Парастосом испред спомен обележја у Старом Грацку данас је обележено 27 година од убиства 14 српских жетелаца. Владика Иларион у беседи након служења помена казао је да се не може прећуткивати оно што се већ 27 година дешава Србима на Косову и да се лаж не може прихватити као истина.
„Данас смо дошли да се помолимо за оне који су покошени када су отишли да потпуно растерећене савести, наставе нормалан живот и да своје усеве покупе, да пожњу трудове својих руку, рачунајући: поштено смо живели, никоме зло нисмо учинили, шта лоше може да нам се деси? Али у овом свету се дешава лоше и оним најневинијима, а и онај који греха не учини је страшно пострадао ради нашега спасења. Ми се молимо да душе свих оних за које се помолисмо данас нађу у близини Христовој, нека буду заједно са Господом Христом. А молимо се исто тако растерећени. Дошли смо овде јер знамо да никоме зло нисмо учинили и зло не мислимо. И замолио бих и вас да се помолите за крвнике наше. Ми смо хришћани, таква нам је вера, ми се молимо за непријатеље наше и за крвнике, да их Господ уразуми и да их приведе путу покајања и истине“, казао је Иларион.
Ипак, поручио је, не можемо прихватити лаж као истину.
„Иако се молимо растерећене савести и за оне који нас воле и за оне који нас мрзе, ми не можемо да прихватимо лаж као истину. Не можемо да заборавимо. Не можемо да заборавимо да је Драгана Димић убијена од Нато бомбе, то не треба да се заборави. И треба да се каже да је 89 деце, и српске и албанске деце, убијено Нато бомбама. И као што не треба да негирамо злочине које су наши сународници учинили и да их умањујемо и минимизирамо, него треба да прихватимо, исто тако не можемо да прећуткујемо оно што се дешава нашем народу већ 27 година на нашој заветној земљи“, поручио је владика.
Након парастоста венце су код спомен обележја положили помоћнице директора Канцеларије за КиМ Милена Парлић и Милица Дакић, представници Српске листе и локалних институција.
Помоћница директора Канцеларије за КиМ Милена Парлић истакла је да су сви присутни хроничари прошлости.
„Сви ми овде присутни знамо да ток живота не зависи од нас самих. Али исто тако знамо да трагични догађаји, сећање на трагичне догађаје, памћење наших жртава и наших мученика у доброј мери зависи од нас самих. И ми то сви овде својим присуством данас и потврђујемо. Остајемо верни хроничари прошлости, остављајући тако и садашњости и будућности истину – да су невине жртве симбол страдања српског народа, наших Срба у Старом Грацку, али и да су симболи некажњивости злочина“, казала је Парлић.
Упитала је да ли је међународно право мање важно када су жртве Срби.
„Најлакше је и најједноставније заборавити истину, али драго ми је да смо се данас у овако великом броју окупили да се сетимо наших мученика. И сви смо ми учили међународно право и декларације су нас училе да право на живот има сваки човек, да то право не зависи од националности. Па се данас с пуним правом и питамо: да ли је оно мање вредно и важно када је жртва Србин? Да ли је мање важно када је у питању српска мајка, српско дете“, навела је она.
Како је додала, овај злочин ће увек бити рана свих Срба.
„Докле год међународно право не добије једнак третман без обзира на националну припадност, док свака жртва именом и презименом се не добије правду, овај злочин ће трајно остати рана за све нас. И не само овај злочин, већ и страдање Срба у Великој Хочи, страдање деце на реци Бистрици, страдање браће Симић, породице Столић, породице Шутаковић и многих других жртава. Желим да породицама жртава Господ Бог да снаге, да останемо достојни наших жртава, да сведочимо и памтимо да су наше жртве погинуле не као злочинци, већ као невине жртве“, поручила је Парлић.
Представник Српске листе Далибор Јевтић казао је да би правда умањила бол породица страдалих.
„Двадесет седам година, из године у годину на овај дан понављамо исто питање и исти захтев. А оно се односи на правду. Правду за оне који су невино страдали пре 27 година. Правду која ће на неки начин умањити бол породица и мештана села Старо Грацко. Неко је пре 27 година, злочином који је тада починио, желео да протера Србе из овог места, али и свуда где су тада Срби живели. Оно што је порука и данас, је порука и свих ових 27 година – у томе нису успели“, казао је Јевтић.
Како је додао, злочин се одиграо пред очима међународне заједнице.
„Пред очима оних који су дошли овде да гарантују мир за све подједнако. Жалосно је што и данас нема представника међународне заједнице да се овде поклоне жртвама и да они буду гарант да овај злочин неће проћи некажњено. Иако је истрага званично затворена, ми од правде и захтева да се пред лице правде изведу они који су починили злочин нећемо одустати и то јасно данас поручујемо. Живимо у времену када је тешко бити Србин на простору Косова и Метохије, али и у овим временима ми не одустајемо од живота и опстанка на овим просторима. И док се данас Срби приводе, притварају и затварају без икаквих доказа, они за које доказе имамо да су злочине починили су и даље на слободи“, рекао је он.
Мештанин Старог Грацка Милош Сурлић казао је да је свако сећање на жртве велика туга и да треба бити прихваћена са поштовањем, без обзира на то ком народу жртве припадају.
„Међутим, болно је што сећање на наше жртве често не наилази на прави одјек чак ни међу нама самима, а још мање међу онима са којима делимо овај простор. Част изузецима и са српске и са албанске стране који разумеју да ниједна невина жртва не сме бити заборављена и да туђа патња не умањује нашу. Други, кажу, имају сведоке, тврде да знају ко је починио злочине над њиховим жртвама и захтевају правду. Ми, међутим, још немамо ни потпуне одговоре зашто су тако сурово побијени наши жетеоци. Остала су питања на која нико није одговорио и трају ране које време није излечило“, рекао је Сурлић.
Како је додао, у Старом Грацку није угашено само неколико људских живота, већ је убијена душа једног лепог села.
„Страдали су људи, а и они који нису рођени. Угашена је нада да ћемо срећно и спокојно опстати на својим огњиштима. Одузети су нам воља и могућност да наставимо да развијамо оно што су наши дедови и очеви започели, да чувамо традицију и градимо лепоту свог завичаја. Злочин нам није дозволио ни да три генерације непрекидно живе заједно у овом селу, стварајући темеље на које би се надовезивале генерације које долазе. Јер само тако настаје та трајна љубав према завичају. Само тако се обликују обичаји и посебности једног места. Тако се граде дугогодишња пријатељства, кумства и родбинске везе. Тако се деле заједничке и личне радости на слављима, у спорту, у подизању деце и у свим добрима које је Бог даровао човеку“, додао је Сурлић.
Мештани Старог Грацка, казао је, ни данас нису потпуно свесни свега што су изгубили.
„Нисмо свесни свега што нам је одузето и свега што нам је заувек ускраћено. Од бола смо одавно утрнули. Изгубили смо жељу и спречени смо да живимо пуним животом и да дишемо пуним плућима“, рекао је он.
Мештанка Старог Грацка Момирка Чанковић истакла је да је живот у том месту у последњих 27 година у снеци злочина.
„Живот је у сенци онога што се догодило пре 27 година. Колико год се нама чинило да смо кренули са животом и да живот иде даље, што је и истина у неку руку, део нас никада из те ноћи није изашао. Нема дана да их се не сетимо, нема дана да их не поменемо. Старо Грацко 27 година живи у сенци својих убијених мештана“, казала је она.
На данашњи дан у атару села Старо Грацко током жетве убијени су Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Новица, Слободан, Миле и Момир Јанићијевић, Станимир и Бошко Декић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепсић. Њихово убиство сматра се једним од највећих злочина након сукоба на Косову 1999. године, за који нико није одговарао.
Еулекс је још 2017. године трајно обуставио истрагу против седморице осумњичених припадника бивше ОВК под образложењем да нема довољно доказа за подизање оптужнице.
