Историчар Милош Ковић изјавио је Срни да убиство дванаестогодишњег Слободана Стојановића, које је починила Елфета Весели, свједочи да су се злочини над српском дјецом у Независној Држави Хрватској /НДХ/, нажалост, поновили и у рату у БиХ, посебно у Подрињу.
“Стратишта српског народа широм НДХ, која укључују и територију данашње Републике Српске, пре свега су стратишта деце”, рекао је Ковић поводом годишњице страдања дјечака Слободана, кога је свирепо крајем јула 1992. убила године припадница Армије БиХ Елфета Весели. Ковић је рекао да то важи и за Гаравице, Стари Брод, Јасеновац и друга стратишта, те указује да се усташка НДХ разликовала од осталих наци-фашистичких творевина по томе што је имала логоре за дјецу и то Јастребарско, Сисак и Стара Градишка, али и друга мјеста. “У њима су масовно убијана деца, односно остављана да умиру без хране и без основне лекарске неге, а начини на које су убијана такође су стравични и потпуно бестијални”, навео је Ковић.
Он је указао да се то, нажалост, догодило и у вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата, а потврдило управо у Подрињу, поред осталих крајева Републике Српске. “Све се то поновило. Оно што је страшно јесте то да су многе од тих убица, нарочито у општинама Сребреница, Милићи и Братунац, данас слављене као шехиди и као невине жртве”, рекао је Ковић.
Ковић је навео да је то страшно, али да се против тога мора борити разумним и рационалним начинима, прије свега данима сјећања на невину српску дјецу. “То је задатак стручњака, историчара, психолога и психијатара, пред којима ће у будућности тек бити задатак да објасне такве ужасе. Наравно, на Републици Српској и Србији је да спрече да се тако нешто понови”, истакао је Ковић.
Он је рекао да при свакој бризи за безбједност Републике Српске и Србије најважније правило мора да гласи – никада више. “Наши непријатељи никада више не смеју да ставе руке на нашу децу, онако како се то догађало од 1941. до 1945. године и од 1992. до 1995, поготово у Подрињу”, нагласио је Ковић.
Ковић је рекао да је геноцид над Србима у НДХ вјероватно најстрашније трауматично искуство српског народа, не само у његовој новијој, него и у цјелокупној историји, те да у оквиру историје тог усташког геноцида, који су починиле хрватско-муслиманске усташе, најстрашнији дио представља масовно убијање дјеце.
“Тешко је објаснити зашто се то догодило. Ум који покушава да буде разуман – то не може да објасни. То је свакако посао за стручњаке, психијатре и социјалне психологе, али историчари морају да констатују да се управо то догодило”, рекао је Ковић.
Слободана Стојановића је у јулу 1992. године убила Елфета Весели, припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље и Каменица такозване Армије БиХ, када се, након што је избјегао са родитељима, вратио у своје село Каменицу по пса. Веселијева је за свирепо убиство дјечака, у првостепеном поступку осуђена на 10 година затвора, да би другостепеном пресудом, која је изречена децембра 2019. године, Апелационо вијеће суда БиХ повећало казну на 13 година.
