Парастосом у цркви, а потом и на гробовима убијених дечака, Ивана Јововића и Панта Дакића, у Гораждевцу је данас обележена 23. годишњица злочина над српском децом на реци Бистрици.
Парастос у цркви Рођења Пресвете Богородице служио је владика Иларион, који је поручио да може да се каже да смо сада 23 године ближе сусрету са Иваном и Пантом.
„Ја знам да се вама живот тада прекинуо и да он никада неће да буде исти као пре тога кад ти неко, кад ти смрт и злочин, отму дете, али ето, молим вас све, пре свега родитеље Ивана и Панта и браћу и сестре и сроднике, а и све вас овде, да живимо васкрсењем и да време меримо са те тачке, са тачке доласка Христовог“, рекао је он.
Владика Иларион је апеловао на мештане да остану на својој дедовини и сачувају имања.
„Трудите се да очувате своју дедовину, посебно ову земљу која је окропљена и Ивановом крвљу и Пантовом крвљу. Дужни смо и према њима овде да останемо, да не продајемо јефтино, ако смем да кажем, и ту крв наше деце невино проливену, она нас обавезује“, поручио је он.
Истакао је да је „свима отворена рана Косово и Метохија“.
„Али нека би из те отворене ране могли да изађемо у вечни живот, да из ране засија благослов, нека из ране засија исцељење и радост. Живот једино има смисла ако је тежак, онда он има своју дубину, јер како сама реч каже – има тежину. Тако нека би нам Бог дао снаге да умемо и знамо као наши стари да носимо тежину живота, да бисмо осетили кроз то и ону лакоћу онога јарма Христовог“, поручио је он.
Отац убијеног Панта Милисав Дакић навео је да је за 23 године стекао утисак да је међународна заједница много гора и штетнија од убица деце.
„Ти људи који су то урадили, они су их довели и извршили убиства. Не само наше деце на Бистрици, али сигурно је то урађено на целом Косову, убиство жетелаца и да не помињем све“, рекао је он.
Истакао је да ће се увек надати да ће починиоци за овај злочин одговарати.
„Што се мене тиче, увек ће да буде наде, али од ове међународне заједнице и тих јадова нема ништа“, рекао је Дакић.
Пантов брат Немања имао је само осам година када се злочин догодио и био је са братом на Бистрици, али, како наводи, сећа се свега.
„Питали смо оца је л’ можемо да идемо да се расхладимо мало на Бистрици. Рекао нам је да идемо на пола сата и кренули смо. Купали смо се мало. У међувремену је брат са друге стране Бистрице прошао и заложио ватрицу са Богданом Букумирићем. Било је некако хладно и некако се баш било наоблачило, облаци су били црни, као да слуте на неку велику трагедију. Бар у мом сећању је тако. Видео сам их како су прошли и дошао до њих. Ја сам био до брата, Богдан је био преко пута ватрице. Само су се зачули одједном рафали. Тресле су се оне гране. У том неком хаосу, сви смо почели да идемо ка другој обали реке где нам је село, ту је било узвишење од тог бедема који је река створила па је било тешко, клизали смо се кроз ону глину, оне жиле. После смо дошли до жице, ту смо се изгребали, сви смо били крвави. И ја сам у свом том хаосу и расулу, све време некако видео брата испред себе, као да ми је он био неки водич и пут неког спаса, а у ствари он је пао ту, одмах поред ватре“, присећа се Немања.
Метак му је, каже, прошао кроз главу.
„Остао сам на том делу Бистрице. Тата ме је нашао ту, како се вртим, онако сав изгубљен, па ме је послао кући. И тата је после наставио са њим пут болнице где је прошао разне тортуре од стране Кфора и снага безбедности које су биле у тим тренуцима присутне у болници“, наводи Немања.
Турнир чува сећање
У знак сећања на двојицу страдалих дечака из Гораждевца, од пре четири године одржава се Меморијални турнир у малом фудбалу под називом „Сећање на Ивана и Панта“.
„Велики је одзив екипа, из околине Приштине, Звечана, Митровице, севера Косова, имамо екипе из Новог Сада, из Бјељине, као и доста других. Није нам толико важан број екипа, колико да се људи који дођу упознају са ликом, као што су били Иван и Панто, и да однесу неко сећање које ћемо ми причати о њима у најлепшем могућем светлу“, рекао је он.
Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије Борислав Тајић изјавио је да су пуцњи у Ивана и Панта, и осталу децу крај Бистрице, били пуцњи у најсветије што имамо.
„Пуцњи у нашу будућност, у дечију невиност, у право на живот и идентитет, у останак и опстанак у својим домовима, у вековно трајање и постојање на овим просторима. Оно што ову рану чини још дубљом јесте страшна и срамотна тишина међународне правде. Ради се о једном од најтежих злочина извршених над Србима у покрајини након доласка међународне мисије на Косово и Метохију. Починиоци до данас нису пронађени, а то је и одговорност и мрља на образу свих оних који су обуставили истрагу са срамним образложењем о наводном недостатку доказа“, рекао је он.
Истакао је да ће Србија увек бити посвећена сазнавању истине и процесуирању злочина у Гораждевцу, али и у Ливадицама, Обилићу, Старом Грацку, Церници и на другим местима, у жељи да све жртве добију заслужено место, породице истину о њиховом страдању, а починиоци заслужену казну.
„Ми данас са овога места такође поручујемо, за злочин над децом застарелости нема. Имена Панте и Ивана, ожиљци Драгане, Марка, Богдана и Ђорђа, вечни су сведоци и опомена пред целим светом. Данашњим окупљањем смо овде и да бисмо показали да нас такви крвави, бесрамни и беспримерни злочини неће поколебати да чувамо и боримо се за наше постојање и опстанак на Косову и Метохији. Доказ томе је видљив данас овде, на такмичењу деце на меморијалном турниру у фудбалу. Гледајући децу Гораждевца у оволиком броју како, упркос свему, одрастају у овој средини, видимо победу живота над смрћу. Наш опстанак, ваш опстанак и останак, највећи је споменик нашим страдалим дечацима“, рекао је Тајић, који је након парастоса положио венац испред спомен-обележја страдалима у Нато агресији и деци на Бистрици.
Тајић је поручио да је Канцеларија за Косово и Метохију од момента прогона и расељеништва, од трагичних дешавања која су иза нас, у свакој прилици посвећена разумевању потреба и сваком виду подршке житељима овог краја.
Посланик у Скупштини Црне Горе Велимир Ђоковић истакао је да није први пут са породицама убијених дечака у Гораждевцу и да су осећања помешана.
„Велики пијетет ја лично, општина и Срби из Црне Горе имају према свим жртвама на Косову и Метохији, према свим страдалима, према овим венцима, нарочито јер се ради о младим људима. У сваком случају трудимо се и онолико колико је наше снаге и моћи, добра воља нам недостаје, да увек будемо уз српски народ на Косову и Метохији и да они осете да имају у нама братску подршку и братски ослонац. Ми смо део једног јединственог народа и само тако треба и да функционишемо“, рекао је Ђоковић.
У рафалној паљби на српску децу која су се купала на Бистрици 13. августа 2003. године убијени су деветнаестогодишњи Иван Јововић и дванаестогодишњи Панто Дакић, док су тешко рањени Марко Богићевић, Драгана Србљак, Богдан Букумирић и Ђорђе Угреновић.
Починиоци до данас нису приведени правди, а Еулекс је званично 2010. године обуставио истрагу уз објашњење да нема довољно доказа.
