Историчар Милош Ковић оценио је за Еуронеwс Србиј да ће о историјској улози генерала Ратка Младића тек са протоком времена моћи да се донесе мирнији суд, али је истакао да га српска јавност и део историографије већ посматрају као једног од људи који су у одсудном тренутку спречили да се над српским народом понови трагедија из 1941. године.
Говорећи о животу, војној каријери и суђењу бившем команданту Главног штаба Војске Републике Српске, Ковић је рекао да се Младићева улога не може разумети без историјског сећања српског народа у Босни и Херцеговини на страдања током Првог и Другог светског рата.
„Може се рећи да је у једном одсудном времену, у коме је држава разбијана или се распадала, како ко мисли, српском народу на територијама западно од Дрине запретила реална опасност да им се понови 1941. година“, рекао је Ковић.
Према његовим речима, сећање на злочине над Србима у Другом светском рату било је дубоко укорењено међу људима који су почетком деведесетих година живели у Босни и Херцеговини. Како је навео, многи од њих били су још живи сведоци тог периода или су о страдању слушали од својих родитеља и рођака.
Euronews Serbia
Ковић је посебно истакао војну улогу Ратка Младића, наводећи да је генерал током каријере остао веран војничкој заклетви коју је положио у Југословенској народној армији.
„Ратко Младић је генерал који је положио заклетву Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Он је ту заклетву одржао“, рекао је Ковић.
Подсетио је да је Младић учествовао у ратним догађајима у околини Книна, а потом преузео командну улогу у Војсци Републике Српске.
„Он ће бити, по мом мишљењу, упамћен као један од оних људи који су спречавали да се понови 1941. и који су спасавали српски народ у врло тешким, незахвалним околностима“, истакао је историчар.
Ковић је, међутим, додао да ниједан рат није „сјајан“ нити безгрешан и да се током ратова догађају различите ствари, али је сукоб у БиХ описао као борбу српског народа за опстанак.
„Али ово је била борба једног народа за голи опстанак. То је народ који је упамтио геноцид“, рекао је Ковић.
Говорећи о почецима рата у БиХ, он је оценио да је Младић био међу људима који су се брзо снашли у околностима распада Југославије и све интензивнијих сукоба.
„Био је војник од заната“
Ковић је навео да је Младић већ на крајишком ратишту стекао репутацију одлучног војника, а да је касније његова харизма постала препознатљива и међу људима који су му били противници.
„Оно што је било опасно за српски народ, за Југословенску народну армију, и у Крајинама и на територији Српске, је оклевање. Људи нису знали шта их је погодило“, рекао је Ковић.
Према његовом тумачењу, у тренутку када се држава распадала и када су се формирале нове војне и политичке структуре, Младић је показао способност брзог доношења одлука.
„Остао је веран заклетви, својој држави и, кажем, врло брзо је показао да је војник од заната. За време рата је стекао харизму“, рекао је Ковић.
АП/Радивоје Павициц, Филе
Историчар је говорио и о личним особинама генерала Младића, наводећи да је, према његовом мишљењу, био човек који се није обогатио на ратним страдањима.
„Лично поштен, без икакве мрље, његова породица је платила пуну цену“, рекао је Ковић, додајући да је и то допринело поштовању које, како је навео, део српског народа и данас има према њему.
“Историју не могу да пишу судски трибунали”
Говорећи о процесу пред Хашким трибуналом, Ковић је рекао да подржава кажњавање одговорних за ратне злочине, али је оценио да је међународни трибунал у пракси био неправедан према Србима.
Он је навео да је, према његовом мишљењу, велики број злочина над Србима остао без адекватног судског епилога, док су Срби добијали најтеже казне.
Ковић је као историчар био део тима одбране Ратка Младића и објаснио да је учешће прихватио и због жеље да се супротстави покушају да судски процеси постану начин писања историје.
„Историју не могу да пишу судски трибунали. Историју пишу историчари“, рекао је Ковић.
Тањуг АП/Радивоје Павициц, Филе
Према његовим речима, одлазак у Хаг био је прилика да као историчар укаже на шири историјски контекст догађаја који су претходили рату у БиХ.
„Желео сам да дођем и да им кажем да историја није то о чему они говоре, да историја је потрага за истином, да историја треба да призна све што је чињеница, али да неће бити да трибунал пише историју“, рекао је.
„Нису му дозволили ни да умре у отаџбини“
Ковић је говорио и о последњим годинама живота генерала Младића, који је преминуо у притворској болници у Хагу, након вишегодишњег боравка у притвору.
Коментаришући истрагу о околностима његове смрти коју је наложио Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале, Ковић је рекао да није очекивао да ће Младић бити ослобођен, али да је током ангажмана у његовој одбрани настојао да учини све што може.
„Да одбраним занат историчара, да одбраним истину и тамо где могу да одбраним част и углед српског народа и генерала Ратка Младића“, рекао је Ковић.
Eurones Serbia
Говорећи о односу Хашког трибунала према Младићу, Ковић је подсетио на догађаје из 1995. године и НАТО бомбардовање положаја Војске Републике Српске, као и на заробљавање припадника НАТО снага.
„Зар мислите, после тога, да би га они пустили? Зато су ишли оволико далеко, да нису дозволили чак ни да умре у својој отаџбини. Зато је морао да умре у казамату“, рекао је Ковић.
Он је оценио да ће начин на који је Младић провео последње године живота додатно утицати на начин на који ће га део српског народа памтити.
„Српски народ памти своје јунаке, памти оне хајдуке који су завршавали у турским тамницама, казаматима. Ја бих рекао да су тиме додатно допринели, да кажемо, миту о генералу Ратку Младићу“, закључио је Ковић.
