Косовски премијер у техничком мандату Аљбин Курти састао се данас у Приштини са око 70 политичких представника и представника цивилних организација Албанаца из Прешева, Бујановца, Медвеђе и Рашке области. Курти је рекао да се Албанци у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи суочавају са кршењем људских права, пренео је РТК.
Он је навео да ће приступ Косова бити усмерен на подршку тамошњим грађанима кроз различите облике, укључујући подршку студентима, деци и другима, као и да Приштина на међународном плану заговара њихова права и интересе.
„За нас Прешево, Бујановац, Медвеђа и Санџак нису питања о којима се разговара само када дође до кризе. То су питања политичке, институционалне и националне одговорности, јер се годинама суочавамо са моделом дискриминације који се огледа у заступљености Албанаца у полицији, судовима, администрацији и запошљавању, пасивизацији адреса, употреби албанског језика и неједнаком приступу јавним институцијама“, рекао је Курти, преноси РТК.
Он је навео да је током посете председника Србије Александра Вучића Медвеђи, Бујановцу и једном селу у Прешеву „коришћен стигматизујући и понижавајући језик“ према Албанцима, након чега је, каже, уследило „обећање о запошљавању у БИА у року од 48 сати“.
То је, како је навео, „озбиљан контраст“, јер се, тврди, Албанци суочавају са препрекама и дискриминацијом када траже запослење у јавним институцијама.
Курти је представио три нивоа политике Владе Косова према Албанцима у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи.
Први се, према његовим речима, односи на то да грађани пореклом из тих крајева у што већој мери буду равноправни са грађанима Косова, наводећи подршку у областима образовања, здравства, лиценцирања стручњака, специјализација, права и документације.
Такође, казао је да је Косово обезбедило здравствену заштиту за пацијенте из Прешева, Бујановца и Медвеђе, као и могућности за лиценцирање здравствених радника, а да су поједини стручњаци повезани са стручњацима са Косова, док су правницима обезбеђене одређене могућности за полагање правосудног испита и остваривање професионалних права.
Други ниво, како је казао, односи се на стварање централних механизама који се баве положајем Албанаца у срединама у којима живе.
„Први пут смо успоставили редовну буџетску линију. Финансијска подршка повећана је на два милиона евра 2022. и 2023. године, на три милиона евра у буџету за 2024. годину и на четири милиона евра у буџету за 2025. и 2026. годину“, рекао је Курти.
Он је додао да су обезбеђени уџбеници и материјали за предшколце, као и стипендије за студенте и средњошколце, док је број стипендија повећан са 107 у 2022. години на 756 прошле године.
Споменуо је подршку култури, културном наслеђу, спорту, медијима и цивилним организацијама које раде са децом са посебним потребама. Додао је да је 2025. издвојено 500.000 евра за суфинансирање музичких школа и музеја у Прешеву.
Курти је указао да се трећи ниво односи на међународно заговарање права Албанаца у Србији, те да је Косово „питање дискриминације Албанаца покретало у Бриселу, Вашингтону, Њујорку, Европском парламенту, Савету Европе и другим европским центрима“.
„Дискриминација која се не документује релативизује се. Дискриминација која се не интернационализује остаје локални проблем“, рекао је Курти.
Он је навео да су два трансфера намењена пројектима Албанаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи блокирана – један из јануара ове године у вредности од 304.500 евра и други из априла, вредан 1.837.501 евро.
Набројао је и да је одобрено укупно 136 пројеката и организација, међу којима су 78 из области уметности и културе, 23 из спорта, 13 пројеката за употребу националних симбола, седам за организације које раде са децом са посебним потребама и 15 апликација из области информисања и медија на албанском језику.
Курти је оценио да се блокирање средстава не може мерити само милионским износима, већ да су стварне последице тешкоће са којима се суочавају људи.
Он је позвао на деблокаду средстава и функционисање рачуна Националног савета Албанаца, као и на спровођење одобрених пројеката и наставак програма подршке.
„Тражимо од Европске уније да од Србије, као земље кандидата за чланство, захтева поштовање европских стандарда и решавање ових проблема“, рекао је Курти.
