“Пресуда је можда формално изречена у име народа Косова, али ову празну фразу не треба мешати са вољом народа. Ова пресуда свакако мора бити измењена и исправљена на апелационом нивоу што је пре могуц́е. У овим тешким тренуцима, стојимо уз породице бивших вођа ОВК и све саборце борбе за ослобођење”, навео је Курти у поруци на Фејсбуку.
Он је навео да је данашњом пресудом Специјализованих вец́а одбачена “најозбиљнија преостала оптужба у оптужници: да је ОВК извршила широко распрострањен и систематски напад на цивилно становништво”.
Истакао је да процес није био суђење “легитимитету или чистоти рата ОВК” већ да се осуде односе на “одређене оптужбе за ратне злочине, укључујући мучење особа које су се сматрале сарадницима српског режима.”
“То су неправедни налази, али нису коначни и биће предмет преиспитивања у жалбеном поступку”, рекао је Курти.
Он је истакао да ће Влада Косова наставити, свим расположивим средствима, да подржава оптужене у жалбеном поступку, где очекују “потпуну исправку неправде”.
“ОВК није била избор народа који је тражио рат, већ одговор народа који је, угњетаван и угрожен у самом свом постојању, тражио слободу. Албански народ на Косову доживео је укидање аутономије, искључење из институција, протеривање са радних места, из школа и универзитета, затварање, мучење и убиства. Затим су уследили масакри, паљење насеља, масовно протеривање стотина хиљада људи из њихових домова и геноцид. Ова патња није била случајна позадина рата, већ стварност која је отпор учинила питањем опстанка за један народ”, рекао је Курти.
Он је казао да су Специјализована већа створена са специфичним мандатом, али њихов мандат и активности су усмеравали правду само на једну страну рата.
“Када су само припадници једне етничке припадности на оптуженичкој клупи, док државни апарат који је починио масакре, депортације и геноцидне злочине остаје ван надлежности, неизбежно се јавља привид моноетничке правде.”, рекао је Курти.
Каже да механизам у коме је кривична одговорност усмерена само на припаднике једног народа или етничке заједнице, док злочини друге стране остају ван домета ефикасног кривичног гоњења, изазива “озбиљну забринутост у вези са једнакошћу пред законом, објективном непристрасношћу и легитимитетом саме институције”.
Зоран Косановић
