Извор: Заклетва за правду (Текст је изворно преведен са албанског)
У Основном суду у Приштини данас није одржано почетно рочиште у предмету у вези са барикадама из 2022. године у општини Звечан, због одсуства оптуженог Ненада Орловића и бранилаца оптужених Душана Максимовића и Срђана Вучинића – адвоката Милоша Николића и Богдана Лазића. Адвокати Николић и Лазић кажњени су са по 500 евра.
У овом предмету Душан Максимовић, Милош Радосављевић, Немања Јоловић, Душан Дробац, Срђан Вучинић и Ненад Орловић терете се за кривична дела против уставног поретка – конкретно, у вези са постављањем барикада на путевима 2022. године у општини Звечан, извештава „Бетими пëр Дрејтëси“.
На рочишту 31. августа 2026. године издвојен је поступак против оптужених Милоша Радосављевића и Душана Дробца, након што су са Тужилаштвом постигли споразум о признању кривице. Суд је потом одобрио споразуме о признању кривице, а Радосављевић је осуђен на девет месеци затвора, док је Дробац осуђен на годину дана затвора.
Судија у овом предмету Рахман Бећири изјавио је да је адвокат Николић био присутан на претходном рочишту и чуо када је заказано данашње рочиште, али да своје одсуство није оправдао.
Оптужени Душан Максимовић рекао је да га је бранилац Николић посетио у понедељак и да су се договорили да се појави на рочишту као његов бранилац, али да не зна због чега није дошао.
Судија Бећири је и за адвоката Лазића рекао да је уредно позван електронским путем, али да своје одсуство није оправдао.
Лазићев брањеник, оптужени Срђан Вучинић, изјавио је да је јуче телефоном разговарао са адвокатом и да му је он потврдио да ће доћи на рочиште, те да нема информације због чега се није појавио.
Када је реч о одсуству оптуженог Ненада Орловића, судија Бећири рекао је да и даље важе констатације са претходних рочишта – да се преселио у Србију.
Судија је потом донео решење којим је адвокате Николића и Лазића казнио са по 500 евра због неоправданог одсуства са рочишта.
„С обзиром на то да су браниоци уредно позвани, а да се нису појавили нити су оправдали своје одсуство, суд доноси решење: Милошу Николићу изриче се новчана казна у износу од 500 евра, а такође се и адвокату Богдану Лазићу изриче новчана казна у износу од 500 евра“, рекао је судија Бећири.
Судија је додао да ће, уколико се адвокати не појаве ни на наредном рочишту и не оправдају своје одсуство, Суд предузети мере како би почетно рочиште било одржано, не искључујући могућност да оптуженима буду ангажовани браниоци по службеној дужности.
Стога је Суд, како би се поштовало право оптужених да имају одбрану по сопственом избору, донео решење о прекиду почетног рочишта, које ће бити настављено другог датума.
Судија Бећири рекао је да се за присутне стране данашње саопштење сматра уредним позивом, док ће адвокатима који нису присуствовали бити упућени редовни позиви.
Рочишту су присуствовали специјални тужилац Адмир Шаља, оптужени Душан Максимовић, бранитељка оптуженог Ненада Орловића, адвокатица Доњета Лека, оптужени Срђан Вучинић и оптужени Немања Јоловић са својим браниоцем, адвокатом Растомиром Петровићем.
Специјално тужилаштво Косова је 10. јуна 2026. године подигло оптужницу против Душана Максимовића (који је проглашен кривим и осуђен на доживотну казну затвора због напада у Бањској), Милоша Радосављевића, Немање Јоловића, Душана Дробца, Срђана Вучинића и Ненада Орловића, због кривичних дела против уставног поретка – конкретно, због постављања барикада на путевима 2022. године у општини Звечан.
У оптужници се наводи да је криминалном групом руководио Милан Радоичић, који је и даље недоступан правосудним органима, због чега је истрага против њега у овом предмету обустављена.
„Криминална група на челу са Миланом Радоичићем планирала је стратегију блокаде, координацију, логистику, праћење Косовске полиције и распоређивање грађана и особља на стратешким тачкама, постављајући барикаде на путевима и копајући ровове, односно успостављајући војне положаје на бројним стратешким местима у северном делу Републике Косово“, наводи се у оптужници коју је саставио специјални тужилац Адмир Шаља.
Специјално тужилаштво саопштило је да је против 11 окривљених – М.Р., А.С., А.Ф., А.Ј., Р.С., С.А., Д.В., С.П., В.Р., М.Р. и М.Р. – истрага обустављена јер су до сада били недоступни органима гоњења. На овој листи је, према томе, и Милан Радоичић.
Према оптужници до које је дошао „Бетими пëр Дрејтëси“, у првој тачки наводи се да су од 10. до 29. децембра 2022. године у општини Звечан оптужени Максимовић, Радосављевић и Јоловић, делујући као саизвршиоци, учествовали као чланови групе или удружења у извршењу напада на уставни поредак употребом силе и насиља.
Према оптужници, циљ је био да се институције Косова и Косовска полиција спрече у успостављању уставног поретка, вршењу власти и обављању службених дужности у северним општинама.
Наводи се да су поставили барикаде на главном путу – конкретно камион натоварен шљунком, багере, возила хитне помоћи и друга возила – док су у близини барикада били ископани и ровови. Такође се наводи да су, у случају интервенције Косовске полиције, били спремни да полицију нападну средствима која су имали на располагању.
Овим радњама оптужени се терете за кривично дело „Удруживање ради противуставне делатности усмерене на напад на уставни поредак Републике Косово“, из члана 127, став 2, у вези са чланом 114, став 2 Кривичног законика Косова, а у вези са чланом 31 истог законика.
Даље, у другој тачки оптужнице, Душан Дробац се терети да је од 10. до 29. децембра 2022. године у општини Звечан учествовао као члан групе ради извршења напада на уставни поредак употребом силе и насиља, са циљем спречавања институција Косова и Косовске полиције да успоставе уставни поредак, врше државну власт и обављају службене дужности у северним општинама.
У оптужници се наводи да су оптужени постављали барикаде на главном путу, како је описано у првој тачки оптужнице, као и да су, у случају полицијске интервенције, били спремни да нападну полицију средствима која су имали на располагању.
Дробац се овим терети за кривично дело „Удруживање ради противуставне делатности усмерене на напад на уставни поредак Републике Косово“, из члана 127, став 2, у вези са чланом 114, став 2 Кривичног законика Косова.
Дробац се такође терети за кривично дело „Ометање службеног лица у вршењу службене дужности“.
У оптужници се наводи да је Дробац од 10. до 29. децембра 2022. године у општини Звечан учествовао као члан групе која је употребом силе и насиља на северу имала за циљ да спречи вршење државне власти и обављање службених дужности.
Наводи се да је 10. децембра 2022. године на Јарињу Косовска полиција ухапсила Дејана Пантића, за којим су трагали државни органи.
Како се тврди, илегалне српске структуре и криминалне групе на северу су, чим су сазнале за његово хапшење, најпре активирале аларме за мобилизацију, а затим се организовале како би поставиле тешка возила и спречиле пребацивање Пантића са Јариња у Приштину.
Тако су блокирали магистрални пут код села Рударе, односно главни пут који води према Јарињу, са циљем да полицајце спрече у обављању службене дужности и спровођењу Пантића пред надлежне правосудне органе.
Дробац се и по овом основу терети за кривично дело „Ометање службеног лица у вршењу службене дужности“ из члана 401, став 5, у вези са ставом 2 Кривичног законика Косова, а у вези са чланом 31 истог законика.
У трећој тачки оптужнице терети се Срђан Вучинић. Наводи се да је од 10. до 29. децембра 2022. године у општини Звечан, у својству шефа радне јединице за чишћење у предузећу „Стандард“, учествовао као члан групе или удружења ради извршења кривичног дела, тако што је употребом силе и насиља на северу циљ био да се институције Косова спрече у успостављању државне власти и обављању службених дужности.
Даље се наводи да су, након Пантићевог хапшења на Јарињу, чим су за то сазнали, заједно са илегалним структурама и криминалним групама користили возила предузећа и постављали их на различитим местима како би служила као барикаде.
Вучинић се овим радњама терети за кривично дело „Удруживање ради противуставне делатности усмерене на напад на уставни поредак Републике Косово“, из члана 127, став 2, у вези са чланом 114, став 2 Кривичног законика Косова.
Вучинић се терети и за кривично дело „Ометање службеног лица у вршењу службене дужности“, јер је, према оптужници, делујући заједно са другим лицима и употребом силе и насиља, спречавао институције Косова и Косовску полицију у успостављању уставног поретка на северу.
Наводи се да је, у сарадњи са илегалним структурама и криминалним групама, као и са оптуженим Ненадом Орловићем, учествовао у блокирању главних путева на том подручју, користећи возила предузећа „Стандард“ за њихову блокаду.
У петој тачки оптужнице терети се Орловић. Наводи се да је од 10. до 29. децембра 2022. године у општини Звечан, као радник предузећа за чишћење „Стандард“, као члан групе, маскиран и заједно са још једном неидентификованом особом, у селу Рударе и на раскрсници код Техничке школе у Северној Митровици активно учествовао у блокирању путева.
Ненад Орловић се терети да је као радник предузећа „Стандард“ учествовао као члан групе или удружења у извршењу напада на уставни поредак, са циљем да се институције Косова спрече у успостављању уставног поретка, вршењу државне власти и обављању службених дужности на северу.
У оквиру тих активности, како се наводи, постављана су тешка возила – камиони натоварени шљунком, багери, возила хитне помоћи, аутобуси и друга возила – док су у близини барикада копани и ровови.
Орловић се овим радњама терети за кривично дело „Удруживање ради противуставне делатности усмерене на напад на уставни поредак Републике Косово“, из члана 127, став 2, у вези са чланом 114, став 2 Кривичног законика Косова.
Орловић се терети и за кривично дело „Ометање службеног лица у вршењу службене дужности“ из члана 401, став 5, у вези са ставом 2 Кривичног законика Косова, а у вези са чланом 31 истог законика.
Према Специјалном тужилаштву, поред тога што је учествовао са групом која је спречавала институције Косова у успостављању уставног поретка, за блокирање путева коришћена је и тешка механизација након што се сазнало да је Пантић ухапшен, са циљем да се спречи његово пребацивање са Јариња у Приштину и његово спровођење пред надлежне правосудне органе.
У списима Специјалног тужилаштва наводи се и да је 28. децембра 2022. године, током састанка у Рашки у Србији, у присуству Милана Радоичића, бивших председника северних општина и бивших полицајаца који су поднели оставке, председник Србије Александар Вучић од њих затражио да уклоне барикаде након ослобађања Дејана Пантића.
У списима је описано и на који начин су оптужени координирали активности у вези са барикадама на северу.
У предмету се помиње и функционер Српске листе, уједно кандидат те странке за посланика, Игор Симић.
Према Тужилаштву, оптужени Душан Максимовић, заједно са оптуженима Милошем Радосављевићем, надимка „Курто“, и Немањом Јоловићем, надимка „Свемо“, међусобно су и са још неколико особа комуницирали путем апликација Сигнал и Вибер.
(Заклетва за правду/КоССев, 17.09.2026)
