Покрет за одбрану Косова и Метохије

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Судбина агента у позним годинама

(Матија Бећковић, Фото: Искра)

С обзиром на то да је листа оптужених од стране Светислава Басаре доста широка, консултовао сам се са неким од сарадника наше обавештајне агенције којој припадамо сви нападнути. Једноставно, био сам забринут што је један од нас агената на тако бруталан начин раскринкан и сав наш рад на терену је угрожен.

Морао сам питати Матију да ми каже шта ћемо сад, с обзиром на то да смо проваљени од стране тако великог агента, чуј мене шпијуна, Светислава Басаре (кодно име F 10).

У телефонском разговору путем заштићене линије, Матија ми је рекао:

– Нисам битан ја, али Басара открива најчуваније државне тајне, а тиме нарушава углед Удбе, која је важнија од нас обојице, јер свако зна да без Удбе ја не бих ни постојао.

Питам се где се још у цивилизованом свету откривају имена тајних агената. Очекујем да ме после ове провале зове директор БИА-е да се договоримо шта и како даље. Знао сам од првог дана шта ће бити, али ризик је део нашег посла.

Бојим се лустрације и како ће се ово откриће одразити на мој даљи рад и напредовање. Лагао бих кад не бих рекао да нисам знао да ће истина кад-тад изаћи на видело, а поготово кад црно на бело кане са Басариног пера.

Сноуден и Асанж су у Басари добили озбиљну конкуренцију. Овај случај указује и на слабости наше службе из које су и најважније тајне почеле да цуре.

Молим те да ово остане међу нама, јер је реч о највећем приоритету Србије данас.

Последње што желим је да се мојом афером умањи значај вакцинације и пажња јавности преусмери на Басарин истраживачки рад. Ако се шеф сагласи, спреман сам да идем и на полиграф. Ја бих волео да се наше друштво опорави, јер је то важније од судбине једног агента у поодмаклим годинама.

Србија не мора да дели моју судбину.

Иако ме је молио да овај разговор остане међу нама, ипак га на своју руку објављујем. Нема разлога скривати га, јер Басара има приступе и заштићеним линијама, а ипак је у питању ствар од националног значаја.

Матија Бећковић, Милан Ружић

 

Извор: Искра