Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко у интервјуу за Српски телеграф рекао је да се српско руководство предвођено председником Александром Вучићем успешно супротставља снажним притисцима, што држави доноси конкретну корист.
Харченко овом приликом открива зашто неке светске престонице желе да наметну вазалски однос Београду, зашто дијалог о Косову треба да се одвија без наметања решења и рокова, како Албанци коче преговоре…
“Србија је безуслован лидер на Балкану, кључни партнер Русије у региону. Јак економски и спољнополитички положај земље се темељи на пажњи њеног руководства према очувању суверенитета и територијалног интегритета, чврстој привржености војној неутралности и вишевекторској дипломатији, посвећености питањима социјалног и привредног развоја. У садашњим нимало лаким условима посебно је важан одговоран приступ Београда сарадњи са суседним државама, која, између осталог, укључује помоћ у спровођењу вакцинације против вируса КОВИД-19. Сигурни смо да таква политика доприноси јачању стабилности у овом делу Европе”.
Хоће ли Владимир Путин посетити ове године Србију, како се помиње у јавности?
“Током посете шефа дипломатије Србије Николе Селаковића Москви 16. априла потврђен је позив руском председнику Владимиру Путину да посети Београд. Чим дозволе епидемиолошке прилике, термин посете ће бити усаглашен дипломатским путем”.
Незаобилазна тема је Косово. Како из Москве гледате на косовско питање, има ли назнака кад и како ће бити решено?
“У потпуности делимо став Београда о решавању косовског питања. Сигурни смо да решење мора да се тражи у оквиру међународног права, путем преговора на основу темељне Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Главну препреку видимо у неконструктивној линији Приштине и њених западних ментора, као и у томе да косовски Албанци не испуњавају раније постигнуте договоре уз посредовање Брисела, пре свега, о формирању Заједнице српских општина на Косову. Сматрамо да дијалог о Косову треба да се одвија без наметања рокова и облика решења. Наравно, такав процес ће захтевати време. Најважнији је његов квалитет, односно усмереност ка компромису и видљивом побољшању ситуације у покрајини”.
Улазе ли Руси у преговоре, како се спорадично помиње у јавности? У ком формату би то било могуће?
“Као стални члан СБ УН, Русија је активно ангажована у стабилизационе напоре око Косова. Умногоме захваљујући принципијелном ставу Москве, косовска тематика је и даље на дневном реду СБ УН. Коначно решење не може бити донето без СБ УН, као главног механизма очувања међународног мира и безбедности, само на тај начин је могуће гарантовати његову правичност, уравнотеженост и одрживост. Што се тиче других могућих формата руског учешћа, како је недавно поново нагласио министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров, били бисмо спремни да размотримо било коју иницијативу српске стране по том питању”.
Познавалац сте региона. Како гледате на тзв. нон-пејпер документ, приписан словеначком премијеру Јанезу Јанши?
“Наводно припремљен у Љубљани, неформални документ који, узгред, има веома провокативан садржај, јесте симптоматичан. Активна расправа о њему потврђује да на Балкану и даље има проблема због једностраних корака раније предузетих мимо постојећих механизама за решавање косовског питања, као и питања у БиХ. Народи региона треба да одлучују о својој судбини кроз конструктиван дијалог, сходно међународном праву, без спољног мешања. У БиХ све одлуке треба доносити у складу са мировним споразумом из 1995”.
(Косово онлајн, 01. мај 2021/Српски телеграф)
