Покрет за одбрану Косова и Метохије позива грађане Србије да на предстојећим парламентарним изборима 21. јуна „не дају подршку великоиздајничкој политици одустајања од Косова и Метохије, сакривеној иза ‘разграничења’, стварања заједнице српских општина на основу противуставног ‘Бриселског споразума’ и сличних изговора, јер Србија не сме да буде саучесник у стварању велике Албаније“.
То пише у Прогласу који је као оснивачки акт усвојен у недељу у манастиру Сланци, београдском метоху Хиландара, на оснивачкој скупштини Покрета за одбрану КиМ.
Историчар и професор УБ Милош Ковић, један од оснивача Покрета, објашњава за Данас да је један од задатака ове организације да „пробуди уснули дух националног достојанства и осећаја правде“, јер је актуелни режим „ушао у последњу фазу предаје КиМ великоалбанском покрету“.
„Ми нисмо странка и не излазимо на изборе, али и можемо да позовемо грађане да на њима не подрже политику ‘разграничења’, што смо и учинили у Прогласу. Покрет је надстраначки и за циљ има одбрану грађана, светиња, земље на КиМ. Ујединила нас је, без обзира на наше блискости са овим или оним странкама или политичким групама, одбрана КиМ, наше земље и државе. Ако изгубите државу, онда немате ни демократију, ни људска права, ни основну физичку безбедност. Међу нама има чланова и присталица ДСС, Савеза за Србију, радикала и још неколико политичких струја. Судећи према неким написима у медијима, страначки форматирани умови на власти и у опозицији већ су се уплашили, јер је јасно да је ово нов вид надстраначког окупљања и деловања“, објашњава Ковић.
Он наглашава да је циљ Покрета спречавање опасне политике етнички чистих територија коју, кроз „разграничење“, воде наше власти“, као и „одбрана људских права, владавине закона, али и заједничког живота људи различитих вера и порекла“.
„Предаја КиМ у састав велике Албаније, сакривена иза ‘разграничења’ и сличних пропагандних изговора, једноставно нема никаквог рационалног, реалполитичког или моралног оправдања. Владавина права и незастаревање злочина значе да ми немамо право да ликвидације, пљачку и протеривање Срба са КиМ сматрамо „реалним стањем“, како кажу наше власти. Илузија је да ће нам таква политика донети мир“, указује Ковић.
Упитан да ли је академски приступ косовској теми у виду саопштења, прогласа, апела, трибина…, закаснео, јер је Запад за септембар орочио потписивање правно обавезујућег споразума Београда и Приштине, Ковић подсећа да је „у прошлости било много сличних неуспешних орочавања“.
„Овај рок, ипак, морамо да имамо на уму и то нас је натерало да пожуримо, да бисмо били спремни, ако до тога дође. У овом тренутку, по нашем мишљењу, кључно је придобијање јавног мњења. Потребан нам је јавни, квалификовани, трезвен дијалог о КиМ. Тога у нашој јавности нема, јер ми смо друштво без слободних медија. Јавни сервис грађана Србије никада није објавио Апел за одбрану КиМ, из кога је настао наш Покрет, али је тај необјављени документ, зато марљиво нападао. Све то значи да ћемо морати да се ослонимо на најразличитије методе деловања. Улога и став Цркве по питању КиМ биће пресудни. Погледајте масовне литије у Црној Гори… Постоје још неке адресе које ће временом бити све важније“, напомиње Милош Ковић.
Nepodnošljiv niz poniženja
Ми од нашег председника и премијерке, кад је реч о КиМ, никада нисмо чули државничке поруке које се тичу поштовања Устава и територијалног интегритета, учешће свих важнијих сегмената друштва, укључујући и опозиционе странке, у дијалогу о будућности земље. Погледајте како се мобилише албанско друштво на КиМ против идеје „разграничења“ коју, како изгледа, подржава Хашим Тачи. Је ли могуће да српско друштво ћутке прима такву противуставну, неразумну политику својих власти? Да Београд и Србија, са својим слободарским, побуњеничким традицијама, на то немају шта да кажу? То је неподношљив низ нечувених понижења. Заиста, ко данас ћути, нека заувек умукне.
