Данас 5. августа 2021. навршава се једна година од упокојења архимандрита Андреја, игумана манастира Сланци код Београда.
Отац Андреј, један од највећих духовника наше помесне Цркве, остаће упамћен и као један од најпосвећенијих делатника на пољу мисије цркве међу социјално најугроженијим слојевима друштва.
Манастир Сланци под његовом управом постаће уточиште за многе обездомљене, тешилиште за тужне, болница за болне и кухиња за много гладних Београђана са маргина нашег друштва. Наш народ на Косову и Метохији дуго ће памтити пакете хране, лекова, одеће и обуће које им је отац брижно слао о свим већим празницима и бројне хуманитарне акције које је организовао да би им макар мало олакшао врло тежак живот.
Отац Андреј остаће упамћен и као велики добротвор многих сиромашних ученика богословија и студената богословског факултета који данас, по завршетку студија, верно служе нашој Цркви и народу, а добар део њих заузима и врло важна места у јерархији наше Цркве.
Један од многих које је Отац Андреј несебично помагао за време студија и који је нашао место у његовом великом срцу је и моја маленкост. Тренутке проведене са њим памтићу до гроба и иза гроба као нешто највредније у моме животу.
Овом врлом духовнику, добром пастиру а поврх свега човеку великог и топлог срца, човеку који је своје ближње волео више од себе, који је цео живот посветио служењу другима не штедећи ни мало себе, нека је вечан спомен и блажен покој у Царству Божијем.
А ми који смо имали прилике да га упознамо, да једемо хлеб из његових руку и грејемо своја срца на огњу његове љубави према ближњима, треба да памтимо ова његова дела и да их оваплотимо у свом животу и служењу и да тако продужимо ту дубоку бразду коју је отац Андреј заорао на њиви Господњој!
Лука Миленковић