Да се разумемо и ово, не пишем ти само због тога што се поносно и куражно зовеш Српкињом (а због тога те нарочито ценим), но што си некако налик оној наоко маленој и кртој барци на сред дивљега мора, и како се човеку учини да ће те таласи разбити о хриди- тако тако се таласи разбију о ту барку која нити је залутала на пучину, нити се пучине плаши!
Драга Весна огрешио сам се што се и раније не дохватих слова о теби, но веле да никад није касно па, хајде, нека ми то буде какво оправдање.
Опрости што ти не персирам, не познајемо се, нажалост, но то није разлог да ти се обраћам званично јер персирање је, што се мене тиче, одраз људске даљине и отуђености, а мудрији од нас веле да кад Богу не персирамо нећемо, вала, ни једни другима.
Зашто ти пишем, драга Весна?
Зато што имам људску потребу да ти се захвалим за све што чиниш, збориш и носиш на својим плећима, а носиш, богами, више неголи што би многе „јуначине“ из власти (пишљиву опозицији нећу ни помињат) понели!
Заправо, не пре би презриво погледали на тај терет него што би и покушали да га понесу, заклињали су се, живо се сећамо сви, да ће и планине у наручја ако треба, ако Црна Гора то иште од њих, но…
Да се разумемо и ово, не пишем ти само због тога што се поносно и куражно зовеш Српкињом (а због тога те нарочито ценим), но што си некако налик оној наоко маленој и кртој барци на сред дивљега мора, и како се човеку учини да ће те таласи разбити о хриди- тако тако се таласи разбију о ту барку која нити је залутала на пучину, нити се пучине плаши!
Једина си, драга Весна, или барем међу реткима која заиста чини оно на шта се заветовала да ће чинити!
Не себи, не политици, не интересима, но Црној Гори си се заветовала и, наздравље ти, држиш се завета јер шта је човек за чију се реч не можеш ухватити и који се речју не корени..?
Бориш се са алама, вранама, ветровима и мраком који се још није развејао над Црном Гором, али ето тебе у сред тог мрака где с воштаницом полако и храбро грабиш напред, и хвала ти на тобе до земље и до неба!
Зашто баш твоје чињење толико пратим?
Зато што просвет, образовање и култура јесу и камен темељац и кров, све остало је окућница дома који ти је дат на старање.
Тачније, безмало ништа од тог дома остало није кад си стала на његово згариште, фукара је и просвету и образовање и културу преметнула батину своје лудости и окове Црне Горе уместо крила, па је на теби свакако најтежи подвиг- да нам вољену Црну Гору вратиш ономе најсветијем- Црној Гори!
Чини ми се да то ваљано чиниш, мора бити тако чим те толико саплићу и чим би те најрадије видели како одлазиш погнуте главе, и она фукара прошла, а и добар део ових који се боре да се прошли не врате, али и да не оду предалеко…
Не дај се, Весна (знам да звучим ко Шербеџија), не због себе, ништаван је свако од нас, но због онога што би ваљало да оставиш за собом- Црну Гору каква нам је од праотаца остала да је за праунучад сачувамо!
Не треба да ти објашњавам каква је то Црна Гора јер друге нема, све је друго лаж и срамота која се користила њеним именом…
Не посустај у српству, благословена си њиме, баш као и наша Црна Гора, јер под темељима јој није папратиште но корен немањићки, па ком се свиђало а ком не…
Ништа часније учинити не можемо до да је вратимо небу и земљи, а у њој ће вазда бити места за свакога, писао се и Марсовцем ако му жеља?
Не очекује ја ништа од тебе, драга Весна, немам права на то, очекујем само да не одустанеш од себе, јер ни ти немаш права на то- српство није ни идеологија, нити политика, већ суштина постојања, а ту си где јеси да суштином прогнаш форму која нам је Црну Гору учинила скитницом на својему…
Верујем да никада нећу зажалити због овог слова о теби, Весна, да ћеш довека бити та барка на олујној пучини, а нема те олује која ће довека, а има барки које су вечне…
Ниси то ти, именом и презименом, но оно за шта се бориш!
Веће је то од свакога од нас а саздано од свакога од нас којем је Црна Гора и колевка и гроб, а не талац и робиња!
Свако ти добро од Господа желим, ловћенске висине, острошки мир и морачку снагу, достојна си их!
Само остани то што јеси- поносита Српкиња и нема те силе која ће те сломити, кореном се ти држиш док они бију копреном!
Не познајемо се, понављам, али настави да живиш заветом како бих те довека поносно звао- драга моја Весна!
