Дешавања са Српском православном црквом у Македонији поклапају се са подношењем захтева такозваног Косова за пријем у Савет Европе, примећује историчар Милош Ковић. Он додаје да Запад неће престати са притисцима, а да је јасно да је Цариградска патријаршија спољнополитичко средство Вашингтона.
У овом тренутку најбитније питање је, каже Ковић, колико је Цариградска патријаршија аутономна у свом деловању? Он сматра да је она егзистенцијално зависна од САД и да смо сви то видели на примеру Украјине.
Наш саговорник објаву Цариграда и потез Приштине доводи у везу са кризом на истоку Европе и са покушајима Србије да лавира, да не испуни баш сваки налог који јој се шаље, а боји се да ће бити још искушења те врсте.
Цариградска патријаршија — средство Вашингтона
Наш саговорник подсећа да је Цариградска патријаршија у Османском царству била оруђе у рукама Турака, и Срби су знали да када им укину Пећку патријаршију, Грци ће доћи.
„Када је 1766. укинута на инсистирање грчке јерархије, одмах су нам дошле грчке владике на које су Срби гледали као на продужену руку Турака. Ипак, међу грчким владикама је било добрих људи и великих духовника али, ако се може говорити о црквеној политици, били су веома брзи да нас оптуже за етнофилетизам. Шта то значи? Да сви треба да постанемо Грци?“, нагласио је он.
Степен раздробљености православног света је невиђен
То што се дешава са Цариградском патријаршијом је за свако жаљење, каже Ковић и додаје да не зна да ли патријарх Вартоломеј размишља о томе како ће бити запамћен у историји?
Наш саговорник тврди да је овај степен раздробљености православног света невиђен.
„Свашта смо преживели али да су Румунија и Бугарска у НАТО и да окрећу своје наоружање ка Русији која је те државе стварала, да грчки Васељенски патријарх ровари у Украјини, да покушавају да окрену Србију против Русије… За тај степен расцепканости је највише одговоран патријарх Вартоломеј. Не може он да испуњава налоге једне велике силе. Он је патријарх, ако треба да плати цену нека плати, нека се жртвује и биће још већи. Он се, међутим, плаши шта ће бити са њим ако га Американци напусте“, сматра професор Ковић.
Ситуација опасна за СПЦ
На питање, да ли би након евентуалног одвајања такозване Македонске цркве могло да дође и до одвајања других територијалних епархија, наш саговорник каже да не жели да даје идеје нашим непријатељима којих очигледно има много. Цариградска патријаршија је, објашњава он, тзв. Македонску православну цркву задржала у саставу Српске православне цркве али су је признали за канонску да би вршили притисак на СПЦ да са њима преговара.
„То су папистичке амбиције Фанара. Свима је јасно шта се дешава, и онима на истоку и онима на западу. Зашто Цариградска патријаршија то ради, не знам али је ситуација сасвим опасна за СПЦ“, закључио је историчар Милош Ковић.
Наташа Милосављевић
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
