Митић очекује да ће гасни аранжман са Русијом бити испреговоран тако да, како каже, одговара интересима Србије и да ће бити договорена најповољнија цена гаса.
”Русија је разумела тешку позицију Србије која је под огромним притиском да уведе санкције Москви и разуме какве су околности на светском енергетском тржишту, какве су цене гаса и колико дугорочно добар уговор значи за енергетску и економску безбедност и напредак Србије”, каже Митић за Тањуг.
Он, такође, оцењује да постоје политичка очекивања Москве која се, како наводи, тичу става Србије према Русији и задржавања курса политичке независности и војне неутралности.
Митић истиче да је Русија претходних месеци показала ”велико разумевање” за ставове Србије, чак и када, како примећује, није била сагласна са њима, али да остаје при јасним политичким ставовима када је реч о одбрани територијалног интегритета Србије по питању КиМ, подршци српском народу у Републици Српској, али и подршци војној неутралности, политичкој независности и енергетској безбедности Србије.
“Ти ставови су дефинисани још раније и остају константа, а то је значајна одлика стратешких односа две земље”, наводи Митић.
Додаје да, с друге стране, Русија очекује од Србије да не пристане на диктат запада да уведе санкције Москви, као и да се не укључује у безбедносне и политичке аранжмане који би је довели у позицију да, како каже, у перспективи мора да прихвата непријатељске акте према Русији.
Сигурно је да Москва очекује да Београд поштује и право својине, заштиту својине и руских инвестиција.
Такође, очекује се да Србија остане при својим ставовима везано за заштиту територијалног интегритета Србије када је реч о КиМ и да остане привржена Резолуцији 1244, изворном Дејтонском споразуму и одбрани права Републике Српске.
”Мислим да су очекивања Москве сасвим реална и у складу са традицијом и досадашњом политиком. Нема никаквих промена у руској политици према Србији и то је добро”, наводи Митић.
Србија ће, додаје, бити под великим притиском због, како каже, прилично храброг става да не уводи санкције Москви.
”То је одлука које би Србија требало да настави да се држи уколико не жели да изврши геополитички харакири и да у потпуности одсече подршку одбрани виталних националних интереса”, сматра Митић.
На питање о предлогу француског председника Емануела Макрона и председника Европског савета Шарла Мишела о стварању европске геополитичке заједнице и шта би то донело Србији, Митић каже да Француска не може да подржи процес проширења какав је постојао до сада.
Како каже, то је јасно већ годинама, а посебно након недавних избора у Француској на којима је, додаје, велики број грађана гласао за кандидате који се противе даљем проширењу ЕУ.
”Тај предлог је у складу не само са Макроновом него са политиком Француске у последњих 15-ак година која иде ка томе да проширење буде стављено ”ад ацта”, а да се створе други механизми којима би се државе кандидати и оне које то треба да постану везали за ЕУ у политичком смислу”, указује Митић.
Сматра да такав предлог не одговара Србији јер би се, каже, на тај начин обавезала да буде геополитички део ЕУ и да усклађује са ставовима са ЕУ, док би, верује, бенефити били врло ограничени.
Митић наводи да постоје механизми којима би Србија и ЕУ могле да унапреде сарадњу без интеграције, али да би сврставања Србије у условима ”великог сукоба” између запада и Русије, али и запада и Кине, урушило политику војне неутралности и политичку независност Србије.
”Не знамо какве би биле наше обавезе уколико бисмо се приклонили таквом механизму. Србија треба да буде опрезна без обзира што је тај предлог, са њиховог аспекта, нешто много реалније него предлог о евентуалном убрзаном проширењу”, сматра Митић.
