Пре неки дан присуствовао сам додели награде „Доситеј Обрадовић“ коју је жири једногласно доделио Данилу Басти за животно дело. Додела је обављена на сцени „Раша Плаовић“ пред готово препуном салом. После тога изведен је разноврстан и високо квалитетан уметнички програм. Вероватно је свако од присутних очекивао да ће се о том значајном културном догађају објавити макар информација у нашим медијима. Али о томе „ни трага ни гласа“. Свеопшти ћут. Чак се ни на сајту САНУ у рубрици „Догађања у текућем месецу“ није појавила вест о томе догађају, мада је Данило њен редовни члан. Где су сада наши бучни критичари српског дивљачко-примитивног менталитета да кажу коју реч о овоме скандалу над скандалима, акту сатанизације једног од највећих наших мислилаца, који је без преседана у целокупном цивилизованом свету? Пре свега, зашто на то нису реаговале његове колеге из Одељења друштвених наука? Где им је образ? Да ли су своју кичму повили пред репресивном палицом Врховног команданта САНУ?
Свој осврт на Сабране списе Данила Басте од 14 томова понудио сам листу Данас: одговор је био да тај осврт не одговара Данас-овом уређивачком концепту. Но, тај одговор је неодбрањив. Осврт је писан једноставним језиком разумљивом за иоле образованијег читаоца. Није прелазио дозвољени број карактера са белинама. О изузетном доприносу нашој филозофији и култури Данила Басте речито говоре његова сабрана дела. Ја, као аутор поменутога осврта, написао сам за лист Данас „мали милион“ чланака: мој радикално критички текст о Вулиновом скандалозном тумачењу Закона о информисању био је лајкован око 1000 пута и велики број пута подељен. Одредницу о мом теоријском опусу написао је професор Илија Марић за Енциклопедију српске мисли, а професор Радивоје Керовић ме је у својој књизи огледа о српским филозофима уврстио међу 17 највећих српских филозофа у периоду пре и после Другог светског рата, мада такву част мислим да нисам заслужио. Праведније би било да се на том списку нашао Данило Баста. Ове чињенице помињем да бих нагласио да нико не може оспорити изузетан значај Данила Басте у нашој филозофији, али ни моју компетентност за писање осврта таквога типа. Зато се одбијање редакције листа Данас да објави мој коментар Бастиног обимног дела, без икаквог двоумљења, може окарактерисати као акт цензуре. Узрок цензурисања наравно нисам ја већ Данило Баста. Иначе, Данас је у свом суботње-недељном додатку објављивао приказе књига одређених аутора који Басти нису ни до чланака.
Академик Данило Баста на додели награде „Доситеј Обрадовић“ (Извор)
Срећом, мој осврт ће бити објављен у наредном двоброју часописа Hereticus-а, чији је главни уредник проф. Јовица Тркуља, и то у рубрици Цензурисани текстови. У том контексту биће публиковано и моје Протестно писмо редакцији листа Данас, које је исто тако цензурисано, јер на њега се не може сувисло одговорити.
Ово своје кратко реаговање на „скандал над скандалима“ завршићу стиховима из Дисове песме „Наши дани“:
„Развило се црно време опадања,
Набујао шљам, разврат и пороци,
Подиго се трули задах пропадања,
Развило се црно време опадања.
Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
Постали су данас наши суверени,
Прогледале све јазбине и канали.“
Ови стихови и Дисова песма у целини верно описују и нашу данашњу мафијашку власт, али добар део наше непросвећене интелектуалне елите, која, уместо да се бави теоријом и уметношћу, грозничаво, без икаквих моралних скрупула, јури за симболима моћи и престижа, испољавајући поданички однос према политичким моћницима.
Слободан Дивјак, аутор 10 филозофских књига од којих последња представља избор његових текстова писаних искључиво за међународне часописе који се сада први пут појављују на српском језику
