Многи славе 20 год. матуре! Али има и оних ,,матураната” који су север Косова и Метохије сачували српским и нису дозволили да се врата Космета за Србију заувек затворе!
И који јуна славе 23 године одбране српске Митровице, Севера КиМ, одбране Србије на Северу!”
Данас о бедему српског ,,Термопила” причају углавном они који никакве везе са одбраном немају! Они који су били или ван Космета или у кућама својим, иако на само 20-30-50 метара од моста.
А у сенци, као по обичају, остаје она група ,,првих момака” који су тог јуна били у народу и са народом, народом којег су оставили и држава и војска и полиција и политичари и ,,градски оци”. Сви. Сви осим Бога!
Први који су се Браниоцима моста (Б.М.) јавно обратили, били су тадашњи председник Општине Никола Радовић и мати Макарија из Соколице. Замолили су да се напусти мост, како не бисмо иритирали КФОР и Албанце и предлагали да се сви, читав град, у кућама својим закључамо и ролетне на прозорима спустимо. Наравно нисмо их послушали. И били смо у праву!
Јер, одбрана града није имала за циљ ирититање било кога нити спречавање повратка оних који су пре рата у Митровици живели, већ искључиво заустављање таласа етничког чишћења свега српског и одбрану породица наших и народа нашег!
Након месец дана, пар доктора је дошло код Д. Вите и предложило да они воде и заступају ,,браниоце” (Б.М.), којима је требао неко – како су тада рекли – да их води и заступа. И…одбијени су!
Оливер је нешто касније то исто покушао, понудио се, понудио да се бори заједно са нама и заједно са нама наступа. И био је прихваћен.
Да нагласим, овом чињеницом, истином, никако не желим, нити могу све и да хоћу, да умањим значај помоћи народа, па ни покојног Оливера Ивановића или рецимо Марка Јакшића (које наводим као две водеће политичке фигуре у то време на северу) и других потоњих ,,бораца” што на политичком, што на ,,бојном” пољу.
Али на ,,бојном” пољу храбрости, пољу супротстављања албанским наоружаним екстремистима, та највиша места припадају народу, али ПРЕ свега овим ,,првима” (,,лудацима”, како су их звали они који су се за град, са прозора станова својих борили)!
Јер, да тих ,,првих“, тих ,,лудака” није било, не би било нити политичара, нити институција, нити нас. Србије на северу не би било!!!
И такве никада нећете чути да о храбрости својој претерано причају. Не. Али се зато све чешће чују они који су ту морали бити, а нису, покушавајући себе да оперу и фалсификатом се уметну,,тамо” где их на жалост било н и ј е!!!
Укратко, браниоци моста ништа на дуже стазе би постигли да није било помочи народа који се окупљао на први позив, сигнал, да је мост нападнут.
Као што ни народ ништа урадио не би да није било тих предводника који су по 24 сата дежурали на оба моста и први удар на плећа своја примали и нападе амортизовали док народ у помоћ не притекне!
Зато, нећу рећи да су ,,момци на мосту” били све.
Нећу рећи ни да је народ нон стоп био са Б.М. на првој ,,линији одбране”.
Поготово нећу рећи да су политичари организоваали одбрану града…нећу, јер би све то била лаж! А све ово причам искључиво и само истине ради!
Милош Ћирковић, људина, херој, изговорио је 1999л.Г. чувену реченицу – ви идите, ја нећу!
Пре 23 године, јуна 1999 лета Господњег, на светом нам Косову и Метохији, у српској Митровици, сличну реченицу смо и ми упутили полицији и војсци и држави, који су нас напуштали — ви идите, ми нећемо!
Тако да, браћо моја, ви који сте међу нама и ви који сте нас у међувремену напустили и сада сте у Царству Небеском, срећна нам годишњица наша, годишњица храбрости и поноса, годишњица тих ,,првих’’ који су се тог јуна па на даље, успешно супротставили НАТО и ОВК и себе сврстали уз косовске витезове који такође нису гледали на колико јаког противника крећу, већ колику светињу бране!
А све уз помоћ и у славу Бога!
