У времену Високог Стевана
Под Градином у Жупи Никшићкој
Цркву гради Раде неимаре
Светог Луке часног манастира
Грбљанима, племену Никшином.
Навади се вила грачаничка
Ноћу руши што се дању зида;
Раде зида, вила разиђује
Раде гради, вила разграђује
Раде диже, вила урушава.
Прошла већ је цела годиница
Не мож’ Раде саградити цркву
Не да вила од темеља маћи.
Досадило старом неимару
Силно време улудо трошити
И узалуд раднике плаћати;
Зато крену води Грачаници
Да пронађе вилу-рушитељку
Не бил’ сазн’о што се навадила
Не бил’ како сазидао цркву.
Кад је било около поноћи
Из дубине изронила вила;
Ту је виде Раде неимаре
Па јој стаде ‘вако беседити:
„Реци, вило, што ми радњу квариш?
Да ли сам ти жалост учинио
Или сам те нечим наљутио
Ако јесам, опрости ми грешном
Ја сам човек, грешити је људски
А праштати људски и божански;
Дело моје богоугодно је
Праштај, вило, да га наставимо.“
Одговара вила-рушитељка:
„Слушај добро, Раде неимаре
Нити си ми жалост учинио
Нити си ме ичим наљутио
Већ ја имам реч да ти пренесем;
Ако хоћеш живот да сачуваш
Да поживиш још много година
У богатству и земаљској срећи
Дижи скеле, распуштај раднике
Ти не зидај Светог Луке цркву;
До живота сви ће те признати
После смрти сви заборавити
Агарјани све ће порушити.
Акол’ сутра градњу наставите
Онда знај да сам ћеш погинути
Када црква завршена буде;
Твоје име остаће заувек
Памтиће се шта си саградио.“
То изрече, у води нестаде.
Размишља се Раде неимаре
О животу, о својој судбини
О занату што га је учио
И о Бару, свом родноме граду
И о Скадру дивном на Бојани
Раваници Светог кнез-Лазара
Љубостињи кнегиње Милице;
Добар живот делима испуњен
Ал’ је живот сваки за времена
А дела су увек и довека
Нашто живот ако себи служи;
На Косову пољу крвавоме
Кнез је Лазар вечност изабрао
Како себи тако роду своме.
Све до јутра мислио је Раде
А са јутром људе разбудио
Да се ради, да се црква гради;
Градили је три године дана.
Кад је црква завршена била
Те стадоше скелу растављати
Дрво пуче, скела се измаче
Паде Раде на земљицу црну
Паде Раде и испусти душу
Баш како је вила говорила.
Како ваља сахранише Рада
Леп споменик њему учинише
Од камена, од белог мермера.
Оста име Рада Боровића
Да се памти и да се спомиње
Док је Срба и док је Косова.
Срђан Шљукић, 18. јуна 2022.
