Сам Непоменик се радује њиховом писму, које ће остати заувек забележено у историји бешчашћа модерних времена, каже се у писму преживелих логораша објављеном у рубрици „Међу нама“ у листу Политика.
Загребачки бискупи упутили су нашем патријарху срамотно и нељудско писмо, у коjeм цинично исмевају сву српску дечицу пострадалу у најстрашнијем логору на свету – у Јастребарском.
Не само да тако поричу истину о једном од само неколико концентрационих логора за децу који су икада постојали – а сви су били на територији НДХ – већ и конструишу језиву лаж по којој су џелати из Јастребарског тобоже „доброчинитељи“ и „удомитељи“, наводно оклеветани од наше Цркве као „најгори злочинци“.
Ови нељуди, који су нас, заточенике у том истом Јастребарском, мучили, понижавали и убијали као да смо инсекти, а не деца, описани су у овом сатанском писму као племенити, спремни да се „жртвују у спасавању деце у прихватилиштима у Јастребарском и Сиску“. Они смртоносне логоре за егзекуцију српске деце називају „прихватилиштем”! Тако нешто нико од немачких нацистичких убица није никада покушао да помисли, а камоли каже у случају оних, читавом свету познатих логора од чијег вас самог помена прође самртна језа.
Аушвиц нико не сме, нити помишља да помене без дужног поштовања и саучешћа, а припадници немачког народа и данас осећају кривицу због онога што су неки од њихових предака тамо радили немоћним Јеврејима. Осећају кривицу и онда кад нико њихов није конкретно учествовао у геноциду над немоћним логорашима, јер је то питање националне савести и људског достојанства. Зато, јер и они имају савест и оваквим покајничким ставом доказују да су људи, достојни да се тако назову, после свега.
У овом случају са седморицом загребачких римокатоличких хрватских бискупа нема ни трунке покајања, нити осуде злочинаца из сопствених редова, предвођених „милосрдном сестром“ Пулхеријом, управитељицом читавог система нашег мучења у Јастребарском.
Ови католички бискупи тако ударају на истину и на хришћанско, јеванђелско понашање, бесрамно оправдавајући неописиве и увелико некажњене злочине почињене над нама, заточеницима пакла у Јастребарском, Сиску, Јасеновцу… и другим логорима у којима се вршило децеубиство по налогу власти у НДХ. Све то с одобрењем и уз подршку тадашњих римокатоличких бискупа, предвођених њиховим вођом и узором, надбискупом Алојзијом Степинцем.
Они тиме само настављају започети „посао“ и прекопавају гробове наших најдражих, не обазирући се на страдање деце, само зато што су била Срби.
Људском уму невероватно, али, нажалост, истинито.
И та група саучесника и покровитеља најгорих злочинаца сад оптужује архијереје Српске православне цркве да су они „криви“, заједно с нама, некако још преживелим страдалницима, за „прекрајање историје“ и објављивање нечега што је, по загребачким бискупима, само „комунистичка пропаганда“.
И пишу о томе, цинично тражећи извињење од наше Цркве и њеног патријарха. Показујући тако докле се може доћи оправдавањем непокајаних грехова и ћутањем о страшном злочину.
Неки међу нама су лично преживели пакао Јастребарског и ова „доброчинства“ Пулхерије и њених помоћница с будацима, камџијама и штаповима за пребијање наших несрећних вршњака из тих давних, а још живих времена.
И у име те невино пострадале деце, а сваког дана је њих седамдесетак убијано у Јастребарском, ми пишемо о свему овоме, без икакве жеље за полемиком и јаловом препирком, молитвено окренути ка својим мртвим другарима, али и рођеној браћи и сестрама и незаборавним сећањима на њих.
Осетили смо потребу да, као последњи живи сведоци онога што се заиста тамо дешавало пре осамдесет година, искажемо своје гнушање над оваквим понашањем и ставовима образованих и озбиљних хрватских бискупа, који наша страдања називају измишљеним и пропагандним, а да притом не поцрвене и не осете шта раде и у чијој су заправо служби.
Сам Непоменик се радује њиховом писму, које ће остати заувек забележено у историји бешчашћа модерних времена. На њихову срамоту и свих оних који су у томе учествовали, и оних давних дана и сада.
Чланови Удружења логораша и потомака „Јасеновац“, система логора геноцида у Независној држави Хрватској
Опрема: Стање ствари
