Покрет за одбрану Косова и Метохије

Кисинџер: Вашингтон одбацио традиционалну дипломатију и у одсуству великог лидера довео свет до понора рата око Украјине и Тајвана

Хенри Кисинџер (Фото: Sputnik/ Алексеј Дружињин)

Бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер рекао је за „Волстрит журнал“ да је Вашингтон одбацио традиционалну дипломатију и да је у одсуству великог лидера довео свет до понора рата око Украјине и Тајвана. Кисинџер је раније изазивао контроверзе јер је сугерисао да Кијев одустане од неких својих територијалних захтева како би окончао сукоб са Русијом.

„На ивици смо рата са Русијом и Кином по питањима која смо делимично креирали, без икаквог концепта како ће се ово завршити или до чега би требало да доведе“, рекао је Кисинџер.

Кисинџер, који сада има 99 година, елаборирао је улогу Запада у сукобу у Украјини у недавној књизи у којој се профилишу истакнути лидери после Другог светског рата. Он је описао одлуку Русије да пошаље трупе у Украјину као мотивисану сопственом безбедношћу, јер би улазак Украјине у НАТО померио оружје алијансе на 480 километара од Москве. Насупрот томе, ако би Украјина у потпуности потпала под руски утицај, мало би се шта учинило да се „смире историјски европски страхови од руске доминације“.

Дипломате у Кијеву и Вашингтону требало је да избалансирају ове забринутости, навео је у књизи, описујући тренутни сукоб у Украјини као „израстање неуспелог стратешког дијалога“. У разговору за „Вол стрит журнал“ месец дана након објављивања књиге, Кисинџер је остао при свом инсистирању да је Запад требало да озбиљно схвати безбедносне захтеве руског председника Владимира Путина и да је одбио да је одбио да потврди да Украјина једног дана неће бити примљена у НАТО савез.

Уочи своје војне операције у Украјини, Русија је САД-у и НАТО-у представила писане нацрте својих безбедносних забринутости, које су обе стране одбациле.

Кисинџер, који је касних 1960-их и раних 1970-их водио опсежне преговоре са вијетнамским комунистима чак и док је америчка војска водила рат против њих, рекао је да савремени амерички лидери имају тенденцију да гледају на дипломатију као на „личне односе са противником“, као и да су „склони да преговоре посматрају у мисионарском, а не психолошком смислу, настојећи да преобрате или осуде своје саговорнике, а не да проникну у њихово размишљање“.

Уместо тога, Кисинџер је навео да САД треба да траже „равнотежу“ између себе, Русије и Кине.

Овај термин се односи на „неку врсту равнотеже моћи, уз прихватање легитимитета понекад супротстављених вредности“, објаснио је Кисинџер.

„Јер ако верујете да коначни исход вашег труда мора бити наметање ваших вредности, онда мислим да равнотежа није могућа.“

Под председником Ричардом Никсоном, Кисинџер је организовао дипломатски контакт САД-а са Кином 1970-их, потез који је имао за циљ да одвоји Пекинг од Москве и помери равнотежу снага у свету са комунистичког истока.

Под председником Џоом Бајденом, САД гледају како Кина и Русија продубљују своје трговинске и дипломатске везе. Америчка политика према Тајвану, са Џоом Бајденом који је јавно прекинуо двосмисленост Вашингтона из Кисинџерове ере по питању независности острва и председником Представничког дома САД Ненси Пелоси која је разбеснела Пекинг посетом Тајпеју раније овог месеца, додатно је нарушила односе САД-а са Кином и изазвала пораст војне активности у Тајванском мореузу.

Према Кисинџеру, САД више нису у позицији да се ставе на страну Русије или Кине против друге.

„Све што можете да урадите је да не убрзавате тензије и стварате опције, а за то морате имати неку сврху“, навео је он.

Кисинџер је истакнути заговорник реалполитичке школе међународних односа, која практичне интересе нација ставља испред идеолошких ставова. Међутим, његов непристрасан поглед на спољне послове донео му је и непријатеље, али и похвале.

Раније овог лета, украјински председник Владимир Зеленски осудио је Кисинџера због сугерисања да Кијев мора прихватити повратак на „статус кво анте“, одустајање од својих територијалних претензија на Крим и давање аутономије Доњецкој и Луганској Народној Републици, као и да тражи мировни споразум са Русијом како би се спречио трећи светски рат. Кисинџер је касније појаснио да ове тврдње треба само привремено одложити како би се преговарало о моменталном прекиду ватре, али га је Кијев ипак означио као непријатеља Украјине и оптужио за „ширење наратива руско-фашистичке пропаганде и уцене“.

(Восток/Искра, 13. 08. 2022)

РЕИНТЕГРАЦИЈА СВЕТОГ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ЈЕ ОБАВЕЗА, ДУЖНОСТ И ЧАСТ