Покрет за одбрану Косова и Метохије

Истраживање: Млади највеће поверење имају у војску и Цркву

Фото: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ

Млади генерално немају поверење у институције, а четири петине не верује ниједном политичару, показује истраживање Кровне организације младих које је део данас представљеног Алтернативног извештаја о положају и потребама младих за 2022. годину.

 

На скали од један (уопште нема поверење) до пет (има велико поверење) ниједна институција није добила просечну оцену изнад три, што говори да су млади у потпуности неповерљиви и да се осећају запостављено, наводи се у извештају.

Са најмањим поверењем се истичу медији (оцена 1,47) и политичке институције – председник Републике (1,62), Влада Србије (1,59), Народна скупштина (1,61) и градоначелници и председници општина из којих су испитаници (1,61).

 
 

Ресорна министарства која су од важности за младе (омладина и спорта, просвета, здравство) имају нешто више просечне оцене, с тим што се у односу на прошлу годину, оцена Министарства омладине и спорта са 1,97 поправила на 2,15.

Млади највеће поверење (или би исправније било рећи најмање неповерење) имају у војску (2,88) и цркву (2,72) и канцеларије за младе (2,33).

Приметно је да је само црква у односу на исто истраживање пре пет година (2,1) значајно поправила своју слику и поверење младих у њу (2,72).

Када је реч о личностима који су на челу поменутих институција, млади су највећом просечном оценом, такође на скали од један до пет, оценили патријарха Српске православне цркве Порфирија који је добио оцену 2,71, док је најлошије прошла премијерка Ана Брнабић са оценом 1,46.

 

Доскорашњи председник Народне скупштине Ивица Дачић добио је оцену 1,58, а председник Србије Александар Вучић 1,59.

У односу на претходну годину, поверење је веће у сада већ бившег председника Народне скупштине Ивицу Дачића (са 1,42 на 1,58) и у председника Србије Александра Вучића (са 1,46 на 1,59).

Када се упореде просечне оцене институција и личности које су на њиховом челу види се да су разлике врло мале, осим у случају Министарства омладине и спорта (2,15) и министра Вању Удовичића који њим руководи (1,62).

Истраживање је показало да су млади у нешто мањој мери заинтересовани за политику и политичка дешавања него претходне године.

Оне који прате прате политичка дешавања највише интересује животна средина (53,4 одсто), затим економске теме – запошљавање и инвестиције  (46,7 одсто) и националне теме – Косово, ситуација у региону, спољна политика Србије (45,9 одсто). У односу на претходно истраживање уочен је пад заинтересованости младих  за теме из области корупције и криминала.

Политику на локалном (општинском/градском) нивоу редовно прати  тек 14,3 одсто учесника истраживања, повремено 56 одсто, док 30 одсто не прати уопште.

 

Ове године младима је у истраживању постављено питање да ли би грађанско васпитање у средњим школама требало да буде обавезно. Највећи број анкетираних (59 одсто) сматра да би требало да буде обавезно, нешто мање од трећине мисли супротно, док је петина неопредељена.

На питање колико политички систем у Србији омогућава младима да утичу на политичке процесе и одлуке, на скали од један до пет просечан одговор испитаника је 1,89. Да политички систем у потпуности омогућава утицај младих на политичке процесе и одлуке сматра тек 1,7 одсто испитаника, док је 38,5 одсто оних који су рекли да уопште не омогућава.

На последњим изборима који су одржани ове године гласало је 57,8 одсто испитаника. Они који нису изашли на изборе такву своју одлуку образлажу ставом да избори не могу ништа да промене (21,7 одсто анкетираних), да су сви политичари исти и да не раде у интересу грађана (21,2 одсто) или да тренутно нису имали за кога да гласају (20 одсто).

Велика већина испитаника који су учествовали у истраживању нису активисти политичких партија.

Млади сматрају да постоји знатан страни утицај на вођење политике у Србији, а 72 одсто учесника истраживања верује да избори у нашој земљи нису слободни и фер.

Вредности младих

 

Тек 44 одсто младих сматра да је демократија најбољи облик политичког владања, док 23 одсто мисли супротно, а трећина није имала одговор на ово питање. Да је Србији потребан јак вођа и лидер ког ће народ следити уверено је 57 одсто испитаника. С друге стране, сваки пети учесник истраживања мисли да би Србија требало да буде монархија, а 45 одсто се не слаже са тим.

Млади највише вреднују личну слободу ( просечна оцена 4,72), затим заштиту животне средине (4,57), а потом солидарност и помоћ економски угроженима (4,45). Најмање оцене добиле су религија и припадност религијским групама (2,95), нација и припадност нацији (3,49) и политички плурализам (3,51)

На питање каква им је прва реакција на појам Европске уније, половина младих је рекла неутрална, 30 одсто има негативну реакцију, а тек петина позитивну. У поређењу са претходном годином, поново је дошло до пада позитивне реакције, али је зато негативна реакција на појам ЕУ порасла је за пет одсто.

Око трећина младих подржава улазак Србије у ЕУ, 41 одсто није за то, док 26 одсто младих не зна. У питању је значајан раст противљења чланству и то за осам у односу на 2021. годину, наводи се у извештају.

Млади су питани и због чега, према њиховом мишљењу, Србија још увек није постала чланица ЕУ, а они сматрају да је највише због тога што Србија не жели да призна Косово (60 одсто – скоро непромењено у односу на 2021.), јер наша држава не жели да се одрекне добрих односа са Русијом и Кином (53,3 одсто – што је раст овог уверења од скоро 15 одсто у односу на лане), као и због тога што Србија није спровела све реформе неопходне за чланство.

Око 43 одсто младих мисли да Србија приликом креирања спољне политике треба да балансира између Истока и Запада, четвртина анкетираних мисли да треба да се ослањамо на Русију и Кину, а 14 одсто на САД.

 

Као и у прошлом Алтернативном извештају, највише младих сматра да би Србија требало да настави да ради на повлачењу признања Косова (24,3 одсто), али тај одговор је у стопу праћен опцијом да у одговарајућем тренутку Србија поврати власт над Косовом војним средствима (23,2 одсто).

Противљење било каквој сарадњи са НАТО-ом повећано је у односу на 2020. годину са 51 на 58 одсто.

Медији и друштвене мреже

Тек нешто више од трећина младих користи њуз апликације на телефонима, а више пута дневно се информише (посећује информативне сајтове/апликације) њих 17,5 одсто. Три четвртине испитаника је рекло да се често сусрећу са лажним вестима, а четири петине сматра да уме да их препознају.

Од друштвених мрежа, млади најчешће користе Инстаграм (девет од 10 испитаника) и Тик-Ток (седам од 10).

Управо Инстаграм директне поруке најчешће користе за комуницирање, а следе WхатсАпп и Вибер. Коришћење Фејсбук месинџера, као и друштвене мреже у целини је у паду, док је апликација која је забележила највећи релативни раст Телеграм.

У погледу утицаја друштвених мрежа на живот, млади сматрају да им негативно највише утичу на слободно време.

Своју будућност ван наше земље види 22 одсто младих, док 26,7 одсто каже да планира да се исели, али да још није ушло у сам тај процес. Око 40 одсто за сада не намерава да оде у иностранство, али ипак не отписују ту могућност. Тек сваки десети у просеку је уверен да ће наставити живот у Србији.

За разлику од прошле године, када је највећи број младих одговорио да би се одселио због достојанственијег живота (31,7 одсто), овај број је сада опао на 28,1 одсто. Као главни разлог млади сада истичу виши животни стандард, што је навело 32 одсто анкетираних (прошлогодишњи резултат је био 24,6 процената).

Највећи број младих, 44 одсто, не би се одселио због породице и пријатеља.

На питање где би се преселили, на првом месту жеља где би млади живели јесу земље Западне Европе, у 71 одсто случајева, а сваки десети као „обећану“ земљу види САД.

Млади и образовање

Овогодишњи КОМС-ов упитник показао је да је, на питање да ли су млади задовољни образовним програмом за који се школују или су се школовали, на скали од један до пет, просечна оцена 2,83. Проценат оних који нису задовољни (оцене један и два) износи 41,1 одсто, а с друге стране, 31 одсто је програмима дало оцене четити и пет.

Око 58 одсто испитаника није запослено на позицији за коју су се школовало, 17 одсто је донекле запослено на позицији за коју се школовало, а само 25 одсто ради на позицији за коју је стекло адекватно образовање.

На питање колико им је времена требало да се запосле уколико раде у струци, већини младих (61 одсто) било је потребно мање од годину дана, док је једној петини требало преко три године. Ови подаци нису се значајно променили у односу на претходну годину

Млади су најмање сагласни са тврдњом да су високо образовани појединци најелитнији део друштва, а највише са тврдњом да се у иностранству знање више цени.

Безбедност и здравље

У истраживању је 40 одсто младих изјавило да је било изложено физичком насиљу, 73 одсто вербалном, а 40 одсто дигиталном насиљу. Око 17 одсто испитаника је навело да су били жртве сексуалног насиља, али  тај број расте на 25 одсто када су у питању младе жене. Две трећине испитаника је рекло да су били изложени неком облику дискриминације.

Као узроке насиља у Србији млади људи најчешће препознају породичне односе, лошу казнену политику и одсуство и пад друштвених вредности у земљи. Забрињавајуће је што чак 27 одсто младих сматра да насиље може бити оправдано.

Подршка легализацији марихуане је са прошлогодишњих 49 одсто порасла на 53 одсто. Око 95 одсто испитаника је бар једном пробало кафу, 55 одсто марихану, 80 одсто цигарете, а 14, процената екстази.

Против ковида се вакцинисало 40 одсто младих, с тим што постоје значајне разлике рада је реч о узрасту и месту становања.

Међу младима од 15 до 19 година 22,6 одсто каже да се вакцинисало, док је код узраста од 20 до 24 године тај проценат 49,2 одсто, а међу узрастом од 25 до 30 година – 51,4.

Највише вакцинисаних (49,5 одсто) се налази у Београду, затим у Војводини (41,6), источној и јужној Србији (37,6) и централној и западној Србији (33,5 одсто).

Узорак

Истраживање је спроведено у периоду од маја до јула ове године. Према методолошком приступу и начину прикупљања података, истраживање је квалитативно и квантитативно, односно коришћене су обе методе истраживања и прикупљања података. Онлајн упитник попунило укупно 1.117 младих, узраста од 15 до 30 година са територије целе Србије.

 

В. А.

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(Данас, 12. 08. 2022)