Полиција Косова има сазнања да на територији Косова делују “илегалне групе или организације” из Србије, а Специјално тужилаштво из Приштине води истрагу против неких од њих. То је из косовске полиције потврђено за Радио Слободна Европа (РСЕ).
Због истраге тужилаштва, додају у полицији, не могу да износе никакве друге податке у вези са овим питањем.
“Косовска полиција, у сарадњи са другим безбедносним институцијама на Косову, као и са међународним партнерима, обрађује све податке у вези са илегалним групама које могу да наруше јавни ред и безбедност”, наводи се у одговору.
РСЕ се обратио и Специјалном тужилаштву, али одговор до објављивања текста нисмо добили.
На шта је упозорио Албјин Курти?
Премијер Косова Аљбин (Албин) Курти је крајем марта упозорио јавност да десетак екстремно десничарских организација из Србије покушава да дестабилизује безбедносну ситуацију на Косову, али није дао прецизније информације, односно о којим организацијама се ради или на који начин би могла да се изазиве дестабилизација.
У интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ) 8. августа, такође није желео да открије о којим организацијама је реч, уз образложење да не жели да им подиже рејтинг тако што ће споменути “имена принчева из средњег века”.
Ипак, открио је да се ради о организацијама које се јавно активирају на празнике као што је 28. јун, када се обележава Косовска битка из 1389. године.
“Ситуација као што је сукоб доноси им жељену слободу, а активно се баве и друштвеним мрежама. Боримо се са њима свим капацитетима које имамо, суочавамо се са њима”, рекао је косовски премијер.
РСЕ се обратио и Министарству унутрашњих послова са упитом да ли је деловање десничарских организација из Србије забрањено на Косову и затражило списак организација о којима је говорио и косовски премијер, али одговор није стигао.
Са друге стране, Исмаиљ (Исмаил) Хасани, социолог религије из Приштине и Предраг Петровић из беогардског Центра за безбедоносну политику, оцењују да десничарске групе из Србије могу да допринесу повећању тензија између Косова и Србије а међу народ унесу додатни неспокој и бригу.
Двојица стручњака подвлаче и да се деловање екстремно деснчарских група из Србије доводи у везу са ратом у Украјини, који је почео крајем фебруара након што је руски председник Владимир Путин наредио војну операцију.
Косовске власти су у неколико наврата поручивале како је Србија “сателит2 Русије”, те да Београд и Москва раде на дестабилизацији Западног Балкана.
“Повезане” са Видовданом, Москвом и барикадама
У Србији постоји низ организација које своје деловање везују за Видовдан, односно 28. јун када се обележава годишњица од Косовске битке из 1389.
Већина њих, кроз неке своје активности, делује и на Косову.
Тако Покрет “1389” сваке године организује долазак Срба на Газиместан 28. јуна, када се на Косову обележава годишњица од Косовске битке.
- Обележен Видовдан на Газиместану, ухапшена једна особа
- Црногорски држављанин осуђен на Косову због ‘изазивања националне и верске мржње’
- Тридесет година од Милошевићеве најаве ратова на Газиместану
Иначе, 28. јун је и празник Српске православне цркве (СПЦ) – Видовдан.
На званичној wеб страници покрета “1389” се наводи да су “православно државотворно народно хуманитарно удружење, које се бави очувањем духовних, историјских, културних и других вредности српског народа и афирмацијом традиције уз незанемаривање потребе за развојем државе”.
“Радимо на препороду Православне државотворности са нагласком на државотворне и благородне династије Немањиц́а (средњевековни зачетници српске државности прим.ред.), Обреновиц́а и Карађорђевиц́а (две династије које су се на власти смењвале у Србији током деветнаестог и у првој половини двадесетог века прим.ред.) у Србији и Романових у Русији (последња руска царска породица прим.ред.)”, стоји у опису.
Иначе, “1389” је десничарски покрет из Србије, чији се припадници отворено залажу за “одбрану” Косова и против су разговора о нормализацији односа у оквиру дијалога. Чланови овог покрета су били и на барикадама на северу Косова 2011. године.
Бивши лидер тог покрета, Миша Вацић, је на последњим председничким изборима у Србији био кандидат за председника испред групе грађана “Српски патриота”. Потписе за председничку кандидатуру предао је уз бакљаду.
Информативна служба Српске деснице је тада саопштила да је до Републичке изборне комисије стигао у “блиндираном џипу руских регистарских таблица”. У колони возила са српским и руским заставама нека возила су имала ознаку “З”, симбол руске инвазије на Украјину.
Осим покрета “1389”, Радио Слободна Европа је идентификовао још неке организације, које се уклапају у опис “екстремно десничарских организација, које имају средњовековни дух мистичног православља”, како их је назвао косовски премијер.
Он је у ранијим изјавама за локалне медије на Косову рекао како су те организације “једном ногом у Београду, а другом у Москви”.
Покрет за одбрану Косова и Метохије је формиран 2020. године, док је повереништво отворено и на самом Косову почетком ове године. Како је тада саопштено из те организације, “повереништво ће радити на очувању покрајине у саставу Србије”.
За главног повереника именован је Небојша Јовић из Северне Митровице, општине са већинским српским становништвом на северу Косова, док су чланови и из српских средина јужно од Ибра, Звонко Михајловић из Штрпца и Ненад Којић из Витине.
Почетком марта је овај Покрет упутио “апел за подршку Русији”, осуђујући то што је Србија подржала Резолуцију УН, којом се осуђује агресија на Украјину.
“Зато најоштрије осуђујемо овај срамотни гест који је супротан најважнијим традицијама и животним интересима српског народа”, наводе поред осталог.
Да су барикаде на северу Косова “инспирација” десничарских организација показује и податак да је Покрет Српски сабор Заветници почетком 2012. године основала група људи која је била на барикадама на северу Косова.
Међутим, овај Покрет је у августу 2019. године постао политичка странка под називом Спска странка Заветници.
“Заветници” редовно одржавају протесте у Београду против фестивала косовске културе “Мирдита, добар дан!”.
Милица Ђурђевић Стаменковски, која је на челу ове екстремне десничарске српске странке, такође је на последњим председничким изборима у Србији била кандидаткиња.
Ова странка је назив добила, како је наведено на њиховом сајту, по узору на историјско искуство у којем средишњу тачку заузима косовски завет.
Заветници сматрају и недопустивим да Србија учествује у “политичкој хајци на државу (Русију) која је као стална чланица СБ најснажнији гарант Резолуције 1244 и очувања њеног суверенитета на Косову и Метохији”.
Неке организације делују као хуманитарне али такође организују “Видовданске акције”, поводом обележавања годишњице од битке на Косову.
Једна од њих је “Срби за Србе” и организација “28. јун”.
Ко је хапшен последњег 28. јуна?
Професор социологије религије Исмаиљ Хасани напомиње да су се екстремно десничарске организације највише појавиле у Србији и Хрватској након ратова 90-их година на простору бивше Југославије, те да су оне биле повезане са верским организацијама.
“Верске организације су биле уско повезане и са државним врхом. Ја сам био у прилици да видим појединце који на Видовдан манифестују екстремно понашање”, поручује Хасани.
Полиција Косова је и ове године на 28. јун ухапсила једног држављана Србије због “изазивања верске и националне мржње”.
Хасани сматра да две стране треба да сарађују и спрече деловање десничара који се, како каже, залажу за екстремну политику, што подразумева и сукобе.
“Балкан и даље врије”, каже Хасани и додаје да неке екстремно десничарске организације делују под “велом хуманитарног рада” и са тим повезује рад Хуманитарног центра у Нишу, граду у Србији на око 150 километара од Приштине.
Према његовој оцени, тај центар је формиран како би се изазвала дестабилизација Балкана.
“Уколико Русији не буде ишао план, као што је планирала да реши ствар са Украјином, бојим се да ће следећи корак бити Балкан, да се запали ватра на Балкану. У овој ситуацији је то тешко замислити јер је КФОР (војна мисија НАТО-а на Косову) и даље ту”, каже Хасани.
Однос Србије према Русији после инвазије на Украјину
Након руске инвазије на Украјину, Србији стижу константни позиви европских званичника да усклади своју политику са западним земљама и уведе санкције Русији али су учестали и позиви за затварање Српско-руског хуманитарног центра у Нишу.
Сумња се у хуманитарни рад овог центра јер је званична Москва тражила да се руском особљу додели дипломатски статус. Реч је о специјалном статусу који за собом повлачи одређене привилегије попут слободе кретања не само у Србији већ и у региону, као и имунитет у случају почињеног кривичног дела на територији Србије.
Власти у Србији за сада такав статус овом Центру нису одобрили.
Иначе, Србија рачуна на подршку Русије, као сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација (УН), око питања Косова, своје бивше покрајине, која је 2008. године прогласила независност.
Званични Београд одбија да призна Косово као државу а две стране воде дијалог о нормализацији односа у Бриселу.
Зашто десничари призивају Русију?
Предраг Петровић из београдског Центра за безбедоносну политику објашњава да десничари често сукобе и насиље “умотавају у обланду заштите Срба на Косову”.
“Посебно може да буде забрињавајуће што сада њихово деловање се доводи у везу са ратом у Украјини, инвазијом Русије на Украјину, са том надом и жељом српских екстремних десничара да Русија заправо помогне Србији да поврати Косово под фактичку сувереност”, наводи он.
Додаје да постоји велику број десничарских организација у Србији и наводи како су оне раздељене али га управо то и забрињава.
“Управо та њихова раздељеност може да допринесе и бољем ширењу десничарских ставова”, наводи Петронић позивајући се на једно истраживање Центра за безбедоносну политику, које је показало да десничарске организације тешко “регрутују” нове чланове али да лако шире дезинформације и вредности које су у супротности са демократијом.
Активности Русије на Косову
Иако Русија на Косову има своју канцеларију за везу већ 16 година, у јавности се готово ништа не зна о њиховим активностима.
Ова Канцеларија броји око десетак дипломата али се поставља питање шта они тачно раде на Косову, имајући у виду да је званична Москва оштри противник косовске независности а, заједно са Србијом, ради и на спречавању учлањења Косова у међународним организацијама.
РСЕ се обратио овој Канцеларији са упитом које су њихове активности на Косову и како коментаришу што је неколико руских држављана протерано са Косова, али одговор није стигао.
Исти упит је послат и Амбасади Руске Федерације у Београду, међутим одговор није стигао до закључења текста.
Званична Приштина је до сада неколико држављана Русије прогласила непожељним особама а међу последниима је била новинарка Дариа Асламова.
Она је најпре приведена приликом покушаја да уђе на Косово из правца Србије под сумњом да се бави шпијунажом али је потом пуштена и проглашена непожељном особом.
(Радио Слободна Европа, 19. 08. 2022)
