Често је Александар Дугин боравио у Србији. Још чешће је говорио о Србима. Током последње три деценије постао је драги гост српског народа, пријатељ српских родољуба. Са једне стране, потпуно свестан разлика између мишљења народа и става елите, упозоравао је да се мора истрајати. Уосталом, делови елита у свим земљама, укључујући и Русију, дуго су биле под спољном контролом. Директном или индиректном, свесно или несвесно, кроз добро плаћене пројектне аранжмане или као „корисни идиоти“, сасвим је свеједно. У бројним државама то је случај и данас. Стварати нову елиту, чија ће мисија бити одбрана народа којем та елита припада, а не супротно, дуг је и мукотрпан посао. Отуда и упозорења о истрајности.
Са друге стране, о српском народу Александар Дугин увек је говорио у суперлативима. Задивљен отпором који је пружен западним центрима моћи, тврдио је да су Срби платили тако високу цену јер су они на бранику словенског и православног света, али да због тога на њих треба рачунати у будућем послу стварања једне евроазијске интеграционе целине. У тренуцима када су Срби водили свакодневну битку за голо преживљавање, када су засипани бомбама са осиромашеним уранијумом, када су били изопштени из међународног поретка, Александар Дугин је био један од оних који су Србе храбрили, подизали им самопоуздање и поручивали да будућност може изгледати сасвим другачије.
Трагедија која га је задесила тешка је и бременита, такве ствари мењају човека. Губитак кћерке коју је неизмерно волео и којој се несебично посвећивао ненадокнадив је и у сваком погледу болан. Чињеница да је Дарја Платонова жртва државног тероризма тера на опрез и указује да ће и сам Александар Дугин и даље остати мета. Његов живот више не може и неће бити исти.
Због својих болних искустава и свега преживљеног Србија и Срби то најбоље знају. То је и разлог зашто Србија и Срби данас стоје уз Александра Дугина. Са поруком да истраје, јер то је најбољи начин да Дарја настави да живи међу свима нама, и са великим поштовањем за све што је до сада учинио. За Александра Дугина увек ће бити места у Србији, исто као што ће заувек остати у мислима и срцима Срба. У болу који преживљава и претњи која се над њим надвила он није сам.
Предраг Адамовић, удружење Баштионик
Данило Баста, академик САНУ
проф. др Синиша Боровић
Др Ђорђе Бранковић
Проф. др Игор Вуковић
Др Стеван Гајић
Др Немања Девић
Др Владимир Димитријевић
Др Драгана Дракулић – Пријма
проф. др Јован Б. Душанић
проф. др Дарко Ристов Ђого, протојереј-ставрофор
Проф. др Зоран Ђорђевић
Др Миша Ђурковић
др Слободан Јанковић
Др Јован Јањић
Др Миодраг Јањушевић
Др Бојан Јовановић
Др Радован Калабић
Проф. др Зоран Кинђић
Проф. др Милош Ковић
Проф. др Часлав Копривица
Проф. др Душан Крцуновић
Емир Кустурица, редитељ
Стево Лапчевић, новинар и кустос
Проф. др Милан Лекић
Проф. др Драга Мастиловић
Михаило Меденица, писац
др Иван Милић
Мирослав Цера Михаиловић
Александар Недељковић, инг. машинства
Желидраг Никчевић, писац
проф. др Слободан Орловић
Проф. др Јован Попов
Проф. др Душан Пророковић
Др Александар Раковић
Боривој Рашуо, књижевник
Проф. др Митра Рељић
Проф. др Слободан Рељић
проф. др Бранислав Ристивојевић
Милан Ружић, писац
Бранислав Станковић, историчар
Ненад Станковић, академски сликар
Проф. др Миломир Степић
Др Рада Стијовић
Бошко Талента, инг. електротехнике
Проф. др Александар Терзић
Славенко Терзић, академик САНУ
др Драган Хамовић
Проф. др Ђорђе Чантрак
Никола Шијан, новинар, Хелмкаст
