То што је немачкој Фондацији “Фридрих Еберт Штифтунг” и Европском институту за мир поверен задатак израде Нацрта статута Заједнице српских општина значи да прича о ЗСО прелази са ЕУ на једну њену чланицу – Немачку, која сада треба да доведе до “папира” који би касније Србији био достављен у мање-више ултимативној форми, изјавио је за Косово онлајн некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић.
Заобилижање Управљачког тима (представници четири општине на северу Косова), чије постојање је договорено Планом примене о нормализацији, а који је задужен за израду Статута ЗСО, наводи Јовановић, практично значи “извлачење” те кључне тачке договора о стварању ЗСО из њених оригиналних и правих оквира и премештање коначног одлучивања у друге незваничне оквире.
“Та коначна верзија прво је дошла у руке невладиних организација, то су незваничне стране које сада треба да донесу један званични предлог чији ће аутори бити Немачка и Лајчак”, упозорава Јовановић.
Он наглашава да је удаљавање из завршних разговара о будућем статуту ЗСО оних који су најдиректније заинтересовани само по себи злослутно и није охрабрујуће.
“Појављује се уместо ЕУ једна њена чланица која је од раније заговорник независности Косова и неопходности да Србија то призна. Као саветници или помагачи ангажују се невладине организације са једне и друге стране, што опет нема никакву званичну потпору нити објашњење, јер они не представљају никога сем своје наредбодавце”, навео је Јовановић.
Према његовим речима, ту постоји и замка да колико год тај предлог био приближен оном што Срби на Косову очекују, он ће ипак бити “под кишобраном Устава тзв. државе Косово”.
“А то је у суштини удовољавање основном захтеву приштинских власти које на тај начин желе да лише ту заједницу свих прерогатива самосталног одлучивања, о свему што се тиче организације њиховог живота у тим општинама. Према томе, враћамо се практично на почетак, када је приштинска страна условила било какву идеју о постојању такве заједнице њеном сагласношћу са уставом и то је та непремостива препрека која је и до сада постојала”, каже Јовановић.
Некадашњи дипломата сматра да “ми не можемо да спречимо да било ко покушава да ради било шта наводно за добро обе стране, али морамо бити опрезни”, управо зато што Немачка преузима иницијативу уз сагласност Лајчака и што је она од почетка, чак и од почетка 20. века, била стално на страни Албанаца, а увек на штету Србије као целине.
“Не можемо то да спречимо чак и не треба да спречавамо било кога ко гласно изјави да жели да помогне, али морамо задржати једно озбиљно семе сумње у коначне циљеве и намере. Тако видим ту инцијативу с обзиром на оне елементе који су пуштени у оптицај као највероватнији оквир те будуће понуде. А, ти оквири нас унапред опомињу да то неће бити решење које Србија и Срби на Косову и Метохији треба безрерзервно да прихвате. Тако то видим на основу тих елемента који су јавно предочени и на основу традиционалне улоге политичке Немачке у питањима односа на Балкану, где је Србија увек најмање подржавана”, навео је Јовановић.
Управљачки тим у августу 2018. доставио ЕУ Статут ЗСО
ЕУ је у априлу 2018. дала мандат Управљачком тиму да почне рад на изради Статута ЗСО и да тај рад заврши у року од четири месеца.
Управљачки тим је свој део посла урадио у предвиђеном року и у августу 2018. године о томе службено обавестио ЕУ.
Према члану 21 општих Принципа следећи корак у имплементацији споразума о ЗСО требало је да буде тај да ЕУ сазове дијалог на високом нивоу на којем би Управљачки тим представио Нацрт Статута који је израдио. ЕУ до дана данашњег није сазвала тај састанак.
Управљачки тим је последњи пут у априлу 2022. године поново затражио од ЕУ да сазове састанак на високом нивоу на коме би био представљен Нацрт Статута ЗСО ( а чије је одржавање предвиђено чланом 21. Општих принципа). Међутим, до дана данашњег ни до одговора ни до састанка није дошло.
Према постигнутим споразумима и према строго предвиђеној процедури само је Управљачки тим надлежан да изрради Нацрт Статута ЗСО.
