Покрет за одбрану Косова и Метохије

Истраживање: Око 85% грађана сматра да је важно очување КиМ у Србији, подршка сарадњи са ЕУ, не и чланству

Фото: Снимак екрана

Преко 85 посто грађана сматра да је очување Косова и Метохије у саставу Србије важан национални интерес. Готово три од четири испитаника од 1186, колико их је од 5. до 15. августа лицем у лице, на случајном узорку, али без Косова, испитивао научни тим ФПН, у оквиру трогодишњег пројекта „Национални интерес Републике Србије, од оспоравања до легитимизације“, сматра да је и нормализација односа Београда и Приштине важан национални интерес. Грађани тако не виде да се тај концепт у некој значајној мери разликује од очувања Косова и Метохије. Грађани у великој мери одбацују компромисне предлоге којима се подразумева признање Косова, на овај или онај начин.

Са скоро 50 посто одбацили су и један предлог у којем се признање не спомиње – чланство Косова у УН без формалног признања у замену за формирање Заједнице српских општина. Само 19 одсто одговорило је потврдно на овај предлог.

Очување сигурности Срба на Косову и Метохији је такође топ приоритет за грађане Републике Србије и то у нивоу од 91 посто, скренуо је пажњу доц. др Стеван Недељковић.

Према резултатима почетног истраживања трогодишњег научног пројекта, које је данас у Медија центру у Београду представио млади научни тим Факултета политичких наука, предвођених професором Милошем Хрњазом, Србија не припада ни истоку ни западу.

Србија за војну неутралност

Свега 13 посто испитаника сматра да Србија припада западу, 20% истоку, али је заправо највећи проценат оних – преко 50%, који кажу да не припада ни истоку ни западу. Истовремено, 69 посто грађана суштински подржава политку војне неутралности Србије и не би је мењало.

 

Истовремено, грађанима је стало да имају добре односе са суседима у региону – 81%. Исти проценат сматра и да не треба увести санкције Руској федерацији, изнео је Стеван Недељковић.

Ове године пад у подршци за чланство у ЕУ, али подршка сарадњи са ЕУ

Резултати су показали и да већина грађана Србије сматра да је чланство у ЕУ национални интерес. То је 49, односно 46% процената оних који кажу да се ради о објективном националном интересу, односно да је то и њихов интерес. Ипак, ради се о релативној ненадполовичној већини, скренули су пажњу истраживачи.

Када је у питању тзв. референдумско питање о томе како би евентуално грађани гласали о чланству за ЕУ, грађани су сада подељени, истакнуто је на представљању резултата – око 39% би гласало и да и не.

„Практично је нерешен резултат“, навела је доц. др Ивана Радић Милосављевић.

Она је скренула пажњу на ранија истраживања јавног мњења, сумирајући резултате да се од 2015, проценат грађана у корист чланства у ЕУ кретао око 50%, нагласивши да се ове године тај тренд ипак променио.

„По први пут се показало да би више грађана гласало против чланства у ЕУ него што би било за“, навела је.

Такође, три су национална интереса за које грађани сматрају да би била угрожена чланством – идентитетско питање и питања суверенитета.

Ту се мисли, прецизирала је даље Радић-Милосављевић, на очување Косова и Метохије, очување самосталности у одлучивању и очување постојања српског народа где год да живи.

Са друге стране, расте проценат испитаника који подржавају сарадњу са ЕУ. Тако 63 посто грађана сматра да је сарадња са ЕУ, а не нужно чланство, важна за очување националног интереса, па је за грађане Србије сарадња са ЕУ тренутно прихватљивија од самог чланства.

Не мења се став јавног мњења једним потезом

„Не чини се да оно што су била помињана решења, да грађани Републике у овом тренутку то подржавају. Имам утисак да понекада са једне стране се говори као да грађани немају никакву своју вољу и на ту вољу може безгранично да се утиче, да су они нека врста табула разе, па да уз утицај медија и укупне моћи може да се утиче, што ми се чини да је један екстрем, а да са друге стране, да су овакви налази истраживања јавног мњења закуцани и не подлежу никаквим променама. А заправо ми се чини да је истина ту негде између и да у великој мери ови и овакви резултати зависе и од тога у којој мери постоји утицај да се утиче на промену јавног мњења. Може се променити али не једним потезом, чак и када се има огромна моћ у неком друштву“, рекао је професор Милош Хрњаз.

 
Огромна већина верује да постоје интереси нације и да је могуће утврдити их

Он је, објашњавајући само истраживање које је спровођено почетком августа, навео да се заправо кренуло од тога шта је национални интерес, јер и у теорији и у пракси међународних односа постоји јасан недостатак консенсуза управо по питању шта је концепт националног интереса.

„А онда смо се упитали како се примењује тај концепт у Србији, такође како се овај концепт националног дефинисао, утврђивао у различитим раздобљима и системима чији је Србија била део, али и на који су начин остваривани или нису остваривани у међународном систему ти интереси, а потом и да се идентификују механизми уз помоћ којих државе, па и Србија, могу да легитимизују националне интересе у међународном систему, посебно имајући у виду деведесете и касније дестигматизације од 2000 до 2022. Покушали смо да се утврди на који су начин национални интереси идентификовани и брањени кроз међународно право и јавну дипломатију“, објаснио је Хрњаз.

На питање шта је за грађане Србије концепт националног интереса, постоји 5 закључака, објаснио је доцент др Милан Крстић:

Скоро 90% сматра да национални интерес обухвата све Србе у региону, скоро 80% и у широј дијаспори

„Прво, грађани Србије мисле да је национални интерес објективна категорија. Дакле, они не мисле да национални интерес не постоји, не мисле да постоје само интереси одређених група, партикуларни, него верују у то да постоји интерес, интерес целе нације, и 78 посто грађана се у потпуности или углавном слаже са овом тврдњом да постоји објективан национални интерес и да је могуће утврдити га. Не неки интерес који варира у зависности од тога ко је на власти, већ интерес који је трајан, објективан, који може да се мења у складу са околностима али који је за целу нацију. Други закључак јесте да национални интерес, целе нације у контексту Србије обухвата и српски народ ван Србије, да је он шири концепт, да није ексклузивно везан сам за границе Републике Србије, већ и да обухвата све Србе ван Србије; 89 посто грађана се у потпуности или углавном слаже са тврдњом да национални интерес треба да обухвата и српски народ у региону, а 79 одсто сматра да треба да обухвати и интерес у широј дијаспори“.

 

У питању је висок проценат, прецизирао је даље Крстић.

У ситуацији да приоретизују интересе, онда постоји, како је Крстић навео – благи приоритет „сви грађани Србије“ у односу на „Србе као шири концепт“.

„Ако морају да изаберу само једно онда, релативна већина од 42 одсто ће рећи да је то најпре интерес грађана који живе у Републици Србији, за 32 одсто то је интерес српског народа, уже схватање не обувата мањине али обухвата и Србе ван Србије, за 18 одсто су интереси државе Србије, а 7 одсто се руководе интересима власти у Србији“, закључио је Крстић.

Грађани нису спремни да жртвују било који интерес зарад другог у ма којем случају

Иако 47 одсто испитаника економске интересе истиче као кључан елемент националног интереса, а двоструко мање – 23 одсто да су то политички интереси, између 9 и 11 одсто истиче демократске, идентитетске или еколошке интересе, упркос томе, апсолутна већина, међутим, тврди да не би жртвовала једне зарад других интереса. У свим случајевима грађани не би жртвовали ни једно зарад другог.

Апсолутна већина се противи политици која би жртвовала политичке зарад напретка економског; 59, 9 одсто рекло је не, а исти проценат је рекао не и у обрнутом случају.

Механизми међународног јавног права као могућност заштите Срба у региону

И док испитаници јасно дефинишу положај Срба и ван граница Србије као важан део националног интереса, свега једна трећина испитаника препознаје механизме међународног права за заштиту Срба у региону.

Ипак, како је објаснила доценткиња Јања Симентић Поповић, када се питања у вези са коришћењем конкрентих механизама поставе, онда су и сами одговори оптимистичнији.

Тако, релативна већина од 41 посто сматра да за Србе у региону међународно јавно право може да буде средство за заштиту националних политичких интереса.

Посебно код конкретних примера за Косово, су се афирмативно изјашњавали, попут коришћења кампање за повлачење признања, кампање против нових признања, спечавања Косова за учлањење у међународне организације, а нешто ниже поверење је дато за механизам заштите Косова као националног интереса Србије кроз обавезујуће споразуме између Београда и Приштине.

Пројекат „Национални интерес Републике Србије, од оспоравања до легитимизације“ којег је подржао Фонд за науку Републике Србије, је у почетној фази реализације, а трајаће до 2024. Следи додатно прикупљање података, посебно за неке од истраживачима интересантнијих налаза истраживања, како би се добили детаљнији одговори.

Разлог зашто истраживање није обављено на територији Косова и Метохије је техничке природе, објаснили су аутори данас, те да то није био захтев самих истраживача, већ пре свега, начина на који агенције које раде сондажу у Србији, наводећи објективне техничке тешкоће да се истраживања на Косову спроведу с подједнаким квалитетом и могућностима као и у остатку Србије.

 

Међутим, овај научни пројекат у каснијим фазама подразумева објављивање чланака у реномираним међународним академским гласилима, међународну научну конференцију која ће се организовати у Београду, предлоге практичних политика, али и оглашавање у медијима, јер је управо један од циљева овог научног пројекта да се покрене јавна дебата у Србији у вези са концептом националног интереса и његовм применом, те да се види у којој мери се поклапају ставови грађана у вези са званичним интересима Републике Србије.

Истраживање је доступно на сајту Натионал(с).

(КоССев, 07. 10. 2022)