Покрет за одбрану Косова и Метохије

Небојша Јовић: Излазак Срба из косовских институција најефикаснији је пут враћања Србије на КиМ

Фото: КоССев

Не смемо сада на пола пута стати нити поклекнути. Поготово не смемо ни помислити, а камоли закорачити уназад, у поновни понор институција тзв. нез. Косова, сматра главни повереник „Покрета за одбрану Косова и Метохије“, Небојша Јовић. Додаје да је након, како он види, „одличног потеза“ напуштања косовских институција настала пат позиција и завладао тајац, али да је истовремено, како каже, то могао бити први корак враћања Србије, институција и њених закона. Предлаже да Скупштина Србије распише локалне изборе на Косову, а да Привремени орган буде једини орган на Северу. 

Јовић се нада да је потез изласка Срба из косовских институција – неповратан, премда наглашава да је након њега завладао тајац:

„Нит’ се иде на враћање погашених српских институција нити (за сада) на поновно враћање у косовске“.

Колективни излазак Срба из косовских институција, како сматра Јовић, најбезболнији је и најефикаснији пут враћања „једне легалне државе на КиМ – Србије, и њених институција“, још од 3. новембра 2013. године.

Додаје да се до пре пар дана, политика Србије заснивала на „застрашивању причом о две крајности“ – или да се уђе у „рат са НАТО и Албанцима“, или да се полако Срби утапају у независно Косово.

„А трећи пут, како већ рекох, најбезболније али и најефикасније ‘оружје’ које наша држава и дипломатија имају, управо је напуштање институција нез. Косова, али исто тако и повлачење из дубоког антисрпског бриселског споразума!“

Каже да пуних 10 година на локалу и готово 22 године на државном нивоу у преговорима о КиМ, Србија није имала ни „сенку офанзивне политике и дипломатије“, већ је притиснута „сулудим и неприхватљивим“ предлозима и захтевима Запада и Албанаца.

„Доведени смо у позицију или сталног одбијања (где бисмо били жигосани као тврдоглави и некооперативни) или суицидног прихватања свега штетног по наш државни и национални интерес!“, поручује Јовић.

Наглашава да је уместо тога, Србија офанзивним приступом требало да затражи: враћање предвиђеног броја (до 999) полицијског и војног особља на КиМ, враћање барем 2/3 Срба протераних након 1999, испуњавање „стандарда“ па тек онда приступање разговору о статусу (наравно, у складу са рез.1244) и немогућност разговора о статусу територије докле год се она налази у стању почињеног „злочина етничког чићшења“, односно док се то стање не отклони.

Са напуштањем косовских институција, сматра он, Србија је у позицији „значајно ресетованих околности“, те да „може и мора“ поставити темељ будућих преговора и то најпре, како истиче,  на пољу поштовања Резолуције 1244 УН – која још увек постоји, али и на пољу чињеничног стања.

„А чињенице, колико год Албанци и запад на правно непостојећој стварности инсистирали, говоре да – Косово није држава, да оно нема своју столицу у УН. А ако тога нема, онда нема ни државе, а када нема државе, онда нема ни Устава, полиције, војске и нити једне тзв. институције њене. Барем не легалне. И то је реалност“, сматра Јовић.

Додаје да се Западу треба поручити да је Србија више од 10 година била више него кооперативни, да је веровала и САД и ЕУ и прихватили преговоре, али да се сва њихова активност, истиче он, неретко сводила на „безобразно отворену наклоност албанској и србофобну ненаклоност српској страни“.

„Стога, не можемо више, нити имамо права да наставимо политику сопственог нестајања. Ни политичког ни територијалног ни националног“, поручује.

Предлаже да би Скупштина Србије морала одмах да крене са припремом расписивања локалних избора на КиМ, а да до тада „Привремени орган“ заживи у свом пуном капацитету Општине, и као једини такав орган на Северу – без Општине Северна Митровица.

Затим, сматра да треба да се активира и Суд, са свим пензионисаним радницима који су до сада радили у косовском суду, а да полиција буде састављена од српских и УН полицајаца.

„Једном речју, успоставити однос и околности какве су биле до проглашења нелегалне државе Косово“, додаје.

Стога, наглашава да би евентуални повратак Срба у косовске институције био раван „политичком и егзистенцијалном суициду“.

„Јер ова борба се не може добити солирањем нити фаворизовањем било кога, како на врху државе тако и на локалу, већ се она може добити само заједничким залагањем свих, разумом, трезвеношћу и непоколебљивим родољубљем“, истиче Јовић.

Поручује да би на евентуално питање – „Како ће запад и Албанци реаговати и да ли ће се сложити са нама“ одговор требао да гласи – „Не треба запад и Албанци да се сложе са нама, већ са чињеницама, међународним правом, постојећом резолуцијом и правдом“.

„Будемо ли се данас питали шта ће рећи запад, будемо ли поклекли пред њиховим претњама, колико сутра ћемо се сусрести са идентичним питањем поводом нових захтева о давању статуса републике – Војводини, покрајине – Рашкој области и специјалног статуса – Прешеву и Бујановцу“, каже Јовић.

Управо зато, поручује, Срби не смеју сада на пола пута стати.

„Поготово не смемо ни помислитити, а камоли закорачити уназад, у поновни понор институција тзв. нез. Косова. Ову шансу не смемо пропустити, нити чекати нових 10 година да нам се иста укаже, већ морамо реаговати одговорно, одлучно и одмах!“, закључио је он.

(КоССев, 16. 11. 2022)

РЕИНТЕГРАЦИЈА СВЕТОГ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ЈЕ ОБАВЕЗА, ДУЖНОСТ И ЧАСТ