Покрет за одбрану Косова и Метохије

Момчило Трајковић: Интервју за “Зери” (1994)

Фото: Имре Сабо
AЛБАНСКИ ОТПОР ПРЕДСТАВЉА ОПАСНОСТ ЗА СРБИЈУ
 
Агим ЗОГАЈ
 
ЗЕРИ: На почетку петиције Српског покрета отпора истиче се захтев државним органима Србије у погледу решавања „српског питања на овом делу Србије“. Значи, српско питање на Косову није решено. Како би требало по вама, решити „српско питање“ на Косову?
 
М.Т: Нисмо се ми обратили само Србији већ и државним органима и националним институцијама Црне Горе и Југославије.
 
Можда не треба да вас подсећам да су Србија и Црна Гора у Првом балканском рату 1912. године ослободиле своју земљу од Турске империје. Са те земље је турска власт, и њени поданици Албанци, систематски протеривала српски живаљ од 1690. године. У Другом светском рату, то и ви добро знате, албански балисти су уз помоћ фашистичке Немачке и Италије наставили прогон Срба са ових простора. Да се ради о класичном етничком чишћењу сведоче и подаци о насељавању хиљаде албанских емиграната у време „Велике Албаније“ коју је Мусолини створио. О односу комуниста према косовским Србима најбоље говори Закон о забрани повратка протераних Срба на Косово 1945. године. И после ослобођења, Срби на Косову су препуштени албанској комунистичкој олигархији. Подаци о броју исељених Срба најбоље сведоче колико је то била антисрпска платформа. Доношењем Устава из 1974. године етничко чишћење Косова од Срба је убрзано. И уместо да се Срби побуне због таквог егзодуса, на побуну устају нервозни албански сепаратисти и пред самим циљем остваривања свога сна праве „грешку“. О овоме са више компетенције могу да говоре тадашње косовске албанске комунистичке вође које су све време играле двоструку улогу.
 
Што се тиче решавања српског питања на Косову, сматрам да основно полазиште мора бити чињеница да је Косово неотуђиви део државе Србије и српска територија. Према томе, српско питање у целини, па дакле, и на Косову посматрам као државно и национално питање.
Остали разлози за решавање српског националног питања су познати. Да не набрајам -овде на Косову се налази две трећине свих српских споменика, овде је Србија постала држава, овде су извори њене културе.
 
Косово је душа Србије а да не говорим о томе да је одавде насилно протерано на стотине хиљада Срба. У оквиру тога треба посматрати и питање Албанаца на Косову и Метохији, односно у Србији. Дакле, и ово питање треба решавати у оквиру државе Србије, јер је то њена унутрашња ствар, свакако уз обезбеђивање пуне равноправности и права националних мањина по међународним конвенцијама.
 
З: Познато је да су на Косову остварени готово сви захтеви такозване антибирократске револуције: укинута је (насилно) политичка аутономија Косова; на десетине хиљада Албанаца је избачено из важних институција; граде се насеља за колонизацију Косова српским избеглицама из Хрватске и Босне. Ту треба додати и чињеницу да српска полиција свакодневно хапси и брутално малтретира на десетине Албанаца. Откуда онда ваше незадовољство мерама Србије на Косову?
 
М.Т: Чини ми се да, највероватније из страха од мојих одговора, у вашем питању беспотребно намећете и своје одговоре. Истина је, међутим другачија. Синтагму „антибирократска револуција“ измислиле су снаге антисрпске коалиције у којој су и албански сепаратисти. У суштини, Српски покрет отпора је представљао побуну српског народа против албанског сепаратизма и шовинизма, против овдашње југословенске и српске политике која је скрштених руку посматрала опасне процесе на Космету, једном речју, против коминтерновске политике. То је, дакле, била побуна против неправде чињене деценијама, против нестајања српске територије. Такође сматрам да није укинута аутономија Косова и Метохије, већ су само ускраћене државне ингеренције које покрајинама не следују и које су водиле директно у сецесију. И сами знате да ваша констатација да је „на десетине хиљада Албанаца избачено из важних институција“ нетачна.
 
Да се не обмањујемо. Ко је, на пример, истерао Албанце из полиције? Погледајте извештаје у тадашњим новинама које сте ви стварали и видећете да су Албанци напустили полицију да би приказали полицију односно српску државу као етнички чисту. Против оних који су остали у полицији и на важним местима, у албанској штампи су биле расписиване праве потернице. Тврдим да су Албанце са посла отерали пре свега Ибрахим Ругова и Хајрулах Горани.
 
Ви то знате боље од мене.
 
Што се тиче насеља за избеглице, ми Срби бисмо били срећни када би се таква насеља заиста и градила и када би се поправио етнички састав на овом делу Србије, односно када би се исправила вековна неправда због протеривања Срба са ових простора…
Не разумем зашто штампа на албанском језику, симболичку изградњу два три насеља за смештај избеглица са ратом захваћених подручја користи за застрашивање Албанаца од неке наводне колонизације. Како ћете реаговати када Србија заиста започне масовни повратак Срба прогнаних одавде?! Зар мислите да можете некога уверити да је то колононизација? Апсурдно је да се врши колонизација на својој територији. И ту лежи наше незадовољство према актуелној политици и државним органима Србије, јер није испуњен кључни захтев српског народа да се исправи историјска неправда. Нажалост, исељавање и даље траје, чиме се остварују кључни циљеви сепаратиста.
 
А што се пак тиче ваше тврдње о „бруталном малтретирању Албанаца“ – одговор треба тражити од актуелне власти. Колико је мени познато, полиција се на Косову првенствено бори против оних који настоје да сруше интегритет земље. Погледајте званичне податке о заплењеном оружју и дроги. Зар мислите да би нека друга полиција, у некој другој земљи, могла да се другачије понаша ако некоме пронађе шверцовано оружје. Да не говорим о албанској наркомафији која је на злом гласу у Европи. Али, ако има примера да је полиција на Косову злоупотребила своја овлашћења, то енергично осуђујем и такво понашање треба спречити.
 
З: У тачкама 7 и 8 ваше петиције тражите решавање питања промене „етничке структуре“ Косова. Да ли то значи да ви истрајавате у захтеву тзв. антибирократске револуције за исељавање триста хиљада Албанаца са Косова. Мирослав Шолевић у интервјуу за „Телеграф“ истиче да ће Косово бити изгубљено ако Срби не чине бар 30 одсто становништва. Како би се, по вама, морала драстично мењати „етничка структура“ Косова? Да будемо још директнији: да ли ви заговарате „етничко чишћење“ Косова?
 
М.Т: Да и ја будем директан. Нико у Србији не заговара етничко чишћење Косова од Албанаца. Ово питање треба упутити албанским сепаратистима, њиховим бившим и садашњим вођама, који се хвале како је Косово најчистија албанска територија. Залажем се само за повратак Срба на територију која је њихова државна и духовна матица. Да ли ће се неко при томе осећати угроженим, то је ствар храбрости и спремности да се живи са другима у истој држави -која се зове Србија.
 
Не треба Албанци да страхују од повратка једног броја Срба -овде
има места за све. Морамо бити свесни да само успостављање етничке равнотеже представља праву гаранцију да овде не дође до сукоба. Све остало треба регулисати доношењем закона о држављанству Републике Србије.
 
З: У вашем интервјуу датом ”Борби“ између осталог сте нагласили: „Демократски принцип већине у косовским условима даје Албанцима све, а Србима не даје ништа“. Да ли то значи да свака демократизација живота на Косову значи губитак Косова за Србију? Да ли то значи да се Косово може сачувати једино репресивним методама, присуством полиције и војске?
 
М.Т: А ја вас питам: због чега Албанци спречавају демократизацију Србије? Хајде да обрнемо ваше питање: да ли демократизација на Косову и Метохији и учешће Албанаца у политичком животу Србије, значи губитак илузије о могућностима отцепљења Косова од Србије? Да ли избегавањем учешћа у демократизацији Албанци показују да су за ратно решење? Ако прихвате Албанци демократизацију Косова и Метохије, односно ако учествују у политичком животу Србије, од Косова републике ће остати само илузија, али ће се рат избећи.
 
Албанцима мора бити јасно да Србија нипошто неће пристати на ”Републику Косово“ (без обзира ко буде владао у Београду). Други пут је покушај да се ратом оствари тај циљ. Бојим се да у том случају ни за кога не би било добро, а посебно не за Албанце.
Према томе, ништа нам друго не преостаје него да живимо у заједничкој држави која се зове Србија. А како ће она да изгледа, о томе нека се води борба у парламенту.
Питам : да ли је демократија када Албанци већинском машинеријом газе права Срба. У свету тога нема, па ни Срби неће допустити да се тако нешто понови. Албанци не желе демократизацију и у сукобу су са државом, зато регуларне мере државе сматрају репресијом.
 
Наравно, ови проблеми ће се лакше решавати уколико Албанци учествују у демократизацији Србије која мора да буде мајка за све.
 
З: Када смо већ код полиције и војске, да ли је тачно -како то истиче Мирослав Шолевић – да имате подршку армије и полиције око ваше петиције?
М.Т: Војска и МУП Србије су и до сада, сви смо сведоци, пракси доказали да су за очување територијалног интегритета државе и да су енергично против сецесије Косова, што је један од кључних захтева наше петиције. То значи да су наши циљеви исти -борба против сепаратизма и очување Косова у оквиру Србије, наравно, свако у свом домену.
 
З:Петицију сте изложили свим релевантним политичким факторима у Србији. Подржавају вас кругови из САНУ, СПЦ, Ђинђић, Коштуница, Николић, и др. У интервјуу за „Борбу“ истакли сте да је „несрећа косовских Срба употребљавана за разне циљеве“. Не плашите ли се да ћете овога пута бити употребљени од оних који вас подржавају за обрачун десне српске опозиције са Милошевићем?
 
М.Т: То што нас подржавају сви које сте набројали и многи други које нисте споменули потврђује колико је Косово државно и национално
питање и колико је окосница српског националног бића. Уосталом, и са представницима СПС-а, владајуће странке, није било суштинских разлика око решавања проблема Косова, осим у методу и времену. Не само да се не плашимо да ћемо бити употребљени, већ сматрамо да ћемо допринети уједињењу свих релевантних националних и политичких снага у српском народу за решавање српског питања на Косову. На то упућује не само подршка коју смо добили, већ и чињеница да је од појаве нашег писма Србија присутнија овде. Таква „ватрогасна активност“ није прави одговор опасној стратегији сепаратиста. Уосталом, Српски покрет отпора има довољно искуства и неће допустити да буде изманипулисан.
 
З: Умерени српски националисти сумњају у могућност очувања Косова под Србијом. Због тога , истиче се да подржавање ваше петиције више има везе са тиме да Милошевић, што се каже, „не дигне руке“ од Срба у Босни и Книнској Крајини?
 
М.Т: Сигуран сам да нема озбиљнијих политичких и националних снага у Србији, нити ће их бити, које могу да , како ви кажете „дигну руке“ од Срба ван Србије, а поготову не од Косова и Метохије. Да вас подсетим, на Косову је све почело, па због тога очекујемо да се после решавања српског националног питања на просторима бивше Југославије све државне, националне, умне и демократске снаге усредсреде на трајно решавање српског питања на Косову. Ми не само што не сумњамо, већ чврсто верујемо да ће Косово бити очувано у оквиру Србије.
 
З: Социјалисти вас оптужују да сте под окриљем Добрице Ћосића, који је док је био председник СРЈ, заговарао поделу Косова. Ви сте пре пар дана имали сусрет са њим. Да ли вас подржава? У „Телеграфу“ смо могли прочитати да је он демантовао да је предлагао поделу Косова. Ипак, по врло провереним информацијама познато је да је Ћосић стварно био мишљења да је Косово као целина изгубљено за Србију, те да се мора поделити Косово по верзији 40 одсто Србији, 60 одсто Албанији. Зашто онда тражите потпору од Ћосића?
 
М.Т: Нисмо ми ни под чијим окриљем. Подсетићу вас да ово није за задовољење политичких амбиција појединаца, већ покрет који се и, први пут, а и сада, јавио у тренутку када је народ осетио потребу да се пробуди и упозори Београд да овде ствари не иду како ваља.. Дакле, ради се о покрету који жели да се консултује са свим умним људима без обзира на њихову политичку опредељеност. Разменили смо мишљење и са великим српским писцем Добрицом Ћосићем, пре свега због тога што је он више деценија, и када је то било опасно, изражавао бригу за судбину Косова и Метохије. Ћосићеви савети су нам увек добродошли. Без обзира на ваше „проверене информације“, морам да вас разочарам: у разговору са господином Ћосићем није била у опцији „подела Косова“. Напротив, разговарано је о свестраном ангажовању на очувању целог Косова, наравно у оквиру Србије.
 
З: У једном се бар слажете са албанским политичким вођама. И ви и албански лидери истичете да подела Косова по етничкој линији није могућа без рата. Ипак, рат је готово неизбежан ако се жели насилна промена „етничке структуре“ Косова – што је један од главних захтева ваше петиције. Да ли ће, по вама, бити рата?
 
М.Т: Тачно је да сецесија није могућа без рата. Што се Срба тиче они рат не желе нити имају разлога да га изазивају на својој територији.Узрок рата може да буде само покушај оружаног устанка албанских сепаратиста. Дакле, да ли ће бити рата или ће превладати мир -то зависи искључиво од Албанаца. Догађаји у Чеченији нека буду поука за све нас. Читав свет је подржао акцију државе Русије. Ваљда ће и албански сепаратисти из тога извући неке поуке и окренути се мирном животу у Србији. Међутим, желим да упозорим, да поред ратне, постоји још једна такође велика опасност. То је пасивна резистенција последњих година, главни метод албанског сепаратистичког покрета који на тај начин покушава да дугорочно остварује циљеве тако што слаби српски фактор на Косову. Због тога, на вашу тврдњу да је рат неизбежан ако се Косово насељава Србима, поново одговарам: промена садашње етничке структуре, повратком Срба је најсигурнија гаранција да рата неће бити.
 
З: Ви сте изричити у захтеву да се не допустити, ни под којм условима, да Косово поново има праву политичку аутономију. Сигурно вам је познато да Запад инсистира на овој аутономији, те да је Милошевић изразио у пар наврата спремност да се та аутономија успостави на Косову. Шта ви мислите о овом питању?
 
М.Т: Грешите. У Писму српској јавности ми не говоримо о укидању аутономије. Залажемо се за ”разбијање” фантомске албанске државе тзв. Косово Република, која у неким сегментима функционише. Да смо у праву показује и хапшење илегалног војног министарства , као и министарства полиције парадржаве(Косово). Зар је требало допустити као у „случају Шпегељ“, да се Албанци наоружају, да изгину многи невини људи, да се разоре насеља… Ипак је боље спречити крвопролиће.
 
ЗЕРИ – (Глас) дневни лист (током 90-тих година недељник), поред КОХА ДИТОРЕ, један од утицајних листова косовских Албанаца.
 
ИНТЕРВЈУ ЗА ПРИШТИНСКИ ЛИСТ „ЗЕРИ“ OKТОБАР 1994 ГОДИНЕ

РЕИНТЕГРАЦИЈА СВЕТОГ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ЈЕ ОБАВЕЗА, ДУЖНОСТ И ЧАСТ