Када једном пођем Богу правде
Ониме што нас је са амбиса склањао
у ропству штитио
сјећао нас се када смо Га заборављали
било то
у старости
у олтару
у спокоју
у рову
једући блато
скупљајући цријева
за Њега и за Њу
Србију
Желим само
да чујем
Њену молитву
химну
Богу правде
и да ме загрнете Њеном
тробојком.
И нека дође свако.
Само нека не дође
и ако је мислио
онај
што је попљувао Србију
и Њене се Светиње одрекао
након прве тешкоће
у првом изгубљеном боју.
Њега нека носи ведрина
онима који не страдају
не губе
увијек виде ко побјеђује
па постану тај
и зато никад нису неко
већ само промјена
Ону не знају за тајну
Србије.
(ин4с/Искра, 25. 11. 2022)
