“Душко Радовић би данас био један од најславнијих светских јутјубера”, поручио је академик Матија Бећковић на прослави свог рођендана у Ваљеву, подсећајући да је још један велики песник, управо Душко Радовић, рођен на данашњи дан.
По традицији Ваљевска гимназија је још један 29. новембар прославила као рођендан свог некадашњег ђака, академика Матије Бећковића, а тим повом програм пун поезије и музике придедили су њени ученици и професори, са својим гостима из Карловачке, Филолошке и 14. београдске гимназије. Захваљујући се што му тако честитају његов 83. рођендан, славни песник је констатовао да “сви ови безбројни младићи и девојке који воле поезију и читају своје песме јесу велики деманти прича које сваког дана слушамо са малих екрана да је време поезије прошло”.
Академик је подсетио да се данас навршио тачно један век од рођења Душка Радовића, са којим је заједно славио рођендане, тако да су на тај дан, 29. новембра, како је рекао, „на неки начин били и вршњаци и близанци”.
– Душан Радовић је био мој пријатељ и није ни сањао да ће његова стогодишњица бити један велики културни празник и да ће се показати да је то само прва стогодишњица коју славимо. Он се послужио модерним медијима и то је било оружје које је служило памети и лепоти и његовим схватањима поезије која треба људе да усрећује и обрадује, а да се некако та средства избаве из руку просташтва и неписмености и да некако писменост и памет преузму та оружја у своје руке. Да је данас жив и да је доживео време компјутерско и дигитално, он би сигурно био један од најславнијих светских ботова и јутјубера – поручио је Бећковић.
Бећковић је на свој рођендан посетио и локацију у Карађорђевој, главној улици у Ваљеву, где је постављена спомен табла у знак сећања на његов први сусрет са својом великом љубави, Вером Павладољском. То је место, између ваљевског суда и зграде поште где је славни песник, како се сам сетио, “9. децембра 1965. године у 9 сати срео Веру Павладољску”.
– Не верујем да има неки град у коме се постављају спомен плоче музи једног песника… Она је становала у Карађорђевој број 79. Није ни слутила да ће на неколико корака одатле бити то што је данас ту било. Она је само збирно име за све девојке које су пролазиле тим корзоом и за све љубави су биле и које су сада и које ће бити – рекао је Матија Бећковић.