Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Кристофер Хил изјавио је да је данашња Русија “другачија” од оне из прошлости, да то схватају Европљани и Американци и да се нада да ће то Србија разумети и увести јој санкције због инвазије на Украјину. “Русија не игра позитивну улогу за Србију по питању Косова”, рекао је Хил за Инсајдер.
“Морамо да схватимо да се велики број земаља које су мање од Србије ускладио са Европском унијом и увео санкције. Трпе због тога, али желе да покажу солидарност и да покажу Русији да јој се не исплати да изазива разне поделе. Надамо се да ће Србија схватити тај став. Мислим да се од Србије очекује да се усклади са ЕУ, посебно од стране Европљана, јер многе земље пуно трпе тиме што су се ускладиле са санкцијама. Оне очекују од Србије да крене њиховим примером”, рекао је Хил.
Хил је одбацио тврдњу да је Србија под “огромним притиском” због тога што није увела санкције Русији и додао да је део њеног пута у ЕУ усклађивање спољне политике.
“Не верујем да постоји огроман притисак на Србију. Србији је више пута пристојно речено да треба да уведе санкције, неки су ту били оштрији од других али постоји разумевање да је Србија у јединственој ситуацији”, додао је Хил.
На питање због чега није довољно што је Влада Србије јасно осудила руску агресију на Украјину и потписала готово све резолуције Уједињених нација и ЕУ због тога, Хил је одговорио да је то тачно, али да је Србија стекла репутацију да “покушава да седи на две столице”, да буде блиска и Русији и Европи.
“Европљани кажу ‘Ако желите да будете са нама, морате да се са нама ускладите’. Ја не бих користио реч притисак. Украјина је та која је под притиском. Замисао санкција је да се Русија притисне како би разумела да се агресија не исплати и да је најбоље за Русију да заустави тај ужасни рат, да се повуче из Украјине, да оде у свако украјинско село и моли за опроштај”, нагласио је Хил.
Говорећи о томе што је Србија готово у потпуности зависна од Русије када је реч о набавци гаса, Хил је рекао да је потребно потрудити се да се нађу други извори енергената за Србију.
“Један је тај бугарски конектор који функционише прилично добро, има и других идеја да се у Србију доведе течни гас из других извора. Искрено, мислим да Србија није у некој ужасној ситуацији ове зиме. Србија, као и друге земље, мора да се припреми дугорочно”, оценио је Хил.
Хил је навео да, дугорочно гледано, мисли да ће се председник Русије Владимир Путин “вратити из своје авантуре” и да ће “на дужи рок” Русија бити извозник енергената као и у прошлости.
“Русија је, нажалост, данас одлучила да своје енергенте претвори у оружје и све земље, укључујући и Србију морају да се потруде да пронађу алтернативне изворе енергије. Србија напредује у томе и спремни смо да је подржимо, као и ЕУ. Норвешка је пуно помогла Србији. Претпостављам да ће ту бити још саветодавне помоћи, можда још улагања из Норвешке. Још земаља ми је рекло да ће помоћи Србији око тога. Нико неће зановетати Србији како је дошла у ту ситуацију, кога је слушала и зашто је продала Нафтну индустрију Србије (НИС) Русима. Све је то било у прошлости и од тога нема велике користи и морамо да се фокусирамо на будућност”, навео је он.
Хил је рекао да схвата да је за Србију, која добавља јефтинији гас из Русије, важна цена тог енергента али је додао да је због тога ЕУ покушала да помогне Србији и плати повећане цене гаса.
“Сви морамо да се потрудимо више да помогнемо. Међутим, жао ми је, али Србија не може да каже: ‘Ми смо нека мала сиромашна земља’. Србија има своје проблеме али је истовремено врло успешна земља. Потребна јој је помоћ, не кажем да није тако, али и друге земље чекају у реду за помоћ и морамо да помогнемо и другим земљама јер је Русија енергенте претворила у оружје”, додао је Хил.
На питање како објаснити грађанима то што је Србији забрањено да увози руску нафту, али није Мађарској, чланици ЕУ, Хил је одговорио да у међународној политици “један стандард не важи за сваку земљу”
“Постоје повремено одступања од јединственог стандарда, ја схватам питање али мој одговор је да ми схватамо које су потребе Србије, помажемо као и ЕУ. И друге земље покушавају да помогну попут Азербејџана и Норвешке. Србија у овоме није сама и то је изузетно важно у овим временима. Битно је да вам чувају леђа и помажу, то је као екипни спорт у односу на ово понашање Русије”, истакао је он.
Коментаришући Резолуцију Европског парламента којом је даљи напредак Србије ка ЕУ, али и приступ фондовима доведен у питање, Хил је рекао да то звучи оштро, али да није било никаквих поступака да се Србији укину фондови.
“Финансијки фондови помажу у економији Србије. Помажу и ЕУ како би Србија дошла у позицију да може да испуни одређене економске стандарде. Не верујем да ће укинути те фондове јер фондови помажу свима – укључујући и Србију”, навео је он.
На питање да ли разуме постојање стратешких односа Србије и Русије, имајући у виду питање Косова, Хил је одговорио да се не може рећи да Русија “игра позитивну улогу у вези са Косовом” и помаже Србији док изазива “енергетску и кризу са храном у свету”.
“Морате да знате да је моја влада заинтересована да сарађује с властима у Београду и Приштини, као и са ЕУ да бисмо видели да ли можемо некакав напредак да остваримо – да то није тешко питање било би одавно решено”, навео је Хил.
На питање ко води преговоре између Београда и Приштине, Европска унија или САД, Хил је одговорио да преговоре води ЕУ, али да многе земље, уључујући и САД имају изасланике који подржавају специјалног изасланика ЕУ Мирослава Лајчака чији посао, како је оценио, није лак.
“Ни сама ЕУ није јединствена по том питању, различлите земље имају различите ставове али оне помажу”, рекао је он.
Коментаришући то што је косовски премијер Аљбин Курти недавно прихватио компромисно решење о регистарским таблицама на инсистирање амбасадора САД на Косову, иако је тај исти предлог одбио два дана раније у Бриселу, Хил је одговорио да је без обзира на то ЕУ та која води дијалог.
“ЕУ је желела да се продужи тај рок за два дана како би се решило то питање. Питања попут регистарских таблица не помажу решавању проблема Косова. Албанци покушавају да виде колико простора за интернационализацију својих питања имају. Опет, са стране Србије – Срби живе на Косову вековима и Србија жели да види каква су њихова колективна права и будућност на Косову. Тиме се морамо бавити”, оценио је Хил.
Хил је казао да то потпада под питање Заједнице српских општина, односно да се види какве је структуре могуће формирати да би Срби на Косову знали шта их чека.
“Све је то јако тежак посао – да влада у Приштини схвати. Али захваљујући напорном раду ЕУ, Курти је схватио да питање будућности Срба на Косову мора буде апсолутни приоритет и мора се решавати у сваком процесу нормализације”, додао је он.
Коментаришући изјаву Аљбина Куртија, који је рекао да њему дијалог с Београдом није међу прва три приоритета и да је искључиво заинтересован за споразум о међусобном признању, Хил је рекао да Курти може медијима да каже шта год жели, али је додао да “давање изјава не значи водити политику”.
“Мораће да прича с преговарачима у Европи, а Американци као и ЕУ су му рекли да мора решавати питање колективних права Срба на Косову. Будите уверени да неће бити даљих споразума без да решимо то питање”, навео је Хил.
На питање о такозваном “француско-немачком плану за Косово и Србију”, којим се између осталог од Србије не тражи да призна независност Косова већ да се не противи уласку Приштине у Уједињене нације и друге међународне организације, Хил је одговорио да САД подржавају ЕУ у процесу постизања свеобухватне нормаизације односа две стране.
“Ако ме питате да ли би Американци волели да две земље признају једна другу – наравно. Морамо да будемо поштени и јасни, много ствари мора да се реши пре него што дођемо до тог тренутка почев од једног нормализованијег приступа јер у овом тренутку једва да постоји споразум о регистарским таблицама”, навео је он.
Говорећи о свом позиву Србима са Косова да се врате у косовске институције, из којих су изашли прошлог месеца, Хил је рекао да ће Срби морати да се одлуче о томе а да САД желе да се они врате у институције и додао је да је став Срба: “Вратићемо се чим будемо видели да се споразуми поштују”.
“На крају крајева, нема договора ако само једна страна испуњава обавезе. Тако изгледа, ја се слажем с вама (да српска страна испуњава своје обавезе) по том питању али бих позвао на стрпљење. Преговори са Косовом не доносе некакво моментално задовољење. Међутим, после дужег периода у којем су се ствари споро кретале, Американци појачавају своје напоре”, казао је Хил.
На питање шта мисли о реформама Србије у областима владавине права, борбе против корупције и демократским процесима, Хил је одговорио да је то процес који траје.
Хил је, упитан о односима Србије и САД, рекао да се нада да је питање бомбардовања НАТО 1999. године преброђено и навео да САД желе да односи две земље напредују.
“Американци не заборављају прошлост. Ми знамо да су се неке ствари десиле и да прошлост можда није блистава. Разне лоше ствари су се десиле, посебно у нашим односима. Мислим да морамо да пребродимо такве догађаје и да схватимо да су они прилика да се каже: ‘Ми смо то пребродили, сада идемо напред’. Не смемо остати заробљеници прошлости”, рекао је он.
Говорећи о свом састанку са патријархом Српске православне цркве Порфиријем, Хил је рекао да је разговор био “веома користан” о међурелигијским питањима у Србији.
“Порфирије је неко ко у одређеним важним доменима размишља на један модеран начин. Не слажем се с њим у погледу свега, али мислим да је разговор био изузетно добар и наставићу да разговарам с разним људима. То је мој посао, да могу да схватим ову земљу, да је разумем и објасним шта се дешава у САД”, казао је он.
Коментаришући именовање бившег министра унутрашњих послова Александра Вулина за директора Безбедносно-информативне агенције, Хил је рекао да је на властима да доносе такве одлуке, а да САД “одлучују с ким ће сарађивати”.
На питање о дешавањима у Босни и Херцеговини и положају Републике Српске, Хил, који је радио на Дејтонском мировном споразуму којим је завршен рат у Босни, одговорио је да мисли да људи у БиХ слободно могу да промене тај споразум, али да не могу да ураде нешто “против интереса оних других”.
“Укратко, морају да се договоре. Били су избори, било је тесно, појавиле су се неке нове личности али то остављам нашој амбасади у БиХ. Ситуација може да се реши у корист грађана Босне”, навео је он.
Додао је да је он велики присталица иницијативе “Отворени Балкан”, за који је рекао да је један од најузбудљивијих пројеката у региону, и да би волео да Босна и Херцеговина постане део те иницијативе.
(Инсајдер/Косово онлајн, 02. 12. 2022)
