“Па добро, ко је уопште дао тај твој косовски Завјет? Знам, знам: царе Лазо, честито кољено и сличне ваше динарске менталне акробације. Није ваљда да заиста вјерујеш у те народне епске митове?” Тако ме с времена на вријеме опомене понеко од животних циника којима су редови пред Појасом Ширшеје Небес – “фетишизација религије” а редови за куповину на Црни петак или редови за британску визу – саморазумљива жртва за царство земаљско куповине и империјалних красота.
Но добро је то питање: како да знамо ко је и када дао Завјет или склопио Савез између Царства Небеског и српског народа?
Ако погледате, рецимо, већину приручника из библистике написаних од XIX наовамо, нећете наћи одговор на питање ко је уопште склопио Савез или Завјет на Синају, између Бога и Израиља. За огроман дио критичке библистике, Мојсије није ни постојао, 12 племена су касније хананске племенске заједнице које су у вавилонском ропству или мало прије њега “митотвориле” причу о Египту, Изласку, Завјету и Закону. Човјек након Просветитељства можда је развио ум, али је постао биједник историјског досезања до Догађаја који су одредили предачке изборе. “Завјет” између Бога и народа непојмљив је оскудици човјека који не вјерује да постоје и Бог и народ.
Но баш као што су Пери и Лорд оповргли свеопшту сумњу да је усмено преношење хомеровских епова могуће упоредивши ту традицију са српским епом, тако је народ Божији сабран око Појаса показао живу слику Синаја. Да: Завјет је и данас могућ. Бог и даље походи народ свој. Ко је то дао Завјет? Читав народ, сви они који су сатима стајали и сви они за које су стајали. Чак и многи који су им се подсмјехивали, али које су мајке, сестре, очеви у срцима носили пред Појас Пресвете. Они можда нису свјесни Завјета, али ми их носимо са собом.
Пред Појасом је српски народ показао да у нама није утихнула сила Завјета, иако је често запретена. Завјетни народи одступају, заборављају, страдају. Завјет је Божије Присуство у животу народа, један начин живота у вјечитом Стајању. Нисмо можда увијек достојни ни Његове Славе ни заповијести.
Но и даље смо у стању да се опредијелимо за Светињу осјењену Царством небеским у свијету у коме милијарде стоје у реду за ајфон. И да стојећи у реду за Небо будемо налик на небеске силе, неосјећајући вријеме и простор.
А то није нешто што се има већ за шта смо се опредијелили. Тај избор се зове Завјет. Ако не вјерујете у Синајски сусрет Бога и Израиља, погледајте храм св. Саве, српске земље, Београд 2026.
Телеграм канал о. Дарка Ристова Ђога
