Момчило Трајковић, председник Српског покрета отпора, тврди да је Србија на Косову изгубила суверенитет и територијални интегритет и каже:
– Највероватније да ће гро будуће косовске полиције сачињавати припадници ОВК који данас убијају српске полицајце, војнике и цивиле. Овде имам у виду и општу амнестију коју је господин Милошевић прихватио…
– Срби никад нису били усамљенији у својој историји као сада. Они су изманипулисани, обманути и остављени од свих којима су веровали и који су на њиховој несрећи највише профитирали.
После споразума Милошевић-Холбрук , међу Србима на Косову увелико се „шушка“ да је Косово, наводно, „заувек изгубљено“, да се „Албанцима даје сва власт, а Срби своде на националну мањину и грађане другог реда“. Говори се да је „над Косовом успостављен међународни протекторат“, јер су већ дошли ОЕБС-ови верификатори. На другој страни, српски званичници са Косова, директори великих и малих предузећа, шаљу телеграме подршке председнику Милошевићу и честитају му „што је сачувао Косово и Метохију у оквиру Србије и Југославије“Милош АНТИЋ & Бисерка МАТИЋ
Шта Срби кажу о овом споразуму? „Недељни Телеграф“ је о томе разговарао са председником Српског покрета отпора, Момчилом Трајковићем, који је годинама упозоравао да ће погрешна политика извући Косово из Србије и предати га Албанцима.
Знају ли Срби са Косова да је договором Милошевић-Холбрук Косово правно, политички и економски, у ствари, извучено из Србије?
На велику жалост, не знају, јер већ дуже живе у тоталном информативном мраку, изложени великим политичким манипулацијама. Зато и мисле да је „мудра политика нашег председника“ решила проблем Косова на добробит и српског народа, јер је, наводно задржала Косово и Метохију у Србији и Југославији. Али, сигуран сам да ће већ сутра народ почети да схвата суштину издаје његових и државних интереса. Косовом већ суверено шетају међународни посматрачи, војска и полиција напушта овај део Србије, а само пре неколико месеци, Србијом се играло коло и славило историјско „НЕ“ међународној заједници. Сећам се изјава господина Милошевића – да неће дати ни педаљ косовске земље…мир по сваку цену … Србија је спасена …“ Хтели да признају или не, Србија је овим споразумом … отворила врата „Косово републици“…Чуди ме да креатори те „мудре политике“ и данас не славе и не организују народ да игра коло широм Србије, кад већ нису прогласили дан жалости за искасапљеним и спаљеним Србима у Клечки, Волујку и Глођанима …!
Веома често се тврди да су Срби са Косова и Метохије помогли Милошевићу да се учврсти на власти. Да ли се, завршавањем овог поглавља косовскометохијске приче, у ствари, затвара и круг око Милошевића?
Што се тиче нас Срба са Косова, одговор је потврдан: круг се затвара. Што се, пак, тиче Србије, на велику жалост и несрећу српског народа, тај круг се не затвара. Овом концесијом са Косовом он је задржао своје позиције и постао гарант спровођења споразума и на тај начин обезбедио подршку владања овим народом и овом државом уз помоћ међународне заједнице, против које се, у међувремену, окренуо цео српски народ.
Да ли ће Срби са Косова, ако су схватили колико је споразум штетан по њих, доћи у Београд да покажу своје разочарење и незадовољство?
Српски народ са Косова и Метохије још је сатеран у ровове, политичком пропагандом збуњен и дезорјентисан, тражи своје погинуле и киднаповане, страхује од нових жртава после одласка војске и полиције. Међутим, чим прогледа и сазна праву истину, сигуран сам, потражиће начин изражавања незадовољства и кривце за своју трагедију.
Можете ли објаснити, зашто се с Косова шаљу телеграми подршке председнику Милошевићу: због одушевљења, незнања или из страха?
…Не могу да се начудим понашању једног броја Срба са Косова у актуелној власти, који и у овој ситуацији стављају каријеристичке интересе изнад интереса народа и државе, а заклињали су се да ће их штити и бранити. Никада Срби са Косова нису имали толики број представника у органима Србије и Југославије, а никада мање отпора против издаје српских и државних интереса на Косову. Савезни тужилац (Вукашин Јокановић), који је, како тврди, са ових простора и добро разуме шта је председник потписао, уместо да покрене поступак против оних који издају националне и државне интересе, или бар да ћути, из Београда поручује Србима са Косова да прихвате капитулацију. Један савезни и три републичка министра, такође, пристају и подржавају такавчин. Четрдесет и пет посланика још ћуте. Господин Војислав Живковић и неки вајни косовопољски кадрови, који су присиљавали народ да иде на контрамитинге у Београд, Ниш и др., обећавали му да ће обезбедити функционисање државе на овим просторима, данас раде на довођењу страних посматрача…
Србима с Косова пре десетак година сметали су албанска застава, називи улица и места, уџбеници из Тиране, албански језик у судници, лекарској ординацији. Америчком верзијом споразума о Косову који је председник СРЈ прихватио, све се то сада враћа на велика врата?
Српски покрет отпора никада није био против језика и писма Албанаца и њиховог школовања на матерњем језику, као и права по највишим стандардима за националне мањине, али био је против онога што Косову даје елементе државности. Споразум који је прихватио Милошевић, у коме доминира политика процената, неминовно доводи Србе у позицију грађана другог реда, и то у својој држави.
Испада да су сви одушевљени споразумом, само су косовски Срби незадовољни. Да ли сте остали усамљени?
Да, Срби никад нису у својој историји били усамљенији него сада. Они су изманипулисани, обманути и остављени од свих којима су веровали и који су на њиховој несрећи највише профитирали. Али, наша нада остаје српски народ, који је увек био демократски оријентисан и умео у најтежим тренуцима да нађе снаге да одбрани и очува своје националне и државне интересе.
Они који су били громогласно против доласка међународних снага и славили “мудру политику” Слободана Милошевића и историјско “НЕ” интернационализацији Косова и Метохије, преко ноћи су све заборавили и почели да убеђују народ како је и Милошевићев споразум са Холбруком, такође, “мудра политика” великог вође. Владика Артемије и Српски покрет отпора захтевали су допуну споразума кантонизацијом Косова и Метохије.
Споразумом Холбрук-Милошевић омогућен је долазак мисије ОЕБС-а на челу са Вилијемом Вокером.
Иако је киднаповано и убијено на стотине Срба и Црногораца ( најдрастичнији пример убиство шесторо голобрадих српских младића у кафићу ”Панда” у Пећи), власти у Београду, које су имале власт на Косову и Метохији, нису прогласиле ни дан жалости, док је албанска страна сваку жртву јавно ожалила и прогласила жртвом “државног терора српског режима”.
_________________________
СРПСКА ГУБИЛИШТА – СРАМОТА ВЛАСТИ
У обрачун са тзв. ОВК режим је ушао без стратегије, као, уосталом, и у многа друга стратешка питања важна за нашу државу и народ. Догађајима у Глођану, Волујку и Клечки (логори за Србе), актуелна власт се чуди као да се они дешавају у некој другој земљи. Овај режим Србијом, дакле и Косовом и Метохијом, влада већ скоро десет година. Срамно је и страшно да албански терористи у „српској колевци“, у којој влада српска власт, формирају кречане и крематоријуме у којима се спаљују недужни људи. Када је Српски покрет отпора упозоравао и власт и јавност да су код Глођана албански терористи основали импровизовани логор за киднаповане Србе, неки су нам се смејали, а власт ни да нас пита шта то, у ствари, ми причамо.
