Западни центри моћи још увијек нису на црногорској политичкој сцени пронашли сигурну формулу која би гарантовала задржавање геополитичког статуса кво Црне Горе након повлачења Мила Ђукановића, оцијенио је за БОРБУ филозоф и професор Факултета политчких наука у Београду Часлав Копривица.
Самим тим, увјерен је Копривица, Западу одговара овај „контролисано планирани хаос“ у земљи, јер њима у крајњем случају није стало до воље грађана, већ искључиво до задржавања „геополитичког аксиома“ који подразумијева да Црна Гора треба да има што горе односе са Србијом, као и да буде ван домашаја руског утицаја.
– Страном чиниоцу у принципу није да сасвим смета ова ситуација у Црној Гори. Постоји једна врста геополитичке аксиоме да Црна Гора никако не смије бити доведена у руску сферу утицаја, да треба имати што горе односе са Србијом, односно да Срби у Црној Гори и њихови легитимни политички представници буду што даље од полуга власти. То је јасан сигнализирао Габријел Ескобар када је изјавио да ДФ не смије да уђе у власт. Онда су Здравко Кривокапић, његови следбеници и одређени аналитичари то доживљавали као истину и њима то што су грађани Црне Горе рекли на изборима није битно, већу тежину они придају изјави полупознатог америчког дипломате који је послан да саопшти да овај или онај не смије да уђе у власт, што је скандалозно и то је суштинска порука да Црна Гора није држава и да се њени грађани не питају око тога ко ће владати земљом – казао је Копривица и додао да се Црна Гора у западним круговима третира као пуко оруђе против Срба и Руса.
Додаје, да ако је већ Украјина од 40 милиона становника у таквом статусу, зашто би Црна Гора у западним очима представљала изузетак.
– Смисао тзв. независне Црне Горе није да буде самостална држава која има нормалан живот, већ да буде геополитички пројекат који је умјерен против Срба и Русије. Уосталом када Украјина од 40 милиона становника може да има сличан статус, који није чак ни колонијалан (јер колонија је под неком врстом заштите колонијалног господара), већ као неко пуко средство, зашто би и Црна Гора била од тога изузета. Није поента да Црна Гора буде држава, већ да обавља своју геополитичку функција, а како ће се то на нивоу институција реализовати то колонијалне силе много не интересује – саопштио је Копривица.
Највећи проблем за Запад у Црној Гори представља проналазак формуле да Ђукановић као компромитована фигура оде са власти, а да се у геополитичком смислу ништа не промијени.
– Они су схватили да је Ђукановић, попут многих таквих владара орочен, неће се они много стрести када и ако он оде са власти. Оно што им је сада проблем јесте како да пронађу формулу да Ђукановић као компромитована фигура оде са власти, а да се у геополитичком смислу ништа не промијени, односно да се задржи статус кво. Пошто они нису сигурни да ће у тој постђукановићевој ери, бити осигурано да српска компонента власти не буде на позицијама власти, онда они допуштају овакве врсте прљавих скандала када је ријеч о функционисању демократије. Пошто Запад није нашао за њих дугорочно сигурну формулу да после Ђукановића Црна Гора буде задржана на геополитичком статусу кво, онда се допуштају и овако вишегодишње деградирање онога што је појам, идеја и функција предсједника републике у парламентарној демократији – навео је Копривица и додао да ће „међународни партнери“ ако се ситуација отргне контроли у једном тренутку ипак интервенисати и обуздати Ђукановића.
– Ово што је Запад досада радио, указује на то да је њима одговарао овај контролисано планирани хаос у којем они контролишу Ђукановића и ситуацију у Црној Гори генерално, а како је грађанима то њих не занима. Ако буду процијенили да су ствари постале опасне по њихове интересе, онда ће они допустити да институција Скупштине надјача институцију предсједника који се понаша како се понаша и да ствари буду доведене како-тако у ред, као онда када је била идеја да се владика Јоаникије пребаци из зграде полицијске управе у Никшићу у Спуж, па је онда Ђукановић привољен од стране одређених амбасада да то не уради. У противном ако се буде наставило са оваквим стањем рашће негативна енергија, доћи ће до заоштравања прилика и то се не може добро завршити – поручио је професор београдског ФПН-а.
Ђукановић се понаша као да је Црна Гора његова крађевина
Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић се понаша као да је држава његова крађевина, на коју полаже неотуђиво лупешко право, констатује Копривица. Подсјећа да је Ђукановић отцијепио Црну Гору на противзаконит начин након колосалне крађе, па је стога у менталном смислу доживљава као свој плијен.
– Он се понаша као да је Црна Гора његова крађевина, оно што је сам украо па рачуна да је то његово неотуђиво лупешко право. Он се понаша као његови идеолошки потомци који су 1944. дошли на власт у тадашњој држави. Нема никакву обавезу према демократији, пошто се он пресвукао из Титовог омладинца у некаквог модерног европског социјалисту и обновитеља државности Црне Горе. Очигледно Ђукановић и његова камарила опструишу демократске процесе како би могли да наставе да пливају у безакоњу на које су навикли. Ако они не могу да владају, не желе да дају ни другима да владају, макар у формалном смислу, јер Суштински моћ у Црној Гори имају амбасаде односно неформалне скупине – права моћ је изван институција. Продужавањем овог хаоса у Црној Гори шаље је једна врста субверзивне поруке да је, док ДПС био на власти, постојао ред у држави, да се знало ко влада, а сада када су дошли ови други да реда нема и да ће повратком ДПС-а на власт опет завладати ред – казао је Копривица.
Три рјешења за излазак из кризе
Копривица сматра да постоје три рјешења за излазак из уставне кризе у које је Црна Гора упала, захваљујући антиуставном дјеловању Мила Ђукановића.
– Једна је да се Ђукановић призове памети што је мало вјероватно, осим ако у неком тренутку не буде био извршен притисак на њега од оних који имај тај капацитет то да ураде. Друга могућност је да када имате колизију институција, односно, да када она особа која покрива једну институцију у датом тренутку постане институционално дисфункционална и почне да омета и онемогућава функционисање других грана власти, онда онај дио институција који ради у складу са идејом, у овом случају законодавна власт (Скупштина), треба да покуша да доведе ситуацију до функционалности, тако што ће једна институција надјачати другу (у овомслучају Скупштина предсједника Републике). То није могуће у оквирима постојећег Устава, зато што је Устав Црне Горе написан за једног човјека и под претпоставком да ће ДПС довијека владати и један је од најтврђих европских устава у том смислу. Када имате ситуацију да неко намјерно опструише, а то није предвиђено Уставом, не можете без кршења постојећег Устава да ствари доведете у ред. Ако Венецијанска Комисија тврди да није у складу са Уставом Закон о предсједнику онда је идеја да се у недоглед продужава неодрживо стање. То доводи до треће могућности, а то је када је систем нефункционалан, када један дио кочи остатак, у овом случају предсједник републике све остале, онда је могућа и револуционарна промјена власти – изјавио је Копривица.
