Покрет за одбрану Косова и Метохије

Михаило Меденица: Не опраштам сузе детиње са заветне светиње!

Михаило Меденица (Фото: ин4с)

Не опраштам сузе детиње са заветне светиње!

Те малене Дечане, Самодреже, Грачанице,
живе плаштанице…

Не опраштам, откуд ми толко милошти
да не клекнем пред живе мошти…

Да не целивам колевку у коју је мајка повила
тек рођеног свеца,
да не замолим да ме исповеде и причесте деца…

Деца чији крст не могу ни догледати овако бедан, срамоте,
ходочасници живота вазда пречицама преко Голготе…

Чобанчићи без стада а вазда за стадом- чувају светињу,
како да опростим сузу детињу..?

Како да опростим себи што старим, нижем дане,
зар ја да трошим живот а њима шта остане…

И те мрве са мојега гордог и недостојног стола
сакупиће да поделе на пола, још пола, и пола…

За нас, да се окрепимо, они су свикли гладни,
за нас што их сити заборавимо, бедни и јадни…

За нас што не схватамо ко су игуманије и игумани манастира,
шачица мањих од псалтира…

За нас којима чувају светињу, чувају сузу детињу,
исплачу се да се умијемо, окренемо и одемо…

И не маре што не старе, што летине шкрто рађају дане,
нека их је за нас и превише, а њима шта остане…

Не маре што су се сванућа нагледали с распећа,
што су им разбрајалице колико за родом гори свећа…

Не маре, то су иконостаси,
највећи мали горостаси…

Тек по ожиљцима знају да су одрасли,
ране живе- ожиљци срасли…

Научили да броје збрајајући калемове жица и опела,
научили рачун збрајајући где горе села…

Најдивнији манастири
кад сузна припрата иза мајке провири…

Кад испод стреха и кабаница
окице рашири мала Грачаница…

Када те узму за руку да им с највиших распећа
дохватиш јутра,
а ми ништавни већ јуче растрошили њихово сутра…

Па, опет неуморно у чобанију да чувају светињу,
како да одпростим сузу детињу…

Знам да не плачу од боли, за друго не знају,
но што никад да остаре- вазда млади трају…

Ми старимо, кафански подраних душа и блуза,
но шта ћемо кад песма сврши, а на светињи не буде више
дечијих чуварсуза?!

Не праштам сузе детиње са заветне светиње!

Заборавим ли их Господе- заборавии ме, шта да памтиш,
дабогда те не видео рају где ми у воштаници светињом пламтиш!

РЕИНТЕГРАЦИЈА СВЕТОГ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ЈЕ ОБАВЕЗА, ДУЖНОСТ И ЧАСТ