Покрет за одбрану Косова и Метохије

Позив СА Сабору СПЦ да одлучи од Светих Тајни евентуалне саучеснике отуђења Косова и Метохије

Натпис на Газиместану

Ваша Светости, Ваша Високoпреосвештенства, Ваша Преосвештенства!

У Апелу за одбрану Косова и Метохије, објављеном на Бадњи дан пре пет година, стајало је да се „први пут у српској историји надвила опасност да српска рука потпише предају Косова и Метохије у туђе руке“. Исте године, Сабор наше Свете Цркве усвојио је „Поруку о Косову и Метохији“, где је поновљен став почившег патријарха Иринеја: „Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити!“ Слична порука чула се и на Јовањдан ове године, на крсну славу патријарха Порфирија: „Духовни вођа православних Срба и присутни архијереји су још једном поновили познати, јасан и недвосмислен став Српске Цркве да су Косово и Метохија саставни и неотуђиви део Републике Србије и да је његово очување у границама Републике Србије уставна обавеза и императив како за Цркву тако и за нашу државу.“

Порука СА Сабора СПЦ о КиМ

Нажалост, ова упозорења нису зауставила власти у Србији у припремама да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије – пошто су преговори тајни (упркос ономе да „ништа није сакривено што се неће открити, нити тајно што се неће дознати“, Лк. 12:2), не можемо тачно навести форму предавања светог и распетог Косова и Метохије у туђе руке: формална или неформална независност, модел „две Немачке“ или давање тзв. Косову столице у Уједињеним нацијама. Али смо свесни да прихватање „немачко-француског плана“ – или било ког другог плана који не подразумева останак Косова и Метохије у границама Србије – јесте његово отуђење и предаја, па вас коленопреклоно молимо да саучеснике тог евентуалног чина упозорите на последице. Налик ономе што су ваши светли претходници из СА Сабора урадили 1937. године са посланицима који су гласали за Конкордат, сматрамо да би иста одлука СА Сабора била одговарајућа и овим поводом – одлучити од Светих Тајни све оне (укључив и чланове њихових породица) који на било начин саучествују у отуђењу Косова и Метохије.

Подсећамо на писмо светог владике Николаја (Велимировића), којим је своје епархијане упозорио на последице прихватања Уговора са римским папом:

„Драги Господине /име/

У овом тренутку када се Ваша савест може да колеба у питању пројекта уговора са римским папом, сматрам за своју дужност да Вам се обратим са ово неколико речи:

Свети Архијерејски Сабор, после многих протеста, савета и објашњења, донео је одлуку, да се примене црквено-канонске мере према свим оним члановима Српске православне цркве, који поред свега буду помагали и допринели спровођењу тога уговора, којим се дају огромна права и повластице једној интернационалној верској организацији на штету наше светосавске националне цркве. Ја ћу бити несрећан, ако будем био принуђен, да ове мере применим на Вас и на дом Ваш. А ја их морам применити у потпуности. Сада све од Вас зависи: све је у Вашој власти. Нека Вас не плаше „партијском дисциплином“ јер постоје две важније, старије и јаче дисциплине, а то су: дисциплина српско-народна и дисциплина црквено-православна. Обе ове надживеће ону.

Писмо св. владике Николаја посланицима (Извор)

Да Вам ово напишем побуђен сам и од стране нашег православног народа, који је и у Вашем срезу, као и у целој земљи једнодушно против овог катастрофалног уговора са кнезом једне интернационале. Глас народа, глас Божији. Тај народ дао Вам је мандат и од тога народа Ви ћете опет тражити мандат. Будите уверени да ће Вас народ питати само једно: да ли и ти би конкордатлија или не?!

У последњем часу, у овом трагичном часу, ја Вас пријатељски позивам, да се сетите мученичке историје свога народа, и свете вере отаца својих, па изјасните се у хармонији са седам милиона Срба, и много много наше браће католика, против овог злокобног уговора.

Нека Вам је сам Бог у помоћ.

С поштовањем Ваш одани
Епископ жички
Николај с. р.

ПОСЛЕ СВЕГА НАПИСАНОГ: Ако овај СА Сабор СПЦ не екскомуницира саучеснике издаје КиМ, можда ће то урадити садашњи СА Синод СПЦ; ако не уради то Синод, можда ће урадити неки митрополит/епископ онима за које је надлежан; ако не уради ниједан епископ, можда ће неки свештеник СПЦ учинити то својим парохијанима-саучесницима отуђења КиМ; ако не уради ниједан свештеник СПЦ – аналогно с оним да сваки крштени хришћанин, ако је стање нужде, може да крсти уместо свештеника – ваљда ће се наћи неки мирјанин да понови Косовску клетву; ако се не нађе ниједан мирјанин сада – у будућности ће се наћи неки СА Сабор, Синод, епископ, свештеник или обичан верник да пошаље поруку Небу да одвоји српско жито од кукоља. Јер, „ништа тако не одгони од (веле)издаје као поглед у будућност у којој си вечно проклет!“

(Стање ствари, 21. 01. 2023)

РЕИНТЕГРАЦИЈА СВЕТОГ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ЈЕ ОБАВЕЗА, ДУЖНОСТ И ЧАСТ