Слободан Самарџић: Вучићу не верујем ни кад каже који је дан, Запад лови у мутном како би спојио украјински рат и Косово

“Ту је једна та црвена линија коју Вучић истиче да неће прећи. Али имате тачке 2 и 4 које се директно примењују и не подлежу анексима, где се каже да ће односи Србије и Косова се базирати на принципима Уједињених нација – суверености, независности и територијалном интегритету и да Србија неће спречавати улазак Косова у било коју међународну организацију, наводи Самарџић, реферишући се на верзију споразума која је, напомиње, изашла у једном албанском медију.

Вучић, додаје, у домаћој јавности неће признати да је признао, што би била, каже овај некадашњи министар за Косово и Метохију, типично Вучићева конструкција.

Наш саговорник је и председник Државотворног покрета Србије и члан председништва Покрета за одбрану Косова и Метохија, који делују у оквиру блока који се противи потписивању европског предлога, заједно са Заветницима, Дверима, Новим ДСС-ом и ПОКС-ом.

*Ако Мирослав Лајчак каже да су и једна и друга страна „у принципу прихватиле предлог“ споразума, мислите ли да то значи да је од стране Приштине прихваћено формирање Заједнице српских општина?

Мислим да Лајчак хоће да допринесе доброј атмосфери, па каже да су обе стране спремне у начелу. Кад тако кажете значи да има хиљаду нерешених питања, а у таквим стварима ђаво се крије у детаљима.

ЗСО и да је прихваћена Србији не значи ништа, јер она има статус локалне самоуправе на независном Косову. Ако је то за Вучића довољно, то за Србију није довољно.

Он је већ порекао најаву да у Брисел не иде ако нема бар гаранција за формирање ЗСО. Мислим да не треба ићи у Брисел и не треба прихватати документ који евиденто закључује ствар са де иуре признањем Косова.

*Хоће ли Приштина трпети притиске да формира ЗСО или Београд да прихвати ЗСО која је усклађена са косовским Уставом, а не са Бриселским споразумом?

ЗСО је концепт Бриселског споразума и већ се ту заснива на Уставу и законима Косова. Што се тиче конкретне разраде тога, она је преузета из Ахтисаријевог плана.

Уставни суд Косова је реаговао 2016. године и зауставио ту процедура, а 2013. албански парламент на Косову и Метохији је тај споразум ратификовао као међуанродни споразум и он је имао обавезу примене.

Аргумент Уставног суда је био да је то етничка заједница, а у Уставу Косова који је написан по Ахтисаријевом плану, Заједница општина није дефинисана ни етнички ни неетнички. Уставни суд је дао једну политичку забрану јер нема логике из Устава да се то не спроведе.

Вучић је предао албанском Косову седам надлежности којима је Србија до тада управљала, албанска страна је само једну ствар требало да уради – формирање ЗСО. Своје обавезе одмах је извршио, а то се не ради чак и да је Бриселски споразум фер – а није. То је урадио да би се додворио Бриселу.

То је пример једне хазардерске политике коју је водио Вучић. Свесно је умањивао маневарски простор и сад не добија ни ту безначајну ствар, каква је ЗСО.

Расправа о ЗСО ће изгледа бити само део новог преговарачког оквира, а не нешто што претходи том оквиру.

*На ове Ваше речи о признању неко из режима би Вам одговорио „па лепо вам је свима Вучић рекао на седници Скупштине десет пута – нема признања и столице у УН“. Зашто не верујете Вучићу?

Па зато што је до сада водио такву политику, зато што код њега постоји разлика између речи и дела. Много штошта је он говорио, почев од те ЗСО, па све до последње преваре око барикада, када је Србима рекао да се повуку, јер имају гаранције Србије за КМ таблице. Представници Срба су му рекли да им нема живота ако барикаде повуку, а он их је преварио обећањима.

Сутрадан је албанска полиција тамо направила препреке, контролисала све и узимала свакоме КМ таблице.

Како може имати црвене линије ако потпише документ који има оне две тачке?

Грађани Србије у већини јесу слаби, али нису глупи. Препаметни су да би их човек који једно прича а друго ради, превео жедне преко воде.

Присталица сам замрзнутог конфликта. Имамо у виду кипарски модел. То је био тежак случај грађанског рата, а преко педесет година тамо је мир, иако конфликт није решен.

Неће бити мира ни ако Вучић потпише овај предлог. Срби не живе 20 година тамо под мировним условима, него по насилним. Две трећине људи се иселило, имовина заробљена, они који живе јужно од Ибра, а којих има у већем броју, живе у апартхејду. Извините, какав је то мир? Јел то чувамо?

Ми морамо да замрзнемо Вучићеву политику, јер ако он мисли да неће бити конфликта након што он потпише, он се вара.

*Води ли нас замрзнути конфликт до оружаног сукоба?

Кфор и Еулекс  ће се повући након потписивања признања, чланице ЕУ које нису признале Косово ће то учинити, јер је то Србија учинила. Имате читав низ ланчаних реакција ако бисмо ми потписали. То је онда тек необрани бостан, народски речено.

Замрзнутим конфликтом мир је јако ломљив, али имате начин да се обратите Кфору и неким службама Унмика и Еулекса, и имате механизам извештавања који иде у Уједињене нације двапут годишње.

Биће последица и са потписивањем и са непотписивањем. Само што су последице овог првога далеко веће и лошије. Нема доброг решења. Ми смо за тај ломљиви мир, а не отворени конфликт.

Србија када је ДОС дошао на власт није имала никакву подршку никога у свету за косовску политику, зато смо попуштали, али смо држали фронт. Већ од 2004. смо имали одређену подршку Русије и Кине и неких земаља ЕУ. Ми смо били у горој ситуацији него што је Вучић био. Он је имао врло активну подршку и Кине и Русије. Након украјинског рата то се мало променило, али суштински није.

Ово је сада лов Запада у мутном да се повежу украјински случај и Косово. Извините, они немају никакве везе, али имају везе у смислу те насилне акције да се Србија сада стави пред ултиматум и да заведе санкције Русији. Знате, завести санкције Русији била би произвољна ствар као и забранити Достојевског. Све што им се не свиђа ће ићи ђутуре. То је врло реалан сценарио.

Када ме питате шта је излаз, тешко Вам могу рећи ту бајку. Али, први корак је Вучићу не дати прилику да то урадити, треба га довести до тога да осети страх да то учини. За то је неопходно омасовити опозицију снагу отпора. Косово није идеолошко, страначко питање.

*Али Вучић каже да нам се ближе гора времена, ескалација рата у Украјини. Уважавате ли тај аргумент?

Ја Вучићу ништа не верујем. Он је толико преварантских изјава дао и води несолидну и произвољну политику. Кад би рекао који је данас дан, прво бих погледао календар да проверим. Не верујем му ни то.

Не можете веровати таквом владаоцу који је хиљаду пута прекршио реч, а када га ухватите у томе, он каже ‘Јесам, па шта?‘.

Питање потписивања показало је да немате опозициони фронт против ове диктаторске владавине. Диктатура Вучићева је ту да би се предало Косово, једна демократкса власт то не би учинила, а то се показало од 2000. до 2012. године.

Изолација јесте опасност, али не верујем да у изолацију када је у питању ЕУ. Зашто би нам ЕУ увела санкције, сем ако то тражи Вашингтон, јер смо ми мала монета за поткусуривање у борби коју САД води против Русије.

Живео сам у периоду санкција деведесетих, људи се плаше да се то лоше време не врати и тим осећајем се манипулише.

То је лов у мутном, магла у коју су нас увели па не видите даље од пет метара, свако може да ради шта хоће. А ми немамо Владу која би могла да растера маглу.

*Јесу ли оправдане критике које садашњи режим у вези Косова упућује власти ДСС, попут пуштања албанских затвореника из затвора?

Нису. Оптужују нас да ништа нисмо радили током мартовском погрома, а ми то нисмо могли да спречимо, тамо су власт били Унмик и Кфор. Друго, криви смо што је Косово прогласило независност? Чекајте, то кажу људи који не да су нешто спречавали, него су предавали.

Што се тиче пуштања Албанаца, то је било у време великог притиска. Нисмо имали подршку никога сем Запада, којем се свидела промена власти, јер су мислили да имају утицај на земљу и њену власт.

Давали су нам материјална средства за опоравак и опстанак, Русија није учествовала. Путин је 2001. на састанку у Београду (Војиславу) Коштуници рекао да око Косова не може ништа да учини, јер је Русија у процесу реформе и да док не стане на ноге не може да се бави тиме.

Три године касније, на састанку у Сочију је већ дао сигнал да може да помогне, а 2007. године нас је дефинитивно заштитио претњом вета, јер је био план да Ахтисаријев план постане нова резолуција СБ УН и замени Резолуцију 1244.

Спискови албанских затвореника су прегледани, ја на томе нисам радио као саветник министра, али знам да су колеге говориле да у том броју има пуно људи који нису окрвавили руке. Српска полиција је хапсила без реда и доказа. Било је ту и терориста, али је услов Запада била да се пусте сви. Услов да би нас помогли у обнови земље. Тада алтернативе није било ни у земљи ни ван ње.

*Имате ли проблем са дешавањима на сретењском протесту код Председништва?

Немам проблем, али имам замерку на организаторе. Тај протест не треба тако правити. Немам проблем са оним речима, које свакако не бих могао да прихватим. Мени је занимљиво да се окупило две хиљаде људи. Нису људи дошли на позив Народних патрола него на тему Косова. О томе треба да размишља и Вучић и проевропска опозиција која га штити.

*А имате ли проблем са привођењима Златановића и Кнежевића која су након тога уследила?

Против сам привођења и подизања оптужница, јер разлог може бити само да су то вербални деликт. Рецимо, Вук Драшковић је привођен након 9. марта, али је пуштен, јер није било кривичноправних основа. Вербални делиткт је давно избачен из кривичног закона, а сада се уводи кроз прозор.

Војин Радовановић

(Данас, 26. 02. 2023)