Срби на Косову и Метохији, неприхватањем било каквог споразума о нормализацији односа Приштине и Београда мимо постојећег уставноправног оквира Србије, желе да ојачају преговарачку позицију предсједника и Владе Србије, те да укажу на то да свако другачије рјешење може изазвати немире и њихово опште расељавање, рекао је професор Милан Лекић.
Он истиче да Срби не прихватају никакав споразум о нормализацији односа Београда и Приштине којим би јужна покрајина била одвојена од Србије, Косово и Метохија раздвојени на сјеверни и јужни дио, а Епархија рашко-призренска, као дио Српске православне цркве, претворена у косовску православну цркву.” Заузимањем јасног става о неприхватљивости било каквог споразума о нормализацији односа Приштине и Београда мимо постојећег уставноправног оквира Србије и третирањем Косова и Метохије као јужне српске покрајине са привременом управом под окриљем УН, како је прецизирано Резолуцијом 1244, Срби са Космета желе да ојачају преговарачку позицију председника и Владе Србије, те да благовремено укажу да свако другачије решење може изазвати немире и њихово опште расељавање”, каже Лекић.
Према његовом мишљењу, Срби на Космету морају истрајати у ставу да тачка 14 Бриселског споразума, којом је децидирано речено да Србија “неће ометати улазак Косова у ЕУ”, мора да буде стављена ван снаге да би јужна покрајина била задржана у државноправном оквиру Србије.Он каже да су Срби са Косова и Метохије пренијели предсједнику Србије Александру Вучићу и Његовој светости патријарху српском Иринеју јасан став да неће прихватити да заживи ова одредба бриселског споразума, јер Београд, њеним прихватањем, ствара предуслов да самопроглашено Косово као одвојена територија постане пуноправна чланица ЕУ.
“То је циљ Немачке, уз САД и Велику Британију – главног заговорника самопроглашене косовске независности”, навео је Лекић.Он каже да је страх од тачке 14 бриселског споразума оправдан и ако се темељно проучи јасно је да се послије потписивања овог споразума та одредба више не помиње, јер се сматра као да је то свршен чин.” Експерти међународног права Смиља Аврамов и Елена Гускова јасно су указале да је тадашњи премијер Србије Ивица Дачић, стављањем потписа на документ са том тачком, у начелу прихватио самопроглашену независност Косова.Ослањајући се на тумачења експерата, ми Срби на Космету морамо истрајати у ставу да та одредница мора да буде стављена ван снаге како би Косово било задржано у државноправном оквиру Србије”, наглашава Лекић.Према његовим ријечима, сагласје Срба са Косова и Метохије о неприхватању споразума о нормализацији односа Београда и Приштине проистиче и из потребе очувања свеопштег културног, историјског и националог идентитета.
“Срби на Космету не прихватају да сносе историјску одговорност за уништавање сопственог идентитета и претварање у народ без историје, без државе и народ чија се целокупна препознатљивост своди на државност стечену почетком 21. века, после потписивања бриселског споразума”, истиче Лекић.Он каже да Срби на Космету прихватају да се комплетан административни апарат Косова, настао под окриљем УН од уласка Унмика, инкорпорира у уставноправни систем Србије и да се та одредница угради у преамбулу Устава Србије.Лекић тврди да ове ставове подржавају сви политички представници Срба са Косова и Метохије, укључујући Српску листу, ректорат, професоре и студенте приштинског Универзитета, бројна струковна научна удружења, те сви који без јужне покрајине не виде државност Србије.” Са овим ставом је сагласно комплетно руководство Рашко-призренске епархије на челу са Његовим преосвештенством владиком Теодосијем који је став Срба, монаштва и сестринства Епархије пренео Његовој светости патријарху српском Иринеју”, каже Лекић.
Он наводи да Срби са Косова и Метохије, објелодањивањем овог става, желе да ојачају преговарачку позицију руководства Србије јер све док Срби у јужној покрајини не прихвате самопроглашену независност – Косово и Метохија ће бити дио српске државе.
Проф Милан Лекић био је оснивач прве ратне болнице на Банији (манастир Комоговина, август 1991), затим члан санитетског вода у Главном штабу Војске Републике Српске (1991-1996), генерални секретар Другог конгреса ратне медицине у Б. Луци (1996) и директор француско-руске болнице у Грачаници (2000-2010).
(Срна/ртвбн, 02. 03. 2023)
