- На почетку преговора (2007. године) српских и косовских званичника у Бечу, дуг Косова и Метохије износио је око 1,2 милијарде долара, односно око шест одсто укупног дуга Србије који је тада био ,,тежак“ око 18,5 милијарди долара;
- Косовски Албанци сматрали су тада па и данас да КиМ треба да плаћа дуг, јер би то била потврда државности и аргумент више за проглашење независности, док се српска страна успротивила тој идеји, уз образложење да се Србија задуживала за потребе КиМ;
- Република Србија, преко НБС, као агента државе редовно сервисира свој дуг према страним повериоцима, уклјучујући и део дуга који се односи на АП Косово и Метохију;
Пише: Бранислав Гулан*
Привреда Косова и Метохије је још 1999. године, повериоцима у Србији и иностранству, дуговала 1,4 милијарде долара и УНМИК је тада планирао да ,,изврши“ приватизацију око 35 друштвених и 65 јавних предузећа, а да Србији остану дугови. УНМИК је своје планове остваривао приватизацијом новооснованих предузећа (из имовине старих) која су се продавала без дугова.
На питање аутора ових редова о дуговима КиМ, и њиховом плаћању до данас, па и далје, ево одговора Народне банке Србије:
- Република Србија, преко Народне банке Србије као агента државе, редовно сервисира свој дуг према страним повериоцима, уклјучујући и део дуга који се односи на АП Косово и Метохија.
- У оквиру репрограмираних обавеза Републике Србије од 5.005,52 милиона евра, део дуга АП Косово и Метохија износио је 949,35 милиона евра.
- Стање дуга Републике Србије по овом основу на дан 31. децембар 2022. године износи 1.301,17 милиона евра, од чега је део дуга АП Косово и Метохија 118,44 милиона евра.
Влада Србије, тада је безуспешно упозоравала да такав однос према имовини није могућ без сагласности поверилаца, утолико пе што дугови привреде КиМ не припадају само повериоцима у Србији него и Светској банци, Париском и Лонднском клубу… На почетку преговора (2007. године) српских и косовских званичника у Бечу, дуг Косова износио је око 1,2 милијарде долара, односно око шест одсто укупног дуга Србије, који је тада био ,,тежак“ око 18,5 милијаррди долара. Занимлјиво је да су обе стране инсиситрале да добију право на враћање дуга – косовски Албанци су да КиМ треба да плате те дуг који је тада имала ПТТ – 130, ЖТП – 55, ЕПС од 18, Србијашуме на 45 објеката. Примера ради, Лола корпорација је тад аизградила капациете у у Зубином потоку, Лешку, Штрпцу и Витни, темерински Термоивеснт тгада је био подигао погбоне у Ораховцу и Липлјану, Зеленгора у Сувој Реци, Минел у Приштини, Косовској Митровици, Клини ,,Гоша,, у Гњилану…
Развој КиМ финансиран је из Савезног фонда за развој неразвијених, али и из покрајинског фонда за развој, при чему је Фонд за развој Републике Србије правни следбеник тих фондова. Од 1992. привреду на КиМ кредитирао је Фонд за развој Републике Србије и тако је било све до 1997. године када је ту функцију преузела Дирекција за развој КиМ са седишем у Приштини. Поред тога Фонд поседује и акције, као трајни улог, у 163 тамошња предузећа (у већини случајева то је тада било више од 51 одсто удела) о чему је била обавештења и Косовска поверилачка агенција. Према Програму економско – финансијске консолидације Косова и Метохије, који су 1997. године урадили Завод за развој Србије и Економски институт, у раздоблју од 1957. до 1979. године, друштвени производ је растао по просечној годишњој стопи од 6,8 одсто, и на крају тог пероиода повећан је за четири пута.
Наиме, за развој недоволјно развијених подручја у СФРЈ се након 1966. године издвајало 1,5 до два одсто бруто домаћег производа. Само у раздоблју од 1961. до 1990. године, на развој КиМ потрошено је чак 17,6 милијарди долара (око 600 милиона долара годишње) при чему су најинтензивнија улагања била у индустрију реализована у раздоблју од 1976. до 1980. године када су доминирала улагања у енергетику.
Сполјни дуг Србије који се односио на Косово и Метохију 2000. године износио је 1,5 милијарди долара, а од тога је држава Србија до тада била отплатила 500 милиоан долара. Зато су правници тада предлагали бившим власницима и акционарима приватизованих предузећа на Косову да туже власт у Приштини – пред судовима на Ким, док би велике компаније, попут тадашњег Телекома и ЕПС-а, спорове требало да покену пред међунарфодноим арбитражом. Нјихов је предлог био и да се алармира Савет Европе и Европска организација за безбедност и сарадњу, као И УНМИК који би имао извршну власт до 2008. године области приватизације, чиме би се како се оцењивало, поправила позиција Србије у бриселским преговорима.
Иначе о Косову и Метохији тада се говорило као о подручју које располаже великим природним ресурсима. Процена је тада била да се на КиМ налазило око 15,7 милијарди тоња углја – у косовском басену је било око 13,2 милијарди тоња лигнига, а у метохијском 2,5 милијарди тоња лигнтуиа, чија је вредност тад апроцењена на око 400 милијарди евра. Треба поменути и резерве руда цинка и олова (од око 46 милиона тона), као и осам милиоан тона руде магнеyитqа и 1,6 милиона боксита, колиоо с епроцењивало пр једну и по децненију. Ту су и лежишта геотермалне енергије, каои 585.000 хеткара полјопоривреднго землјишта (тада, пре једну и по деценију су имали имају 0,28 хеткара по становнику до је то у Србији 0,56 хектара). С обзуиром на уолетеност УНМИК-а у продаји имовине, ево ша је тад аМуса Лимани, директор Економскго инститоитуа у Приштини говорио у изјави за јавност: ,,Најва\није питање далјег развоја косовссе привреде јесте њена ингтеграција са п[ривредама Балкаа, а то претпоставлја нормализацију и либерализацију трговачких и других пословних односа’’, тврдио је тад Муса Лимани директор Економског института у Приштини.
У то време, дакле, пре деценију и по на КиМ је било око 300.00 незапослених и 150.000 запослених.
У модерној историји свега нема примера да је нека држава ако безочно оплјачклахна као што се догодикло Србији ња Косову и Метохији. Уз благословом међународње заједницде, која је у потупњости занмералила неприосњовео право својеине као основиу савремехне цивилизације, отети су држава иприатхна имовина и природни ресурси, вредни на стотиен милијарди евра.
Аутор ових редова бораиво је и извештавао је за кућу НИГРО ,,БОРБА“, листове НОВОСТИ И БОРБА о догађајима на Косову и Метохији у времену од 1980 па до 1990. године. После тога још неколико пута бавио се темтаским прилозима. У његовим прилозима ки књигама стално се наводило да КиМ вреди 500 милијарди долара (процењене вредности резерви углја, природног гаса и метала), а остатак Србије с Војводином тек око 200 милијарди долара. Једном приликом те податке је у свом извештају користила и ЦИА.
Стручњаци су тада, али и сада процењивали, да је у Србији пресстало углја за највише 35 до 40 година, док га на Косову и Метохији има чак за 16 векова. Преме неким другим проценама Србија има углја за 60, а и КМ за 200 година, док је вредност налазишта седам стратешких руда на КиМ (олово, цинк, сребро, никл, манган, молибден и бор) процена на чак 1.000 милијарди долара.
О природном богатству Србиеј аутор овихрдова писао је у својој клјизуи ,,Полјопривреда Србије пре и после санкција“, али и у многим тада југословенским медијима. Како је после писао и процењивао, раидло се и о другачијим проценама, али увке приближно истим. После се то све показало и у подацима Светске банке, а дугиви који су плаћани приказивани у некад ау НБЈ, а данас у НБС, од самогалности Србије. Примера ради, независна комисија за руднике и минерале окупираних територија, којом је управлјао УНМИК-а, у извештају Рајнера Хенгстмана из 2004. године објавила је да је Светска банка тада била проценила минералне резерве Косова на 13,5 милијарди евра.
Најзначајније место заузима лигнит, чије геолошке резерве износе око 15 милијарди тона, билансне резерве олова и цинка процењене су на 51 милиона тона (74,1 одсто билансних резерви Србије), реyзерве никла и кобалта су процењиване на 19,9 милиона тона, а резерве боксита на 1,7 милиона тона (потенцијална производња алуминијума од 425.000 тона).
Како сеистиче Светска банка је проценила да суи лежишта лигнита и мркогф угља на Косову и Метохији доволја за производњу струје у читаовм једном веку, што се поклапа с проценама стручњака са Рударско – геолошког факултета у Бегораду, који су такође проценили да је потенцијал на КиМ доволјан за две термоелектране и произуводњу струје за 100 година, што према процени Министарства енергетике Владе Србије из 2009. године одговара вредности од 100 милијарди евра.
На основу свих ових дасадашњих процена, план ЕПС-а био је да до 2020. године ревитализује термоелектрану ,,Косово А“, сагради два нова блока на ,,Косову Б’’ и сагради ,,Косово Ц“. Уместо реализације тих инвестиција, данас Србиај није у сању да оиспоручи струју чак ни српским енклавамка,а на КиМ је остала имовина ЕПС-а вредна три милијарде евра!
У битку за експлоатацију косовских ресурса уклјучили су се велики светски играчи: компанија ,,Инвидити’’, на чијем је челу стари српски познаник, пензиосани НАТО генерал Весли Кларк, финанијски магнат Џорџ Сорош и компанија ,,Албански минерали’’, чији је диркетор Сахит Муја, ,,Аврупа минераплс’’, америчка глобална корпорација за истраживање рудног богатства ,,Лидијан интернешенел“ (некадашњи РИО ТИНТО“) усредсређена на истраживања налазишта у Ораховцу, где је до сада пронађено од 1,87 до чак осам грама злата по тони узорка, и многи други заинтересовани.
Већ је Кларкова фирма затражила лиценцу за истраживање резерви како би производила синтентичку нафту из углја, и то с планом производње од 100.000 барела нафте дневно, док су Сорош и Муја, бизнисмени из Нјујорка тежак око две милијарде евра, осим за угалј, заитнересовани и за експлоатацију рудника метала. Осим њих, за инвестирање у налазишта и експлоатацију природних ресурса КиМ заинтертесоване су и немачке, британске, француске и турске компаније.
У периоду од 1961. па до 1990. године, Србија је у КиМ уложила 17,6 милијарди долра или око 600 милиона долара годишње. У годинама непосредно пред распада СФРЈ, чак 48 одсто средтсава за неразвијене одлазило је на КиМ.
После једнострано обавлјене самосалности КиМ, 2008. године, у њему је обавлјена криминална приватизација уз помоћ владајућих структура на КиМ. Тако је од 1.088.699 хектара землјишта на које су Срби имали тапију по катастарским књигама више од 80 одсто узурпирали Албанци, док је већина предузећа продата у криминалном процесу приватизауције чији су темелји поставлјени Урдбоо о приватизацији коју је априла 2005. године прогласио Сорен Петерсен, тадашњи шеф УНМИКА. Веровали или не, тим документом кје пропсиано да ниеј неопходно да се утвфди поекло власништва, већ се то моће урадити и после продаје, судским путем!
Већна првих девет тендера, одржаних од краја 2006. године продато је 145 предузећа за укупно 148 милиона евра. Купци, искључиов Албанци (понајвише новодоселјени на КиМ), нимало се нису обазирали на потраживања која су према тим предузећима имали фондови из Србије и Црне Горе.
Ова невиђена плјачка одвија се под окрилјем Уједињењуих нација, +иако је Резолуцијом 1244 Савета безубедности није предвиђено било какво учешће УН у промени својинских права на КиМ. Суороитхно определјењзу да се стеченаб својинска права државе, правних и физичких лица не могу мењати без њиховог изричитог пристанка УНМИК је, самоволјно и противно Резолуцији 1244, узурпирао својинска права и власништво над непокретностима и предузећима. Одлука привремених институиција у Приштини о присвајању имовине Србије је- противправна, противуставна, противзаконита и ништавна, јер не производи правне последице.
Србија је још увек власник 155 предузећа у покрајини, чија имовина је вредна више од 200 милијарди долара!
У Србији се тврди да она има папире за сваки шраф, за сваку машину, за сваки квадратни метар, сваки комад своје имовине.
Рудно богатство Косвоа и Метохије
Лигнит………………………………………….14.700.000 тона
Олово и цинк……………………………….51.000.000 тона
Никл и кобалт……………………………..19.000.000 тона
Магнезит………………………………………8.000.000 тона
Боксит………………………………………….1.700.000 тона
Имовина Србије на КиМ
Непокетности…………………………………………220 милијарди евра
Землјиште………………………………………………..50 милијарди евра
ЕПС………………………………………………………..три милијарде евра
Аеродром Слатина……………………………….. 95 милиона евра
(Аутор је аналитичар и публициста)
(макроекономија, 27. 03. 2023)
