„Покајање означава промену ума, срца, начина живота, приоритета у животу. То је једна целовита промена човека која није само ствар једнога тренутка, могу да се покајем што сам изашао напоље а нисам понео кишобран, а пада киша, то није покајање, ово је нешто много дубље и то је заправо једна дубока унутрашња спознаја“, казао је на духовној трибини „Покајање као промена ума и начина живота“, архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани.
Отац Сава казао је да покајања нема без благодати Божије.
„То је процес једног унутрашњег преображаја који почиње уз само крштење као основу нашег хришћанског живота“.
Напомиње да је веома важно да схватимо због чега извесне ствари у нашем животу треба да променимо.
„Стално живимо у неким погрешним изборима зато што смо изгубили заједницу са Богом, јер нисмо одржали првобитну заповест Божију и она се преноси на известан начин кроз људску природу до свакога од нас. У сваком човеку постоји наклоност да живи супротно вољи Божијој и духовни живот јесте настојање да се вратимо у живот по вољи Божјој“, рекао је отац Сава.
Све што нам се дешава, истиче отац Сава, онда ћемо доживљавати кроз призму воље Божије.
„Покајање је заправо успостављање заједнице са Богом које смо изгубили и то се види кроз молитву, пост, кроз све што у цркви имамо“.
Бог никога не кажњава, напомиње игуман Сава.
„Ми сами себе кажњавамо и примамо последице те казне. Наравно ми ћемо рећи ако нешто погрешно радимо, нешто нам се лоше деси ми ћемо рећи Бог нас је казнио, то је наш субјективни доживљај свега тога. Као што на пример гледамо сунце и кажемо ево сунце је зашло, није сунце зашло него се земља окреће, сунце је остало на истом месту. Ми често приписујемо управо Богу одређене ствари које заправо зависе од нас и бежимо од личне одговорности“, навео је он.
Игуман манастира Високи Дечани говорио је и о молитви као изразу покајања и повратка Богу.
„Он не поставља никакве услове, он не даје никакве казну, ништа практично што би тражило било какво задовољење неке правде, чак ни педагошке“, казао је отац Сава и додао:
„Обично говоримо Бог ме казнио, Бог не да ово, Бог ће некоме нешто учинити. Бог заправо жели да се сви спасу, он је апослутна, чиста љубав, што видимо по Јевађељу. Љубав, не као емоција, него љубав као апсолутно примање свега и свакога, непосредно и безусловно примање и прихватање“.
Казао је и да је веома важан аспект покајања наша унутрашња дубока свест ума и срца.
„Борба са сопственим слабостима и немоћима је суштина покајања, као што страсти значе настанак различитих навика које угрожавају наше постојање и наш истински живот у Христу и са другима, тако су и врлине заправо један труд у стицању нових навика којима се учимо да живимо једни са другима и да живимо по вољи Божијој и ту је потребно присиљавање и вежба“.
Отац Сава истакао је да је вера поверење, а не интелектуална свест да Бог постоји.
„Покајање је процес у коме се враћамо нашем истинском постојању, где се одричемо старог начина живота у коме смо живели. Враћамо се кроз мењање својих навика, кроз отварање свога срца за деловање благодети Божије и кроз свету тајну која нас враћа истинском постојању у Христу, да бисмо живели као један организан у Христу. И то је црква и наш народ у данашњим околностима је преживаљавао и остајао и опстајао, посебно на Косову и Метохији, само док је живео као црква, док је себе доживаљавамо као црква, а не док је живео као неко племе. Само када живимо као црква повезани и као удови једни другима повезани жртвено и љубављу, остајемо и опстајемо без обзира на све историјске околности“, навео је он.
Игуман Сава на трибини је говорио и о технологији и друштвеним мрежама.
„Посебан феномен у нашем друштву у коме живимо јесу друштвене мреже које су засноване управо на томе да ми себе констатно покушавамо да представимо неким који нисмо. Једноставно поистовећујемо се са својим аватаром који смо узели, врло често се на исповести чује да људи узимају и лажни идентитет да би могли да комунцирају са одређеним људима и да кажу нешто што у нормалном животу не би рекли и то је јако присутно код младих људи. Нечији успех гледа се по томе колико има пратилаца, колико је добио лајкова за своју објаву на Инстаграму, Фејсбуку“, казао је отац Сава.
Истиче да није присталица потпуног забрањивања технологије, али да је деци и младима потребно објаснити негативне последице исте, посебно друштвених мрежа.
„Децу треба подстицати да што више непосредно живе, да не живе кроз аватаре, кроз виртуалне ликове које они измишљају него да се више баве спортом, непосредним дружењем и активностима које их лицем у лице приближавају, а изнад свега да посећују и учествују у богослужењу. То је најбољу пут да се полако у цркви и кроз цркву ослобађамо зависности од друштвених мрежа и технологије“.
У мору данашњих информација, потребно је пронаћи релеватне, напомиње отац Сава.
„На Јутјубу можемо наћи разне канале који стално одликују разним информацијама, конкретно о духовном животу, разна пророчанства, теорије, апокалиптичне приче зато је јако важно тражити оне материјале који ће у нама подстаћи дух покајања, љубави и солидарности. Све оно што је сензационалистички, све оно што је засновано на откривању неке тајне које нико други не зна него је сад неко саопштио, то је већ засновано на томе да то није толико везано за истину“, навео је он.
Игуман Сава говорио је и о свеприсутнијој вештачкој интелигенцији.
„То је један нови начин сада где заправо тражимо информације, не тако што нам претраживач нађе сајт који ћемо ми да проучавамо, него нам даје конкретне одговоре, дакле сажима информацију и сада је веома упитно на који начин она може то погрешно да уради или тачно“, рекао је он.
На трибини „Покајање као промена ума и начина живота“ присуствовао је и владика рашко-призренски Теодосије. Духовне трибине у Дому културе „Грачаница“ уз благослов Епархија ражко-призренске одржавају се сваког уторка током трајања васкршњег поста.
