Манастир Високи Дечани поздравио је поруку Саманте Пауер коју је послала током њене посете Грачаници крајем прошле недеље. Она се тада јавности обратила испред самог манастира, казавши да се налази у једном од најлепших српских православних манастира које је икад посетила. Порука из Дечана стиже насупрот још једном избегавању косовских званичника да потврде да се ради о српском културном и верском наслеђу.
„Налазим се у једном од најлепших манастира који сам икада посетила. Реч је о српском православном манастиру“, поручила је касно увече у петак, у видео разгледници испред древне светиње, висока америчка званичница, директорка Америчке агенције за међународни развој, Саманта Пауер.
Она у овој видео разгледници говори о лепотама ове светиње.
Истог дана је други видео снимак на албанском језику, са титлованим преводом на српски – о значају манастира за туризам Косова, објавио и косовски министар културе Хајрула Чеку, избегавши и овог пута да Грачаницу означи као српски православни манастир.
Чеку је Грачаницу и остале верске објекте Српске Православне Цркве, поново дефинисао као „заједничко културно наслеђе“, користећи речи „православне цркве“.
Косовски званичници у својим ставовима негирају да су манастири на Косову и у Метохији наслеђе Српске Православне цркве, осим када СПЦ повезују у негативном контексту са режимом Слободана Милошевића деведесетих. Штавише, у научном и друштвеном мејнстриму на Косову, доминира наратив о „фалсификованој“ српској историји, у оквиру које се сматра да је СПЦ „присвојила“ већину „древних арберијских споменика на Косову“.
Места културног и верског наслеђа као сведочанства верске слободе
„Места културног и верског наслеђа превазилазе политику и политичке границе“, сматрају у манастиру Високи Дечани.
„Они првенствено представљају цивилизацијске вредности и, у контексту верских објеката, делују као сведочанство верске слободе. Свако религиозно и културно место носи вишеслојну историју, истовремено задржавајуц́и посебан верски и културни идентитет, који би требало да буде имун на политичку експлоатацију. Овај приступ је темељно цивилизацијско достигнуц́е“.
Очување и заштита идентитета верских и културних објеката на Косову и другде не противречи вишеслојном идентитету који ова места наслеђа имају за ширу заједницу и свет у целини, подсећају Дечанци даље и наглашавају:
„Кључно је неговати тако свеобухватно разумевање културног наслеђа, а не подвргавати га политизацији“.
Са друге, стране, у манастиру су подсетили и на то да је управо политизација наслеђа чест проблем, тим пре што се често користила као „изговор“ за нападе на места културног наслеђа, чак и након рата на Косову 1999. године.
„Дубоко ценимо изјаву гђе Саманте Пауер (Самантха Поwер), администраторке УСАИД-а, која је током недавне посете била опчињена лепотом манастира Грачаница“, нагласили су Дечанци.
Манастир из 14. века је одувек био богомоља и духовни центар за Српску Православну Цркву и чини део њене богате историје на Косову и у региону, додали су.
Истовремено, он је значајан елемент целокупног наслеђа које се налази на Косову. У ширем контексту, локалитети Српске православне цркве (СПЦ) на Косову, као што су манастир Грачаница, Пец́ка Патријаршија, манастир Дечани и Богородица Љевишка у Призрену, чине део европског, и на крају су признати као места светске баштине од стране УНЕСЦО-а.
„Природно, манастир Грачаница, као и други локалитети СПЦ на Косову, имају посебан значај за православне Србе који ту богослуже вековима. У исто време, ови локалитети наслеђа такође представљају извор поноса за све остале становнике Косова, без обзира на њихова верска уверења или етничку припадност“, наводи се, такође у коментару манастира, уз закључак:
„Крајњи циљ свих верских и културних места широм света је да уједине људе, без обзира на њихово порекло. Ово посебно важи за верске објекте, који служе одређеним верским заједницама у складу са њиховим обичајима и традицијом. Ипак, ове локације такође треба да остану уточишта мира и духовне рефлексије за сваког појединца који тражи мир и дубље разумевање живота“.