Покрет за одбрану Косова и Метохије

Дечани: Манастири СПЦ на Косову од посебног значаја за Србе али и извор поноса за све становнике ’’Косова’’

Фото: КоССев

Манастир Високи Дечани поздравио је поруку Саманте Пауер коју је послала током њене посете Грачаници крајем прошле недеље. Она се тада јавности обратила испред самог манастира, казавши да се налази у једном од најлепших српских православних манастира које је икад посетила. Порука из Дечана стиже насупрот још једном избегавању косовских званичника да потврде да се ради о српском културном и верском наслеђу.

„Налазим се у једном од најлепших манастира који сам икада посетила. Реч је о српском православном манастиру“, поручила је касно увече у петак, у видео разгледници испред древне светиње, висока америчка званичница, директорка Америчке агенције за међународни развој, Саманта Пауер.

Она у овој видео разгледници говори о лепотама ове светиње.

 

 

Истог дана је други видео снимак на албанском језику, са титлованим преводом на српски – о значају манастира за туризам Косова, објавио и косовски министар културе Хајрула Чеку, избегавши и овог пута да Грачаницу означи као српски православни манастир.

Чеку је Грачаницу и остале верске објекте Српске Православне Цркве, поново дефинисао као „заједничко културно наслеђе“, користећи речи „православне цркве“.

Косовски званичници у својим ставовима негирају да су манастири на Косову и у Метохији наслеђе Српске Православне цркве, осим када СПЦ повезују у негативном контексту са режимом Слободана Милошевића деведесетих. Штавише, у научном и друштвеном мејнстриму на Косову, доминира наратив о „фалсификованој“ српској историји, у оквиру које се сматра да је СПЦ „присвојила“ већину „древних арберијских споменика на Косову“.

 

Места културног и верског наслеђа као сведочанства верске слободе

 

„Места културног и верског наслеђа превазилазе политику и политичке границе“, сматрају у манастиру Високи Дечани.

 

„Они првенствено представљају цивилизацијске вредности и, у контексту верских објеката, делују као сведочанство верске слободе. Свако религиозно и културно место носи вишеслојну историју, истовремено задржавајуц́и посебан верски и културни идентитет, који би требало да буде имун на политичку експлоатацију. Овај приступ је темељно цивилизацијско достигнуц́е“.

 

Очување и заштита идентитета верских и културних објеката на Косову и другде не противречи вишеслојном идентитету који ова места наслеђа имају за ширу заједницу и свет у целини, подсећају Дечанци даље и наглашавају:

„Кључно је неговати тако свеобухватно разумевање културног наслеђа, а не подвргавати га политизацији“.

Са друге, стране, у манастиру су подсетили и на то да је управо политизација наслеђа чест проблем, тим пре што се често користила као „изговор“ за нападе на места културног наслеђа, чак и након рата на Косову 1999. године.

„Дубоко ценимо изјаву гђе Саманте Пауер (Самантха Поwер), администраторке УСАИД-а, која је током недавне посете била опчињена лепотом манастира Грачаница“, нагласили су Дечанци.

Манастир из 14. века је одувек био богомоља и духовни центар за Српску Православну Цркву и чини део њене богате историје на Косову и у региону, додали су.

Истовремено, он је значајан елемент целокупног наслеђа које се налази на Косову. У ширем контексту, локалитети Српске православне цркве (СПЦ) на Косову, као што су манастир Грачаница, Пец́ка Патријаршија, манастир Дечани и Богородица Љевишка у Призрену, чине део европског, и на крају су признати као места светске баштине од стране УНЕСЦО-а.

„Природно, манастир Грачаница, као и други локалитети СПЦ на Косову, имају посебан значај за православне Србе који ту богослуже вековима. У исто време, ови локалитети наслеђа такође представљају извор поноса за све остале становнике Косова, без обзира на њихова верска уверења или етничку припадност“, наводи се, такође у коментару манастира, уз закључак:

„Крајњи циљ свих верских и културних места широм света је да уједине људе, без обзира на њихово порекло. Ово посебно важи за верске објекте, који служе одређеним верским заједницама у складу са њиховим обичајима и традицијом. Ипак, ове локације такође треба да остану уточишта мира и духовне рефлексије за сваког појединца који тражи мир и дубље разумевање живота“.

(КоССев, 15. 05. 2023)