Два дана након насилног уласка у зграде Привремених органа у три северне општине, косовске власти, пре свега органи безбедности, и даље бораве у њима. Смењују се различите врсте полицијских возила – од блиндираних, редовних, цивилних џипова, као и јединица – од полицајаца у обичним униформама, до специјалаца са шлемовима, панцирима и другим цевима, како у плавим, тако и сивим униформама.
На самом крају недеље, односно уочи првог дана нове седмице и даље нема назнака када ће полицијске јединице напустити општинске просторије, односно да ли ће и коме сутра бити дозвољен улазак.
Осим што се у два наврата огласила са саопштењима о инцидентима који су се догодили у петак, Косовска полиција не износи детаље о томе шта се дешава унутар објеката, а то не чине ни представници Србије, укључујући и Српску листу која је јуче затражила од Београда да прекине диијалог, а грађанима се захвалила јер су мирно чували „оно што је наше“.
Јуче су у општини Звечан виђене и форензичке јединице, а према наводима појединих читалаца оне су боравиле и у другим општинским зградама на Северу. Полиција се ни у вези са овим питањем није оглашавала.
За разлику од северног дела Косовске Митровице где су у засебним зградама смештени косовска општина и Привремени орган, у Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку две институције које се узајамно не признају, налазиле су се све до сада у истој згради.
Услед тога, једно од кључних питања у вези са ситуацијом и заузимањем ових зграда је да ли ће запосленима у Привременом органу бити дозвољен улазак, као и шта је са документацијом Републике Србије.
Да ли су и која документа остављена пре уласка специјалних јединица и каква је судбина овог власништва Републике Србије – за сада није познато.
Наш портал је јуче поставио ово питање председнику Српске листе, Горану Ракићу, међутим он није одговорио на нашу поруку.
Уједно, на наше телефонске позиве нису одговарали председници привремених органа Лепосавића и Звечана, тј. Зоран Тодић и Иван Тодосијевић, као и доскорашњи градоначелник Звечана, Драгиша Миловић, који је јуче на ванредној конференцији за медије поводом најновије ситуације и изнео податак да је он руководилац општине још од ’99.
Овим поводом обратили смо се и Канцеларији за Косово и Метохију, али нам ни они нису одговорили.
Ову институцију смо путем мејла упитали – да ли је и шта конкретно предузела у вези заштите документације, власништва Републике Србије у заузетим општинама, односно шта ће предузети да заштити документацију у ПО Косовска Митровица и осталу имовину Републике Србије?
Без одговора је изостало и питање – Да ли сте и шта предузели да косовске полицијске снаге изађу из општина и да запослени наставе своје радне активности?
Са друге стране, косовска власт, на челу са Аљбином Куртијем, наглашава да се ради о „објектима Републике Косово“, док градоначелници поручују да ће у понедељак да иду на посао. Тако је градоначелник Лепосавића Љуљзим Хетеми казао да „у понедељак иде у канцеларију, не могу их зауставити бацањем камења“.
Активности привремених општинских органа косовске власти, као и Албанци на Косову, сматрају илегалним.
Са друге стране, у северним општинама, службе при српском систему наставиле су и после рата да функционишу, а већина њих на самом терену и једине суштински оперативне, попут комуналних служби, водовода, погребних служби, матичара…
Тачно је деценија од када у већински српским срединама на Косову постоје привремени општински органи. Формирани су након што је Влада Србије претходно распустила скупштине, упркос одлукама Уставног суда.
Скупштине општина на КиМ, у оквиру система Републике Србије, распуштене су 2013. године одлуком Владе Србије, и то након што су само годину дана пре – после тадашњих локалних избора одржаних 6. маја, оне и формиране. По њиховом распуштању, опет одлуком Владе Србије, формирани су привремени органи.
Одлука о распуштању општина на Северу Косова донета је пред одржавање локалних избора у оквиру система Републике Косово, који су тада де факто одржани по први пут у том делу Косова.
Иако је према Закону о локалној самоуправи Србије председник Скупштине морао у року од два месеца од дана распуштања ових општина да распише изборе за одборнике, како би се конституисала нова јединица локалне самоуправе, то се није догодило.
Улогу локалних самоуправа у систему Републике Србије, тако су на терену преузели привремени органи, којих би требало да има 29, који функционишу истовремено уз општине у косовском систему. Штавише, нису (били) ретки случајеви где је председник привременог органа, на пример, истовремено и одборник, или заменик градоначелника у општини по косовском систему.
У међувремену, Уставни суд Србије је одлуку о распуштању СО Подујево, Ђаковица, Сува Река, Дечани, Призрен, Урошевац и Клина („Службени гласник РС”, број 42/10) и формирању привремених органа 3. априла 2014, прогласио неуставном и незаконитом.
У оквиру процеса Унутрашњег дијалога о Косову и Метохији који никада није добио званични епилог, неставши такође са јавне политичко-медијске агенде, на округлом столу у Нишу у фебруару 2018, министар локалне самоуправе Бранко Ружић, казао је да јачањем сарадње општина јача и осећај сигурности Срба на КиМ.
„Србија данас свој утицај на Косову и Метохији реализује и кроз 29 привремених општинских органа чијим очувањем одржавамо уставно-правни поредак Републике Србије,“ рекао је Ружић и додао да су „привремени органи значајни и за егзистенцију неколико хиљада српских породица у покрајини“, казао је тада.
„Тиме показујемо да 150.000 наших сународника на Косову имају подршку и заштиту, завређују пажњу и живот достојан 21. века,“ казао је још овај званичник СПС и српске владе 2018.
Локални избори који су се од тада одржавали у Србији никада више нису ни расписани, ни одржани на Косову.
У међувремену, престало се и са одржавањем референдума и парламентарних избора Србије на Косову, односно „прикупљање гласова“ посредством ОЕБС-а.
Иако је најновијом акцијом Косовске полиције, учињен нови преседан у досадашњем функционисању српског државног система на Северу, то ипак није случај када су у питању већински српске средине. Слична акција је већ предузета у општини Штрпце прошле године, у којој је извршена заплена докумената и од тада привремени органи више никада нису приступили општинској згради у којој су радили.
