Када књиговођа ЈКП „Стандард“ заврши на метли на улици – подигнута тужба против Ракића

Митровчанка Бојана Милетић, са некадашње позиције књиговође у ЈКП Стандард, постављена је за чистачицу јавних површина у Косовској Митровици. Радно решење јој је за непуних годину и по дана три пута мењано, сваког пута са већом деградацијом, иако поседује вишу стручну спрему и сматра да је свој посао савесно обављала. Реч је о освети директора предузећа, Горана Ракића, због одбијања да учествује у страначким активностима СНС-а и Српске листе, тврди Милетић. Штавише, она сведочи да јој је надређени, који је и председник Српске листе, наводно упутио непосредну претњу по безбедност за себе и своју породицу. Поднела је и тужбу, уз оптужбе за мобинг и реваншизам.

Бојана Милетић, мајка две малолетне девојчице, скоро седам година је запослена у јавном комуналном предузећу „Стандард“ у Косовској Митровици у којем је све до краја 2021. године била књиговођа.

Сада је, међутим, чистач прометних и јавних површина.

Сматра да је  одбијање да буде активиста и учествује на скуповима владајуће странке у Србији СНС и Српске листе довело до тога да се нађе у позицији у којој је данас.

Како књиговођа заврши са метлом на улици?

Милетић се у ЈКП Стандард пре скоро седам година запослила преко Омладинске задруге. Пре него да буде постављена за књиговођу, значајан део њених радних сати подразумевао је и активизам у Српској напредној странци, односно Српској листи, иако наводи да она никада формално није била њихов члан.

„Радила сам у канцеларијама Српске напредне странке, као запослена у ЈКП. Често су позивали нас – млађи кадар да одлазимо у канцеларију и радимо. Радили су се ту спискови сигурних гласача, спремали плакати за лепљење, ја сам учествовала у томе“, сведочи за КоССев.

Каже, сматрала је да то мора да ради, јер није имала уговор о запослењу. У периоду од 2014. до 2017. године радила је преко Омладинске задруге.

„Тако сам и добила уговор за књиговођу. Једноставно, после сам решила да не желим више то да радим, по цену, ако треба, и отказа. И онда све креће“.

Милетић је најновији уговор за „чистачицу прометних и јавних површина“ добила овог лета.

„Моје последње решење је уследило 20-так дана након скупа названог ‘Митинг наде’ у Београду маја месеца, када сам већ 23. јуна добила уговор и то на шест месеци поново, иако радим више од шест година, сада – за „чистача јавних и прометних површина“.

Сматра да је свему томе допринело и то што је 20. јуна била присутна испред општине Звечан у тренутку када су грађане који протестују испред општинске зграде још од краја маја месеца, посетили опозициони народни посланици у Скупштини Србије Мирослав Алексић и Александар Јовановић Ћута, како би подржали грађане.

Ја сам била тамо, била сам присутна и то ми је, ја мислим, запечатило судбину

Она истовремено подсећа да је запосленима у ЈКП „Стандард“, што је случај и са другим српским институцијама и јавним предузећима у Косовској Митровици, „радна обавеза“ да бораве испред општинске зграде у Звечану, односно протестују због насилног уласка специјалних јединица Косовске полиције од краја маја.

Тако је и она тог 20. јуна, сведочи, била испред општине, када су српски народни посланици и дошли. Признаје да им је она тада исказала и подршку.

„И 20. јуна сам била тамо, како бих пружила подршку, пре свега посланицима, који су дошли да подрже нас, народ са Косова. Протумачено је како је протумачено – не кажем погрешно, јер ја подржавам те људе, али не сматрам да треба неком да оде глава зато што се не слажем са политиком владајуће странке“.

Решење којим је убрзо након овог догађаја Милетић именована за чистачицу јавних површина је ипак само врх леденог брега.

Њој су за мање од годину и по дана решења о радном односу мењана укупно три пута.

Прва казна

Милетић за наш портал открива да је на јесен 2021. године, док је и даље обављала функцију књиговође, незванично обавештена да ће бити измештена са свог радног места, на место хигијеничарке у градској капели у Рудару. Био је то период када се управо градила нова капела.

„Они су смислили да ће ме тиме казнити због тога што сам престала да се страначки одазивам“, сведочи даље Милетић.

Каже да јој је у октобру те 2021. колега, возач у фирми, казао: „Идемо“

„А да ме надређени није ни обавестио о промени радног места“, наводи ова млада жена.

Иако још увек на позицији књиговође у то време, она је ипак прихватила да ради у капели, али само на недељу дана.

„После тога ја више нисам хтела да одлазим тамо. Ја сам живела у то време сама са две девојчице, од тога је старија имала веће здравствене проблеме. Ја сам морала да будем присутна у граду, да, уколико се нешто догоди у школи, да се створим за пет минута код ћерке“, наводи.

Милетић прецизира да је разлоге о немогућности да ради у капели у Рудару тада написмено предочила надређенима, али и, тврди, да их они нису узели у обзир.

Резултат – кажњена је умањењем плате за по 20 одсто, три месеца.

Милетић је на крају 2021. године, добила преиначено решење, од када више није радила као књиговођа.

„Од књиговође, постала сам хигијеничарка – што је подразумевало да будем у просторијама фирме и капеле на гробљу у Рудару“, прецизирала је Милетић.

Прихватила је и ту нову радну обавезу, с обзиром на то да издржава породицу.

„Радила сам најбоље што сам могла и знала, мислећи да је то крај“, каже Милетић.

Али права мука је тек долазила.

„Тек ћеш да видиш шта ће ти се дешавати“

Милетић тврди да у овом периоду није виђала директора ЈКП „Стандард“, Горана Ракића, јер, наводи да он „не долази на посао“.

У питању је високи функционер Српске напредне странке и Српске листе, те бивши званичник локалних и централних косовских институција.

Ипак, наводи да се са њим сусрела маја месеца 2022. године, на сеоској слави у Бањској, код Вучитрна.

„Покушала сам са њим да разговарам на ту тему – шта се десило, због чега сам кажњена, да ми да било какво објашњене“, казала је.

Међутим, тврди да Ракић није желео да разговара са њом, али да јој је ипак наводно упутио „пар речи“ које је схватила као „директну претњу по живот“.

„‘Оно што ти се дешава сада у фирми је ништа у односну на оно што ће ти се тек дешавати’, казао ми је Горан Ракић. Врло сам се уплашила, крв ми се следила, што за себе, што за децу. Моја околина зна како сам реаговала 10-15 дана. Ја сам децу возила у школу, ишла по њих из школе, нисам их остављала. Прво што ми је пало на памет је – ‘ићи ће на децу’. Баш сам то лоше поднела“, сведочи саговорница КоССев-а.

Упркос овом страху, каже да тада ништа није пријавила полицији или било којој институцији, већ да је само обавестила породицу и пријатеље.

У наредном периоду се, међутим, ништа посебно није дешавало. Каже да од тада није виђала Ракића, те да је наставила да обавља задатке хигијеничарке у фирми.

Тако је било све до маја месеца ове године, када јој је и уручено решење – чистача прометних и јавних површина од стране службеника у правној служби и то, наводи Милетић, поново без икаквог образложења.

„Никада ми нико није објаснио. Чак и када сам тражила објашњење од мог управника, он ми је рекао да ћу то морати да видим са Гораном (Ракићем)“, тврди саговорница КоССев-а.

Није срамно радити на улици, али је срамно како сам добила такво решење

Бојана Милетић месецима живи под стресом, који је додатно појачао њене постојеће здравствене проблеме, због којих, како наводи, није у могућности да обавља посао чистачице на улици.

„Ја не ниподиштавам тешку муку мојих колега, није срамно радити на улици, не либим се тога, ниједног поштеног посла. Сраман је начин на који сам ја дошла до тог решења. А поред свих здравствених проблема, нисам у стању да извршавам дужности чистача јавних површина, што сам и документовала – однела сам медицинску документацију у правну службу мог предузећа“.

Међутим, то није уродило плодом, те је решење о радном месту до данас остало непромењено.

Оно што се ипак мења, наводи Милетић, је стрес који се преноси и на њене укућане. Промене у њеној радној каријери посебно тешко подносе њене две малолетне ћерке.

Оне су тинејџерке, а једна фотографија коју је Милетић у својеврсном знаку револта објавила на друштвеној мрежи, на којој у оделу радника чистоће са метлом у руци чисти улицу, изазвала је лавину коментара.

Деца умеју да буду посебно сурова, и ћерке ме буквално сваког дана питају – ‘мама да ли ћеш заиста да идеш да чистиш’

Милетић додаје да своју децу подучава томе да се не треба либити ниједног поштеног посла, али разуме и то да је њеним девојчицама теже да схвате, посебно када су окружене вршњацима.

Тужба против Ракића – мобинг и реваншизам?

Скоро две године након првог кажњавања и услед одбијања фирме у којој ради да сагледа њену страну, Милетић је одлучила да реши проблем судским путем.

Она је 10. августа поднела тужбе против ЈКП „Стандард“, као и директора предузећа, Горана Ракића, Вишем суду у Лесковцу.

Тужим га за мобинг и за реваншизам, он се мени свети

У тужби се наводи да је Милетић током последњих неколико година „изложена свакодневном и непрестаном понижавању и кршењу њених права из радног односа“, те да је реч о „врло озбиљном злостављању на раду“, чему она „није допринела ни на који начин“.

„Разлози су политичке природе и без обзира да ли ће другооптужени (Горан Ракић, прим.ред.) то признати, искључиво он као директор предузећа је за то договоран. Он је инспиратор и доносилац одлука и извршилац“, стоји у тужби.

 

 

 

Милетић открива и да је уочи подизања тужбе још једном покушала да реши проблем вансудски, те да је упутила две поруке Ракићу, у којима је затражила да са њим разговара.

„Он их је само игнорисао, није одговорио никада“.

Ни новинари КоССев портала нису успели да ступе у контакт са Ракићем како би добили коментар у вези са наводима Милетић.

Он се до објављивања вести, од јуче није јављао на наше позиве, као ни на писане поруке које смо му послали.

Верујем у правду, а ако је не буде, селим се са Косова

Милетић сада чека покретање процеса и нада се да ће суд пресудити у њену корси.

„Верујем и надам се да ћу да будем враћена на своје радно место, али не само то, него да коначно, након скоро седам година рада, на основу уговора на одређено, добијем уговор на неодређено време и да ми се коначно призна висока стручна спрема која је била обећана када сам потписала уговор за књиговођу са средњом стручном, јер према систематизацији, тада није имало слободних радних места са високом школом“, каже.

Наглашава да је посао књиговође обављала савесно, те да је радила све што се од ње тражило.

Шефови, управници, колеге с посла, ако само хоће, они то могу да потврде. Мада, ја верујем да нико од њих не би смео јавно да ме подржи

У случају да суд пресуди у корист Ракића и ЈКП „Стандард“, саговорница КоССев-а најављује да ће да напусти Косово са својом породицом.

„Вероватно не бих остала овде да живим. И летос сам била на ивици да се одселим ван Косова“, додала је.

Како да научим децу да се боре за себе ако погнем главу 

Бојана Милетић наглашава да има подршку пријатеља и породице за све што ради.

„Не само пријатељи, него ме и суграђани сусрећу на улици, пружају подршку, шаљу, поруке приватне. Кажу да ме подржавају, да би многи то урадили, али да не смеју. Ја сам им врло захвална на томе, значи ми та подршка и да нисам сама“.

Тврди и да је поједине колеге и колегинице подржавају, али такође приватно јер размишљају – ‘не мора баш да ме виде са њом, да не помисле да сам и ја један од таквих’.

„Они не смеју, е па ја смем. Осећала сам дужност да треба јавно да се обратим. Ко зна колико још људи трпи сличне ситуације и проживљава, али размишљају – ‘шта ћу ја један да урадим’. Е па, ако не кренемо од тога – један по један – онда нећемо ништа променити“.

Признаје да се, услед страха, све до сада није усуђивала да се обрати суду, међутим, „преломила“ је.

„Просто ја више немам права да ћутим. Како ћу сутра научити децу да се боре за себе, ако ја савијем главу и пустим да све прође. Схватила сам да тај страх не води ничему, никуда, само паралише и не води нигде. Осмелила сам се, тужила и сада ћемо да видимо. Ја верујем да је ово толико очигледан процес и мобинг да уопште немам сумњу да нешто може да крене по злу на суђењу. Верујем у правду“, поручила је Бојана Милетић у разговору за КоССев.