Косовски премијер угостио је јединог албанског посланика у Скупштини Србије, Шаипа Камберија. Разговарали су о његовом сусрету са Вучићем у Бриселу, али и „афирмацији положаја“ Албанаца у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу.
Из кабинета косовског премијера наводе да су се Курти и Камбери осврнули на актуелна политичка дешавања, док нису саопштени детаљи о разговору који се тицао бриселског дијалога.
Са друге стране, Камбери је обавестио Куртија о најновијим дешавањима у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу.
„Он је истакао да је заједно са бошњачким посланицима СДА иницирао пет нацрта закона, међу којима и онај за заштиту права и слобода мањина, за седишта и територију судова, за промену закона о употреби националних симбола, за измену скупштинске уредбе тако да мањинске листе имају могућност формирања посланичке групе са три посланика уместо пет, као и нацрт резолуције о Сребреници“, наводи се у саопштењу.
Камбери је нагласио да нажалост ове иницијативе, наводно кочи председник Скупштине Србије, тиме што се не стављају на дневни ред за расправу.
Курти је, са друге стране, честитао Камберију на, како је саопштено, залагању и одлучности и пружио му пуну подршку за афирмацију положаја Албанаца у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу.
Косовски премијер већ месецима уназад говори о положају Албанаца у централној Србијиј у негативном тону, наводећи да су они дискриминисани, док истовремено, у контексту разговора у Бриселу, пропагира „једнакост права мањинских заједница“.
Тако је дан уочи нове рунде дијалога, у Бриселу, а након што су из САД-а још једном од Приштине затражили да представи нацрт Статута за ЗСО, за Албанце на југу Србије, уз констатацију да су дискриминисани, затражио „исту пажњу“ коју имају Срби на Косову.
„Не можемо да вршимо дискриминацију када је поштовање у питању. То је сама премиса мањинских права – да етничка припадност не може и не треба да одређује вашу вредност или недостатак исте у некој земљи“, поручио је Курти.
У истом тону наставио је и након завршетка рунде дијалога у Бриселу без позитивног исхода када је реч о плану примене Европског споразума и деескалацији ситуације на Северу Косова.
Курти тада није желео да прихвати предлог, односно није био спреман да крене са процесом успостављања ЗСО, већ је уместо тога инсистирао на дефакто признавању, као првом кораку, саопштио је високи представник ЕУ, Жозеп Борељ.
Косовски премијер је, међутим, након овог састанка изашао са тврдњом да је он заправо био једини који је изнео конкретан предлог о редоследу примене тачака споразума из Охрида, а да је Србија, уз подршку ЕУ, испуњавање било каквих обавеза условљавала формирањем ЗСО, на шта он није пристао.
