Манастир Високи Дечани навео је на друштвеној мрежи “X” да наслеђе Српске православне цркве на Косову није само поглавље у историји већ хроника вере, отпорности и непопустљивог духа народа.
“Вековима је ово наслеђе сведочило о непоколебљивој привржености српског народа, обележавајући Косово као светињу духовног и културног идентитета. Упркос плимама и осекама империја, ратова и историјских изазова, ово верско наслеђе је напредовало, слично вековном дрвету које стоји високо упркос временским олујама”, наводи се на налогу манастира Високи Дечани на мрежи “X”.
Како се додаје, српске православне светиње на Косову нису само културна и цивилизацијска обележја већ су и живахни литургијски простори у којима монаси СПЦ, монахиње, локални косовски Срби, ходочасници из иностранства и бројни туристи из целог света налазе утеху за молитву и духовна размишљања.
“Међу бројним верским објектима широм Косова издвајају се четири споменика СПЦ, не само по верском значају за Србе, већ као значајни споменици региона и универзални симболи културног наслеђа. Ова четири локалитета, уписана на Унескову листу светске баштине, нису само српско благо, већ припадају целом човечанству, означени као међународни светионици уметности, архитектуре и духовности”, наводе из Манастира.
Они истичу да су то Пећка патријаршија, Високи Дечани, Грачаница и Црква Богородице Љевишке.
За Пећку патријаршију, цитирају наводе са Википедије да је реч о комплексу са четири цркве из 13. и 14. века и споју византијске и српске средњовековне уметности.
“Као историјско седиште Српске православне цркве од 13. века, она је неми сведок значајних црквених сабора и у њој се налазе гробови средњовековних архијереја и патријараха, што представља кључне моменте српске верске историје”, додаје се у овој објави.
За Високе Дечане такође цитирају Википедију која наводи да је овај манастир чудо из 14. века које представља оличење средњовековне српске архитектуре и уметности.
“Његове фреске, живописни прикази библијских прича, спадају међу највредније у европској средњовековној уметности”, наводи се цитат са Википедије.
За манастир Грачаница истичу да представља драгуљ у круни српске средњовековне хришћанске традиције, док се за Цркву Богородице Љевишке каже да је из 14. века и да је била древни центар призренских православних епископа.
Из манастрира поручују да су ове локације више од цигле и малтера и да су сама душа српског православног народа, ризнице прича, молитава, вековних предања.
“Оне су такође понос за све људе на Косову који негују уметност и лепоту и поштују различите традиције. У свету који често заборавља своју прошлост, наслеђе Српске православне цркве на Косову служи као светионик који нас подсећа на трајну снагу вере, светост културе и ванвременске мостове који могу да уједине различите народе. Ово непроцењиво наслеђе захтева дугорочну заштиту, јер представља витални део у мозаику различитих културних и верских традиција на Балкану”, поручили су из манастира.
