Силе Квинте које су омогућиле независност Косова сада морају да се суоче са реалношћу да независност нец́е функционисати све док се српске безбедносне снаге не врате на север и тај део поново не постане у потпуности део Србије.
Остаје отворено питање да ли различите етничке и/или верске групе – племена, ако хоћете – могу да деле државу без да се сукоб претвори у етничко чишц́ење. Од антике, историја нуди мало примера осим повремено у великим мултиетничким царствима као што су Римско, Османско и америчко. Чак и у Америци, последњи дани често показују опаки бели национализам и нетолерантни хришц́ански фундаментализам који кидају ткиво политичког система. Косово и Нагорно-Карабах изнова постављају то питање.
Азербејџан је претежно муслиманска и турска земља, док су Јермени у енклави хришћани који тамо живе миленијум. Заузимање Нагорно-Карабаха од стране азербејџанске војске наводно наводи многе од енклава од 120.000 Јермена да размисле о одласку. Азербејџан – ауторитарна, породична држава – тврди да жели да их интегрише као “равноправне грађане”. Али, Јермени страхују – не без разлога, с обзиром на уништавање вековних цркава у Азербејџану у областима заробљеним у рату 2020. – да ће на крају бити очишћени. Јермени Нагорно-Карабаха су изоловани јер енклава не дели копнену границу са самом Јерменијом. Немају другог избора осим да ризикују да остану или оду у Јерменију.
Косово је претежно албанско и муслиманско. Северно Косово је већинско српско и хришћанско. Политички статус Косова остаје нерешен од 1999. године, а сукоб између Срба и Албанаца тамо је знатно старији. Албанско-националистички Куртијев режим је ове и прошле године повећао интерес покушавајући да искористи своју полицију да преузме контролу над севером од локалних власти косовских Срба. САД, ЕУ и НАТО спречили су Куртија да оствари своје непосредне циљеве, али и даље не успевају да реше основно питање статуса. Сада је извештај о сукобу између косовске полиције и наоружаних људи у или близу манастира на северу где су српски ходочасници били у посети.
Један полицајац и најмање три наоружана мушкарца су наводно убијени пре него што је полиција успела да уђе у манастир. Снаге НАТО-а су на лицу места. Не знам детаље овог конкретног сукоба – шта и ко је до чега довео, али било ми је јасно када сам стигао као регионални представник УНМИК-а у Митровицу 2005. године да вец́ина Албанаца дубоко негодује због даљег присуства Срба северно од Ибра и жели да они нестану.
Енклава Срба на северу Косова има копнену везу са ужом Србијом. Време је да се призна да напори САД и ЕУ да постигну споразум између Београда и Приштине или да Косово претворе у мирну мултиетничку државу немају ништа. Силе Квинте које су омогућиле независност Косова сада морају да се суоче са реалношћу да она неће функционисати све док се српска безбедност не врати на север и поново не постане у потпуности део Србије. Ово би могло довести до извесног ризика преостале косовске Србе јужно од Ибра. Али чак и Курти можда препознаје пословне могућности очувања културних знаменитости и места као што је Штрпце за туризам.
Пише: Џерард Галучи, пензионисани амерички дипломата, регионални представник УН у Митровици од јула 2005. до октобра 2008.
Део наслова: Покрет за одбрану Косова и Метохије
