Српско културно наслеђе на Косову припада српском народу, Српској православој цркви и држави Србији, сагласни су саговорници Косово онлајна. Како наглашавају, свако друго тумачење противно је историјским чињеницама, научно утемељеним, али и здравом разуму. То се, додају, не доводи у питање ни међу чланицама Унеска, на чијој је листи баштине поред средњовековног наслеђа на Косову јасно уписано име Србије.
Такође наводе и да је парадоксална жеља Косова за чланством у Унеску, а са друге стране се уништава српско културно наслеђе. Тај парадокс, како истичу, препознају и земље чланице Унеска.
Књижевник и новинар Живојин Ракочевић за Косово онлајн каже да нико не може штити српско културно наслеђе на Косову осим онога чије је оно власништво и да га од оног тренутка “када је први камен отесан”, штити Српска православна црква. Ракочевић додаје да су у питању векови бриге, рада, љубави, молитве, уметности, културе и духа, али напомиње и да је сваки глас у међународној заједници апсолутно драгоцен и да је ургентно и неопходно да сваког тренутка у свим светским институцијама “чувамо, бранимо, сведочимо и одржавамо наше наслеђе”.
“Нико не може штити српско културно наслеђе на Косову и Метохији до онога чије је оно власништво и наравно, научне институције, културне институције, држава Србија, заводи који су се о томе старали у протеклом периоду, треба да наставе свој рад и не може уопште бити говора о томе да неко може преузети српске културно и духовно наслеђе на Косову и Метохији зато што за то нема капацитета”, рекао је Ракочевић.
Ракочевић, међутим, подсећа да су пред очима света нестали Палмира, Национални музеј у Ираку, Будине статуе у Авганистану.
“То је један тренутак зла у ком може да нестане све оно на чему се заснива ваш духовни, културни, национални и државни идентитет, и сав тај мозаик се једноставно може урушити, и зато је врло важно да у свим светским институцијама имамо активан, жив, прецизан, јасан, научно и методолошки утемељен глас шта то ми баштинимо на Косову и Метохији. Поред тога што морамо и себи објашњавати шта је Косово и Метохија и шта је наше наслеђе на Косову и Метохији, ургентно је неопходно да сваког тренутка у свим светским институцијама, у којима то можемо да радимо, чувамо, бранимо, сведочимо и одржавамо наше наслеђе на Косову и Метохији”, рекао је Ракочевић.
Он истиче да се мора јасно знати да на Косову постоје три доминатна културна наслеђа – српско, албанско и отоманско и да је потпуно јасно да нова администрација у Приштини, захваљујући “идеји о прављењу државне нације”, жели да направи косовско културно наслеђе.
“Оно не постоји. Њега нема. Све што има и најважније је, припада овим групама и оно не може постати косовско. Суштина је у следећем, да би прављењем лажно јединственог косовског културног наслеђа наше цркве и манастири прешли у власништво косовских институција – то је незамисливо, то је потпуна катастрофа, јер тамо нема ничег добронамерног према њима, па и ова последња изјава (Хајруле Чекуа) да треба да се заштити Бањска, и да је она нелегално реновирана, је апсолутно бесмислена, али негде у дубини обрачуна са Србима, Српском православном црквом, српском државом, српском културом на Косову и Метохији, те важне тачке и најважније тачке, које су и у Унеску и којих има још на стотине по терену Коосва и Метохије се виде као кључна опасност и они су ти кључни маркери и сведоци који Приштини сметају да, како они мисле, живи и заокружи пуну државност”, рекао је Ракочевић.
Подсећа да су се сличне ствари догађале у Црној Гори, те да су исти закони били припремани и за Косово, јер је то, истиче, једна шира акција у којој треба “променити власништво”.
“Можемо да се договарамо о било чему, али не можемо разговарати о најдубљој интими наше културе, нашег народа, наше државности и наше духовности. О тој духовној интими разговарати чија је, коме припада и коме би требало да припада је апсолутно неприхватљиво и недвосмислено је да у такве разговоре не треба апсолутно улагати ништа”, рекао је Ракочевић.
Ракочевић истиче да је, због свега тога, сваки глас у међународној заједници апсолутно драгоцен.
“Ми морамо сваког тренутка објашњавати, говорити и знати да су Дечани најлепша балканска црква, да је Грачаница у тренутку своје градње један од најважнијих европских споменика културе свог доба и ту нема разовора, о томе се не може говорити, њих може штитити само онај ко им је власник, њих може чувати само онај ко је векове уложио у њих, њих може чувати њихов народ који органски живи са њима, који је апсолутно уграђен у сваки камичак и Грачанице, и Дечана, који уосталом, постоји овде зато што постоје Грачаница, Дечани, Љевишка, Пећка Патријаршија, иначе га не би било као што га нема у другим крајевима, тако да је то једно органско јединство које ми морамо да сведочимо у сваком тренутку”, рекао је Ракочевић.
Ракочевић је, међутим, упозорио да се динамично развијају процеси који нас удаљавају од тога.
“Праве се конструкције према којима су то неки издвојени етинтети које ћемо ми туристички обилазити, да је то некакав потенцијал за туризам. Јесте, али то је само једна минорна споредна ствар у историји наших односа, нашег власништва, наше будућности када су ови споменици у питању”, закључио је Ракочевић.
Председник Националне комисије за сарадњу са Унеском проф. др Горан Милашиновић изразио је уверење да је Косово далеко од чланства у Унеску, с обзиром на то да већина држава чланица данас препознаје парадокс да Приштина тежи да постане стални члан у тој организацији УН, а да, се са друге стране, уништавају и чине неприступачнимим добра са листе светске културне баштине, као што су Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка и Грачаница.
Милашиновић наглашава да ингеренције над тим споменицима културе има Србија и да се од ње очекује да подноси извештаје Комитету светске баштине Унеска и брине о њима, али да је важна и сарадња локалне заједнице по том питању. Међутим, како оцењује, локална заједница не улаже довољно напора да заштити српске манастире.
“Ингеренције су пре свега наше ми смо држава чланица Унеска и од нас се очекује да се бринемо о тим споменицима културе што ми и радимо, а то је немогуће без локалне заједнице. Локална заједница мора да има свој удео и она има свој удео, али ми нисмо тиме задовољни. На примеру Дечана, још више на примеру Богородице Љевишке, видимо да локална заједница не улаже довољно напора да та добра заштити. Та добра не би била на листи угрожених да су заштићена како ваља. Она су због тога неприступачна, не само особама које желе да их виде из Србије, верницима, већ и особама које желе да их виде из региона и целог света”, рекао је Милашиновић за Косово онлајн.
Недавно је завршено заседање Комитета за светску баштину Унеска, а Милашиновић каже да је обавезно да се сваке године поднесу извештаји о стању угрожених добара, међу којима су, наводи, и четири средњовековна српска споменика културе. Према његовим речима Србија је у обвези да сваке године поднесе извештај, будући да је чланица Унеска. За извештај је задужен Републички завод за заштиту споменика Србије.
Међутим, истакао је и да је било покушаја од стране Приштине да се српски манастири скину са листе светских угрожених добара.
“Извештај је сваке године исцрпан и он показује у ком су стању добра, да ли је рађено нешто на одржавању, не смемо да радимо реконструкције, постоје строга правила у Унеску шта сме, а шта не сме да се ради, како би и даље остали на листи. Наше је увек да известимо да сви који су заинтересовани сазнају која су то добра, будући да су она и даље угрожена и да је било покушаја од стране Приштине да се скину са те листе, јер ако није на листи извештавање иде на сваких десет година, а за десет година може свашта да се уради. То им није успело”, навео је Милашиновић.
Циљ Србије је, појашњава Милашиновић, да све остале државе чланице Унеска буду упућене о чему се ради.
“Наш циљ је да сви знају о чему је реч, али не и да се превише дискутује будући да не волимо да се покрену статусна питања увези са тим манастирима, јер док год ми подносимо извештај као држава чланица до тада ми имамо и ингеренције над тим манастирима”, поручио је Милашиновић.
Сарадња локалне заједнице са Србијом која има ингеренције над манастирима, није на задовољавајућем нивоу, напомиње Милашиновић, истичући да Приштина настоји да маргинализује тему заштите српске културне баштине.
Основна мисија Унеска је, подсећа, да заштити добра за будуће генерације и учини их доступним сваком човеку.
“Да сваки човек на планети осећа Богородицу Љевишку или Пећку патријаршију као део свог блага, као део човечанства које припада и њему и које жели да пренесе у другу генерацију. То није могуће у овом тренутку и ми смо веома разочарани са учешћем локалне заједнице”, рекао је Милашиновић.
Говорећи о жељи Косова да постане стална чланица Унеска, Милашиновић је подсетио да је реч о својеврсном парадоску, ако се има у виду какав је однос Приштине према српској културној баштини.
“Надамо се да се то неће убрзо догодити и ми не можемо ни да замислимо такав сценарио зато што смо видели низ непријатељских радњи према тим манастирима. За то постоје не само легални разлози у вези са Резолуцијом 1244, него и у вези са етичким питањем. То је покушај да будете држава чланица, а истовремено уништавате споменике културе који су на Унесковој листи. Па то је парадокс који већина држава чланица данас препознаје и због тога и њихови напори да буду стална чланица нису успели”, објаснио је Милашиновић.
На питање да прокоментарише кандидатуру за Извршни савет и какве су шансе да Србија добије чланство, председник Националне комисије за сарадњу са Унеском рекао је да се улажу велики дипломатске напори како би се обезбедило место у том телу и подсећа да је Србија неколико пута до сада била чланица Извршног савета.
“Међутим, претходне две године смо председавали Извршним саветом и нисмо могли да се посветимо свим активностима Унеска због председавања, зато мислимо да је наша жеља, да будемо чланица Извршног савета, легитимна. Надамо се да смо остварили довољан број уверавања и да имамо довољно пријатеља међу државама које су чланице Унеска, које ће имати разумевања и гласати за нас”, закључио је Милашиновић.
Амбасадорка Србије при Унеску Тамара Растовац Сиамашвили, која је у последње две године председавала Извршним саветом Унеска, у недавном интервјуу за Косово онлајн, оценила је да Србија има велике шансе да поново буде изабрана у то тело и да је кандидатура коју је званични Београд поново поднео за чланство у Извршном савету Унеска наишла на добар пријем код земаља чланица.
“Избори ће се бити организовани током предстојеће Генералне конференције Унеска. Ми смо један од кандидата из источно-европске регије. Лобирање за наш реизбор се одвија на свим нивоима, како овде у Унеску, тако и на маргинама великих међународних скупова и билатерално. Министар спољних послова је организовао веома посећен брифинг за дипломатски кор у Београду. Оно што се посебно истиче са наше стране у разговорима са колегама и представницима држава чланица Унеска, да је Србија тај балансирајући фактор у Унеску укључујући Извршни савет. Значи ми смо земља која апсолутно инсистира на дијалогу, на тражењу компромиса, консензуса и мултилатеризму. То је нешто што је и одлика наше спољње политике и то се манифестује и у нашем наступу овде у Унеску”, рекла је, између осталог, Растовац Сиамашвили.
Она је додала да је на томе инситирала као и председавајући Извршним саветом у протекле две године.
“Наша кандидатура је веома лепо прихваћена од стране чланства Унеска и поптуно искрено да вам кажем у разговорима које имамо се препознаје тај балансирани наступ Србије и то наше снажно инсистирање на деполитизацији и фокусирању на питањима која су у мандату Унеска”, нагласила је Растовац Сиамашвили.
Амбасадорка Србије при Унеску је том приликом такође подсетила да је један од апсолутних приоритета у деловању сталне делегације Србије у тој организацији угроженост српске културне и верске баштине на Косову и додала да Унеско не доводи у питање да културна добра на Косову припадају Србији.
“Ми смо сада у септембру имали редовно заседање Комитета за светску баштину, то је било у Ријаду, где сам учествовала са нашом делегацијом и поново је апсолутно без дебате прошла одлука где су наши манастири на Косову и Метохији који се налазе на Унесковој листи светске баштине у опасности, задржани. Наравно, ми смо лобирали пред састанак Комитета и разговарали са свим чланицама Комитета, а има их 21. Апсолутна је била подршка за задржавање наших добара на листи светске баштине у опсаности. То је још један огроман успех. Ни у једном тренутку се од стране чланица Комитета није постављало питање чија су то добра. То је врло јасно и ако уђете на сајт Унеска и Центра за светску баштину, видећете тамо су побројане земље чија се добра налазе на листи опасности и наша добра на Косову и Метохији јасно стоје поред имена Србије”, наглашава Растовац Сиамашвили.
