“Идеја актуелне косовске власти је успостављање неког облика трајне полицијско-војне управе у северним општинама, у којима су Срби апсолутна већина. То би поништило смисао и улогу Заједнице српских општина, а подразумевало би наставак дискриминације и апартхејда, што је неодрживо и јако опасно стање на које Срби не могу да пристану”.
Приредио: Милош Гарић
Недавна најава Аљбина Куртија да ће Косово наредне године имати 600 припадника Косовских безбедносних снага више, на већ постојећих 5.000 у редовном саставу, као и додатних 500 полицајаца, уз поруку коју је упутио активистима Самоопредељења и свим грађанима да “нец́е моц́и да нас зауставе ни на југу, ни на северу”, заправо је директна претња Србима и најава нових тензија, око тога сада немају дилему ни они слабији познаваоци косовских (не)прилика.
Курти је “освајање” северних општина оружјем, оно што нису покушали његови претходници Тачи и Харадинај, ставио у фокус својих активности, а “промена реалности” у Северној Митровици, Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу потпуно се уклапа у отворену намеру косовског премијера да саботира и спречи сваку могућност формирања самоуправе Срба кроз Заједницу српских општина.
Зашто је Куртију толико важно да „сломи“ Србе на северу?
Саговорници Косово онлајна слажу се да је план Куртија да север Косова што дуже држи у стању експлозивних тензија, јер из тога извлачи вишеструку корист, у смислу остварења тежњи о етнички чистом Косову као путу за реализацију стварања “велике Албаније”, али и као добар начин за останак на власти преко подршке у екстремном делу албанског гласачког тела.
“Када је Курти пре неколико месеци, поводом обележавања 145 година од оснивања Призренске лиге, нагласио да ће следити филозофију „лигаша“, још једном је потврдио коначне циљеве своје политике. Стварање велике Албаније, чије идејне основе је ударила Призренска лига још у 19. веку, представља темељ његовог политичког деловања. Самим тим сви потези, које је до сада вукао, као и они које ће повлачити у наредном периоду биће усклађени са тим стратешким циљем“, поручује историчар и политички аналитичар Срђан Граовац.
Куртијеви циљеви
Он за Косово онлајн указује да управо кроз ту призму треба посматрати и репресивну Куртијеву политику према Србима на северу Косова.
“То за њега има и стратешку и тактичку важност. Наиме, размештање албанских специјалаца на северу покрајине и константна репресија којој су изложени тамошњи Срби свакако представља један од Куртијевих кључних тактичких потеза и средстава за остварење коначног циља. Нема сумње да он покушава да изазове оружани сукоб, не би ли Србију увукао у отворени рат са НАТО пактом. На тај начин креирао би нову политичку реалност у којој би сваки преговори са Београдом, било око техничких питања, било око статуса Космета, добили нову, за Београд крајње неповољну димензију. У таквим околностима Курти се нада да би под снажним притиском Запада Београд био принуђен да коначно и безпоговорно призна нелегалну сецесију јужне покрајине“, каже Граовац.
Књижевник и новинар из Грачанице Живојин Ракочевић стање на северу Косова описује као очигледну окупацију.
“Када би неко ко нема никакво предзнање о косовском сукобу прошао путем од прелаза Јариње до Косовске Митровице схватио би да је север Косова окупиран и да путевима патролира неприродан број различитих полицијских формација. Аљбин Курти је остварио оно од чега су ОВК команданти дигли руке и на тај начин довео север Косова у стање експлозивних тензија које се повремено претварају у хаос. У основи, те полицијске формације делују на северу у потпуном страху и са прстом на обарачу. То је слика са којом се живи и која не може донети никакво добро”, рекао је Ракочевић за Косово онлајн поводом ове теме.
Али, с обзиром на упорност којом спроводи политику притиска на Србе, нарочито на северу Косова где су компактни, јасно је да Курти у пракси жели да спроведе неке њему важне циљеве.
Срђан Граовац указује да се ту ради о три подједнако важне Куртијеве идеје.
“Покушава да разбије српско јединство и подстакне исељавање. За Србе у „великој Албанији“, посебно ако су компактни и организовани, нема места, јер представљају реметилачки фактор и неког ко је природна брана великоалбанским тежњама. Такође, не треба занемарити и чињеницу да својом репресивном политиком Курти врши константан притисак не политички Београд и целокупну српску јавност, која је посебно осетљива на положај и страдање косметских Срба. Курти рачуна да на тај начин може утицати на дестабилизацију прилика и у самој Србији, не би ли изазвао оштре поделе у српском друштву и ослабио преговарачку позицију Београда. На крају, али не и мање важна јесте чињеница да својом агресивном политиком према Србима Курти јача своју политичку позицију унутар, у великој мери екстремизованог и националистички опредељеног албанског друштва. Своју популарност он гради на суровом обрачунавању са Србима и свако попуштање сматра као опасност од пада популарности, како њега тако и његове партије“, објашњава Граовац.
Неодрживо и опасно стање
И историчар Александар Гуџић из Грачанице нема дилему шта је намера Аљбина Куртија на северу Косова у већински српским срединама.
“Идеја Аљбина Куртија је успостављање неког облика полицијско-војне управе, која ће управљати северним општинама Косова у којима су Срби апсолутна већина и где ће на делу бити сваки облик дискриминације и апартхејда. Курти већ годинама спроводи апартхејд. То је неодрживо и јако опасно стање на које Срби не могу да пристану. Срби су одличили да се репресевном режиму Приштине супротставе Гандијевским методама, бојкотом. То је легитиман вид демократске борбе. Имамо изборе који су Срби бојкотовали, када је изашло неколико десетина Албанаца, можда ни толико, постављени су албански градоначеници које сада чувају полиција и Кфор од грађана тих општина. По логици, и по закону, избори би морали да буду израз воље грађана. Све што се дешавало на Косову не би смислио ни лик из цртаног филма Хомер Симпсон, али то је реалност и живот на Косову”, поручио је Гуџић.
Узмемо ли све поменуте разлоге у обзир, логично је за очекивати да ће Курти не само да настави своју репресивну политику према Србима на северу покрајине, него чак и да је појача. Било какво попуштање стега се никако, ни тактички ни стратешки, не уклапа у Куртијеву политичку агенду. Једино како би могло да се промени ово стање то је путем одлучног притиска из САД, међутим, за сада у Вашингтону не постоји воља за деловањем у том правцу.
Срђан Граовац истиче да Куртијева политика и Западу користи као својеврстан додатни притисак на Београд не би ли се „српска држава натерала на прихватање онога што они називају реалношћу, а што је ништа друго до беспризорно политичко и правно насиље у служби креирања такозване косовске државности“.
