У Приштини је данас почело прво суђење за ратне злочине у одсуству, а до сада је, на основу измењеног законика о кривичном поступку, Специјално тужилаштво подигло шест оптужница. Стручњаци упозоравају да без обзира што кривично законодавство прихвата овакав облик процесуирања, она се косе са људским правима.
У Основном суду у Приштини данас је почело прво суђење у одсуству оптуженима за ратне злочине.
На основу оптужнице из маја ове године, Чедомир Аксић, родом из Штимља се терети за наводне ратне злочине укључујући и убиство осморо албанских цивила 15. јануара 1999. у Рачку.
Уместо Аксића, у судници је био његов бранилац, а из Тужилаштва је саопштено да су претходно искоришћене све правне могућности да он буде присутан.
До сада је, након ступања на снагу измена законика о кривичном поступку које омогућавају суђење у одсуству, Специјално тужилаштво у Приштини подигло укупно шест оптужница против особа осумњичених за ратне злочине.
Некадашњи истражни судија из Приштине, Даница Маринковић објашњава за Косово онлајн да кривично законодавство предвиђа могућност суђења у одсуству, али да није упозната на који начин је то правно решено на Косову.
Она каже да је за такве поступке претходно потребно да се испуне одређени законски услови: да је познат починилац, да је недоступан државним органима, да му се не зна пребивалиште, да није уредно примио судски позив…
“Тек онда се иде на расписивање потернице, доношење решења о спровођену истраге, доношење решења да му се суди у одсуству и тек онда се таква лица процесуирају “, каже Маринковић.
Директор Фонда за хуманитарно право на Косову Беким Бљакај каже за Косово онлајн да је према новом закону предвиђено да одлуку о суђењу у одсуству доноси Специјално веће Основног суда у Приштини.
Истиче да је Фонд од почетка био против подизања оптужница и суђења у одсуству зато што се таква суђења “косе са људским правима”.
„Иницијатива за омогућавање суђења у одсуству је потекла од садашње владе, док су још били у опозицији, са изменом кода криминалне процедуре где је омогућено суђење у одсуству за ратне злочине. Таква одлука је уследила као последица несарадње између тужилаштава Косова и Србије, па да би превазишли ту препреку, они су сматрали да могу да суде у одсуству. Наша организација ја била против тога. Суђења у одсуству се косе са људским правима. Свако ко је оптужен има право да се брани на суду, да поставља питања сведоцима, итд”, наводи Бљакај.
Др Милан Гулић, виши научни сарадник Института за савремену историју из Београда каже да је реч о отвореном облику застрашивања српске заједнице по “хрватском моделу”.
Гулић каже да албанско правосуђе и полиција на Косову већ раде на застрашивању не само људи који су остали на Косову, повратника или потенцијалних повратника, већ и оних који одлазе у завичаје само да би обишли своје куће или гробове предака. Суђења у одсуству ће, тврди, тај страх код Срба само још више продубити.
“То је један чин који би могао итекако да уплаши премда полиција и правосуђе су то и до сада радили и до сада је било хапшења људи за измишљене ратне злочине, за учешће у рату којег није било или није било онако како је у оптужници или неким медијима лансирано и најважније од свега чини ми се као да Косово на један начин следи узор у Хрватској”, наглашава др Гулић и подсећа да су управо неочекивана хапшења и оптужнице у Хрватској спречила озбиљнији повратак Срба.
“Чини ми се као да је поново у питању узор из Хрватске који Приштина дословно спроводи. Политика хапшења људи која и сада постоји може на овај начин да добије један институционални оквир па да се још више интензивира и да се на тај начин и оно мало Срба застраше, а они који из централне Србије иду у јужну покрајину да се у томе онемогуће и то је сигуран пут ка потпуном етничком чишћењу Косова и Метохије, а рекао бих да је тај процес прилично на свом крају”, закључио је Гулић.
И за адвоката Бранка Лукића та паралела је недвосмислена.
Он оцењује да ће формирање Инситута за ратне злочине, али и покретање суђења у одуству бити један од “алата” који ће поспешити одлазак Срба, али и потпуно закочити процес повратка.
Он подсећа да је Хрватска по завршетку рата 1995. године сачинила око 25.000 оптужница које су почеле да се реализују одмах након што су добили државу.
“Хрватска је то урадила уз подршку ЕУ и колективног запада за своју државу, а против Срба. Одличан посао су урадили и на тај начин су спречили повратак Срба у Хрватску”, наводи Лукић и додаје да слично очекује да ће се догодити и са српском заједницом на Косову, а да ће формирање овог Института Приштини бити “један од алата” уз чију помоћ ће, налик на Хрватску, не само допринети исељавању Срба, већ и спречити сваку жељу да се врате.
“Не знам ни колико је људи вољно данас, при овом стању на Косову, где је на сцени драстичан прогон Срба, уопште да се врати, али то је један од алата тако да то видим пре свега као алат Албанаца да испразне Косово од Срба”, закључује Лукић.
