Косово је 2015. погодила велика миграција становништва, када је за само 45 дана 35.000 Албанаца отишло у иностранство у потрази за бољим животом. Након што је Европски парламент одобрио одлуку о либерализацији виза за грађане Косова од јануара 2024. страхује се од још масовнијег одласка који би могао да стави „кључ у браву“ многих компанија. Саговорници Косово онлајн слажу се да је визна либеризација за грађане Косова “најбоља ствар која им се десила”, али не искључују могућност да ће њени ефекти оставити озбиљне последице по економију.
Грађани Косова ће од 1. јануара 2024. године моћи да путују у шенгенски простор без виза ради краткотрајног боравка. Државе укључене у одлуку о либерализацији виза су: Аустрија, Белгија, Бугарска, Хрватска, Кипар, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Италија, Летонија, Литванија, Луксембург, Малта, Холандија, Пољска, Португал, Румунија, Словачка, Словенија, Шведска, Швајцарска, Норвешка, Лихтенштајн и Исланд. Власници косовских пасоша неће моћи да путују у Шпанију, земљу која не признаје ни независност Косова, ни њихове пасоше.
Путовање без визе значи да грађани могу слободно путовати у земље Шенгена као туристи, да посете породицу и пријатеље, на лечење, да учествују у разним културним и спортским догађајима или пословним састанцима…, али неће моћи да раде. Ипак, према подацима Института Риинвест, после 1. јануара се очекује да ће више од 32 одсто радне снаге са Косова емигрирати у европске земље.
“Процене су да ће 32,72 одсто радника емигрирати током наредне године. Према подацима из пословних анкета, 17,59 одсто предузећа је пријавило да су их запослени већ обавестили о томе. Да би се овај тренд обуздао, 79 одсто предузећа је повећало своје плате у просеку за 22,23 одсто. Грађевински сектор на Косову је највише погођен у погледу одласка радника“, саопштено је из Института уз податак да би услед либерализације виза половина предузећа могла да се затвори због пада производње и банкрота.
На ове последице упозорава и Милица Андрић Ракић, програмска менаџерка невладине организације Нова друштвена иницијатива са Косова. Она је за Косово онлајн рекла да верује да ће најављено укидање виза за грађане Косова од јануара 2024. године задати велики ударац на тржиште рада, јер поједине фирме већ упозоравају да им је 50 одсто радника најавило да ће од јануара отићи.
“Много струковних удружења са Косова упозорава на то да се може очекивати одлив радне снаге, и квалификоване и неквалификоване. Одређени одлив се очекује сасвим сигурно. Можда тренутно није јасно баш у којој мери, али свакако ће то у првој половини године бити велики ударац на тржиште рада. Да ли ће се и како стабилизовати, то је питање. Косово је већ почело са праксом увођења радника из Индије, Бангладеша, Турске…, тако да претпостављам да ће се радна снага тражити у тим другим земљама”, наводи она.
Наша саговорница верује да ће се ефекти визне либерализације одразити и на српску заједницу на Косову.
“Можда нећемо имати одлив радне снаге у истом проценту као албанска заједница, али сасвим сигурно ћемо осетити ефекте визне либерализације. Ја се надам да ће се ефекти највише осетити у смислу путовања и туристичких виза без злоупотребе безвизног режима. И опет, из јужног дела имамо можда више тих миграција ка иностранству, код нас ако одлазе људи, одлазе у Србију”, каже Андрић Ракић.
Економски стручњак Сафет Грџаљиу такође сматра да ће укидање визног режима за грађане Косова довести до миграције великог дела становништва са Косова. Он објашњава за Косово онлајн да људи претежно одлазе у Швајцарску, Аустрију и Немачку, али да у последње време влада велика заинтересованост за САД, Аустралију и Канаду.
Грџаљиу истиче да грађани не одлазе искључиво због лоше економске ситуације.
“Проблем је у томе што нико не може гарантовати политичку стабилност. У једној држави где нема политичке стабилности и региону где је политичка стабилност лабилна или није сигурна, сигурно ће бити и страха, сигурно ће бити и кризе, сигурно ће бити присутно и то `како сутра`, `где сутра` и `на који начин ћемо сутра`”, навео је он.
Грџљиу додаје да је су европске државе права атракција за поједине грађане, али и да се појединци одлучују чак и да промене континент.
„Са Косова не одлазе само сиромашни. Беже целе породице, беже они који имају добре плате… Највише дијаспоре имамо у Швајцарској, Немачкој и Аустрији, али у последње време је велики интерес грађана Косова за САД, Аустралију и Канаду. То је највећи пораз који Косово доживљава“, истакао је Грџаљиу.
Новинар Ненад Радичевић, вишегодишњи дописник српских медија из Немачке, каже да након визне либерализације за грађане Косова у Немачкој не очекују велики прилив Албанаца.
“Визна либерализација не значи и аутоматско омогућавање сталног или привременог боравка у земљама Европске уније, него могућност да се тамо борави без визе само 90 дана у оквиру шест месеци. У Немачкој се не очекује неки велики прилив будући да је Немачка то регулисала 2015. године. Тада је, у време избегличке кризе и у време великог налета тражилаца азила са Западног Балкана, увела прописе којима је омогућила грађанима Западног Балкана да по једној скраћеној процедури и без знања немачког језика добију визу за привремени боравак у Немачкој уколико нађу посао”, објашњава Радичевић за Косово онлајн.
Радичевић каже да је тиме Немачка омогућила и неквалификованој радној снази, која је често долазила мислећи да ће моћи да добије азил, да дођу легално у Немачку уколико желе да раде. С друге стране, истим прописом је скраћена процедура процењивања да ли неко може да добије азил, чиме желе да спрече нелегалне миграције.
“Тиме им је омогућено да врло брзо депортују људе који подносе захтеве за азил, за које Немци углавном сматрају да су нерегуларни. Тако да тај пропис који омогућава лакше долажење до посла у Немачкој би, бар Немци тако сматрају, требало да спречи нелегалне миграције”, каже Радичевић.
Новинар и писац Идро Сефери оценио је за Косово онлајн да је ЕУ годинама користила питање визне либерализације као казну против политике влада у Приштини, те да је најављено укидање виза “исправљање вишегодишње неправде према грађанима Косова”.
“Визна либерализација је апсолутно најбоља вест која се догодила грађанима који живе на Косову у последњих десет година, пре свега зато што је то једно хуманитарно питање. Наравно, то је досад било политичко питање. ЕУ је јако лошу поруку слала све до сада зато што је употребила визну либерализацију за грађане Косова као казну против политике разних влада које су на Косову биле до сада”, појашњава Сефери.
Међутим, без обзира на бенефите, Сефери указује на то да због увођења визне либерализације и лакших процедура може доћи и до повећаних миграција са Косова.
“Наравно, велики ће бити изазов то како ће се развијати ситуација после, да ли ће доћи до неке веће миграције, или не. Људи свакако одлазе и без тога. Нађу послове”, напомиње Сефери за Косово онлајн и оцењује да ће грађани Косова најпре “пожурити” да посете рођаке у иностранству.
“Ево, из личног примера. Мој брат живи у Немачкој већ 25 година. Моји родитељи су могли да га посете у животу само једном. Нису били ту кад су му се родила деца, кад су славили рођендане, никад за неке важне догађаје, јер је процедура била таква да није могао да се закаже термин. Мислим да ће ово олакшати живот многима који имају потребу да отпутују и, такође, олакшаће људима који желе да студирају, да се усавршавају у својим пословима, па се надам да ће сви да се врате”, закључио је Сефери.
