Вест која је јуче објављена на РТК је у великој мери преписана вест од пре 20 година и са собом носи не само ризик од трагичних последица за цео простор, него и очигледан покушај историјске ревизије овог догађаја, реаговало је данас новинарско удружење УНС са огранком на Косову, на чланак РТК на српском језику о годишњици мартовског погрома, у ком је као чињенични податак наведено да су се албански дечаци утопили „док су бежали од групе српских младића“.
Јуче је било тачно 20 година од 17. марта 2004. – највећег етничког насиља које се догодило на Косову после уласка међународних војних и цивилних снага.
До насиља је дошло након утапања три албанска дечака из Чабре у реку Ибар, за шта су, одмах након несреће, косовски медији о трагичном догађају известили као о етнички мотивисаном злочину, наводећи да су дечаци скочили у реку јер су их јурили Срби са псом.
Медији су се позивали на изјаве четвртог, преживелог дечака и јединог очевица несреће, али испоставило се да је дечак говорио о томе како су их Срби псовали из оближње куће – што је уплашило њега и његове другове – а не да су их Срби јурили.
Касније, након истраге о овом догађају, међународни тужилац је закључио да понуђени докази не подржавају постојање основане сумње да је почињено кривично дело.
Упркос томе, и 20 година касније, портал Радио Телевизије Косова на српском језику, РТК2, јуче је у свом чланку о годишњици мартовског погрома као чињенични податак навео да су се албански дечаци тада утопили „док су бежали од групе српских младића“.
Слично је пред 20-годишњицу изнело и владајуће Самоопредељење.
УНС: Преписана вест од пре 20 година
Из УНС-а су данас у реакцији на чланак РТК2 најпре подсетили на то да је управо иста реченица била „окидач за избијање насиља 17. марта пре 20 година“.
Због тога оштро криткују чланак који:
„Кривотвори чињенице и нетачно обавештава јавност о догађају, у светској јавности познатом као Мартовски погром“.
Захтевају да се реченица, у којој се понавља „лажна вест да су тројица албанских дечака бежала од српских младића“ – уклони из чланка.
Уједно траже и то да аутори текста одговарају за „поновљене лажи“.
Посебно им је запало за очи и то што се у делу текста РТК2, у ком се говори о спаљеним верским објектима и кућама – на наводи чије су оне биле.
„Али се, са друге стране, наглашава неистина да су Срби узвратили тако што су то урадили и тамошњим албанским кућама“.
„Вест која је јуче објављена на РТК је у великој мери преписана вест од пре 20 година и са собом носи не само ризик од трагичних последица за цео простор, него и очигледан покушај историјске ревизије овог догађаја у ком су страдали недужни људи, 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба“.
УНС подсећа да су пре 20 година све међународне заједнице осудиле извешавање управо РТК о 17. Марту, наводећи податак да је тада – „Јавни сервис Косова добио 100.000 евра да унапреди своје уређивачке капацитете“.
Ипак, како сматра УНС, они су и сада прекршили све професионалне норме.
Захтевају хитну рекацију локалних регулаторних тела, али и међународних организација:
„Оваквим извештавањем директно се угрожава безбедност читаве заједнице и подстичу, охрабрују и аболирају починиоци једног од најтрагичнијих догађаја наше савремене историје“.
Улога косовских медија се 2004. године посебно отворила
Тог марта 2004. као посебно питање отворила се улога косовских медија, о чему је ОЕБС у Бечу издао посебан извештај у којем је критиковао „очигледан спин“, „неодговорно и сензационално“ извештавање електронских медија на албанском.
„Такође, треба напоменути да су медији, посебно електронски, показали неприхватљив ниво емоција, пристрасности, небриге и погрешно применили ‘патриотски’ жар. Посебно извештавање у вече 16. марта од стране три главна косовска телевизијска канала заслужује најјачу могуц́у критику“, наводи се у ОЕБС-овом извештају.
„Како је касније показао детаљан извештај представника ОЕБС-а за слободу медија, албански медији су одиграли неодговорну, запаљиву улогу, емитујуц́и информације које су још увек тада биле непотврђене: преживели албански дечак никада није јавно изјавио да је група отерана у реку од стране Срба, једино да су албанске дечаке Срби из једне удаљене куц́е псовали“, навео је Хуман Ригхтс Wатцх у извештају непосредно након насиља, под називом „Неуспех да се заштите“.
