„Заштита српске и других мањина биће боља уколико Косово постане чланица Савета Европе“, казала је данас известилац за Косово у Савету Европе, Дора Бакојани. Истовремено, поручила је да њен извештај не намеће било какве ставове о државности, нити заузима било какве ставове: „Постоји строга подела надлежности између тела Савета Европе. Другим речима, није на мени да кажем да ли је Косово држава или не“.
За 27. март заказано је заседање министара Савета Европе на којем би могло да се гласа о извештају известиоца овог тела за Косово о могућем чланству Косова у организацију.
Бакојани данас у интервјуу за Н1 каже да није сигурна још увек да ли ће то и бити тако, јер су „бројни предуслови који морају да се испуне док тај извештај не буде био спреман“.
Она, међутим, наглашава:
„Препоручићу надзор за Косово од стране Савета Европе. Уследиће процес постмониторинга који може да започне уколико Савет министара настави са својим гласањем јер су они одговорни за доношење одлука“.
Ради се о процесу у којем чланови политичког комитета прате сваки корак који се мора применити.
„Приштина мора да пристане да ће применити те кораке у наредним месецима и годинама. То се дешава са свим земљама, јер ниједна земља, на жалост, није савршена, тако да све земље у нашој скупштини имају проблема са применом у вези са људским правима и то је нешто што ми надгледамо у свим земљама и то ће бити надзирано и на Косову, у случају да комитет министара одлучи да прихвати Косово у Савет Европе“.
Непосредно пред ово заседање, 24ха земље Високих Дечана враћено је манастиру након осам година одбијања да се одлука Уставног суда Косова спроведе у дело упркос међународним упорним подсећањима и притисцима.
Бакојани је управо на то подсетила, описавши примену одлуке Уставног суда Косова као велики успех у региону, али и најважнији корак за заштиту Српске Православне Цркве до сада.
„То показује јасан знак да постоји намера власти у Приштини да се повинују владавини права и да крену у неопходне реформе ради безбедног статуса српске мањине“, сматра Бакојани.
У претходних неколико месеци, каже, разговарала је са свим заинтересованим странама – од косовских политичара, преко српских градоначелника, Епархије рашко призренске, српским невладиним организацијама, министрима ЕУ.
Сматра да је свој посао радила поштено и доследно, да није дозволила било какав притисак, због чега наводи да је успела да министарском комитету СЕ представи детаљан опис ситуације на Косову.
Тврди да је успела да изгради мостове поверења, што је на крају, како наводи „омогућило успех да се после 25 година поврати земља Високим Дечанима“.
„Не ради се само о 24ха које манастир добија већ симбол и гест за све православце на Балкану. Ја сам православка и сама и схватате колико је то важно да та цивилизација буде заштићена и данас је она заштићена после 25 година и после те одлуке која је донета у Приштини“.
Она међутим додаје:
„Наравно ја нисам наивна. Знам и потпуно сам свесна да постојии чак списак озбиљних нерешених предмета везаних за демократију и владавину права на Косову, као и снажан отпор Приштине по разним фронтовима. Савет Европе то јако добро зна, али чињеница да смо у пет месеци успели да решимо питање које се вукло 25 година је велико постигнуће и то ће стајати у мом извештају“.
На питање о додатним условима који су се претходних дана спомињали када је у питању могућност чланства Косова у Савет Европе, попут захтева да се формира ЗСО, и питања експропријације земље на Северу за полицијске базе, Бакојани каже – да ће њен извештај сигурно садржати све забринутости и резервисаност када је у питању положај Срба и других немањинских заједница на Косову.
„Све те забринутости у вези са демократским статусом о ситуацији српске мањине о проблемима са којима смо се суочавали, све ће то бити детаљно споменуто у извештају који сам споменила“, истиче.
Све што сам рекла биће написано и надамо се да ће извештај решити одређене забринутости. Једном када буде изгласан, онда идемо на Парламентарну скупштину на још једно гласање
Нагласила је да ће њен извештај представити актуелну ситуацију на Косову колегама у Савету Европе – о људским и верским правима, постигнутом напретку, о разлици између примене и самог доношења закона.
„Дакле, све ће то бити споменуто у извештају и уколико извештај буде био одобрен, онда ћемо ући у процес постомониторинга који може да почне пошто буде донета одлука комитета министара“.
Заштита српске и других мањина на Косову ће бити много боља уколико Косово постане чланица Савета Европе
Бакојани је признала да се осећа почаствованом што су колеге баш њу изабрале да буде известилац Савета Европе за Косово, упркос томе што Грчка није признала Косово, то је знак поверења да ће свој посао урадити одговорно.
Објаснила је да између тела СЕ постоји строга подела надлежности:
„Другим речима, није на мени да кажем да ли је Косово држава или не“.
„Ја сам Гркиња. Ја сам пратила цео тај проблем од првог тренутка и дана. Дакле, премијер је долазио у Србију да покуша да реши различите проблеме и знам колико је ситуација тешка и сложена. Пуно је крви проливено у региону. Ране су још увек отворене. Јако је тешко ујединити окупити народе и људе у мери у којој је то могуће да живе заједно и да имају своја права. Ја знам колико је то тешко“.
Ипак, наглашава да би чланство Косова у СЕ са собом донело и право српској заједници и свим осталим мањинама на Косову – да се обрате Европском суду за људска права и да се одлуке тог суда примењују на све.
„То је један суд који, у случају да Косово постане чланица Савета Европе, има право да наметне своје одлуке и онда мањине у овом случају су боље заштићене. Дакле, заштита српске и других мањина на Косову ће бити много боља уколико Косово постане чланица Савета Европе. То је био главни разлог што бројне земље желе да постану чланице Савета Европе“, објашњава.
Нада се да ће то схватити и сама српска заједница на Косову, нарочито након успешног резултата када је у питању земљиште манастира Високи Дечани.
„Земљиште манастира, једне српске цркве, био је изузетно охрабрујуће, јер се сада зна да је могуће постићи неке резултате. Политичари причају, али резултати морају да се остваре да би то могло да се види. Изузетно је важно то што је и отац Сава изјавио – он у рукама има документ из катастра. То је веома важно“, истакла је Бакојани.
